Đorđević za Regnum: Rat u Ukrajini mogu započeti samo SAD

Izvor:
Regnum.ru, Foto: Printscreen YouTube/ TV Marš Valjevo, Wikipedia

Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević u najnovijem autorskom tekstu za rusku federalnu informativnu agenciju Regnum analizirao je trenutnu situaciju u Ukrajini i interese ključnih aktera u pogledu njene moguće eskalacije. Tekst prenosimo u celosti.

Ukrajinsko „meko članstvo“ u NATO paktu obezbeđuje nastavak dugotrajnih tenzija na relaciji Ukrajina – Rusija, čime se postiže obnavljanje efekata „hladnog rata“ iz dvadesetog veka.

Proteklih nekoliko meseci zapadni mediji izveštavaju o tome da rat između Ruske Federacije i Republike Ukrajine samo što nije počeo. U velikom delu svetske javnosti kreira se percepcija da Rusija vreba zgodnu priliku da izvrši invaziju na Ukrajinu, a u tome je sprečava „mirotvorački“ Zapad, koji ukrajinskoj vlasti pruža „veliku i bezrezervnu“ vojnu i političku pomoć.

Piše Mlađan Đorđević, Foto: Printscreen YouTube/ TV Marš Valjevo

Još od pada Berlinskog zida Zapad, a pre svega SAD i UK, rade na tome da NATO izađe na sve evropske granice Rusije. Deklarativnu politiku neširenja iskoristili su kao anestetik kojim su umrtvili rusku odbrambenu politiku, da bi sve eksplodiralo rušenjem predsednika Janukoviča i brzom kontra akcijom zaštite ruskih interesa na Krimu.

Od februara-marta 2014, Ukrajina postaje kamen temeljac na kojem će Zapad i NATO nastaviti politiku „hladnog rata“ iz dvadesetog veka.

Ako je zapad u nečemu vešt onda je to fabrikovanje lažnih vesti radi dizanja tenzija i masovnog uznemiravanja stanovništva. Od 2014 na vlasti u Ukrajini nalazi se mešavina nacionalista i oligarha kojima je zajednička ljubav prema novcu i odanost Zapadu, uz čiju pomoć kreiraju „zvaničnu“ anti-rusku histeriju.

Na svu sreću, ova politika pokušaja kreiranja unutrašnje polarizacije stanovništva na dva nepomirljiva tabora, do sada nije urodila plodom, jer je većinska percepcija stanovnika Ukrajine da se radi o jednom narodu (ili u najgorem slučaju o dva bratska naroda), a želja za dobrosusedskim odnosom sa Rusijom je više nego preovlađujuća. Izuzetak od ovoga se može primetiti u zapadnom delu Ukrajine uz granicu sa Poljskom, koja počiva na istorijskoj netrpeljivosti između Poljaka i Rusa, koju Zapad pokušava da iskoristi u svoju korist.

Poznatim merama informacionog rata, SAD i UK pokušavaju da kreiraju ratnu histeriju u Ukrajini. Nalažu delu osoblja svojih ambasada da napuste Ukrajinu, jer, eto, Rusija gomila svoje trupe i rat samo što nije počeo. Pritiskaju i svoje saveznika da učine isto, ali odgovor je smireniji, te tako izostaje šire pomeranje diplomatskog prisustva u Ukrajini. Vidljivo je da u okviru NATO saveza ne postoji opšta želja da se provocira i učestvuje u konfliktu. Čak je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović najavio da će, ako dođe do eskalacije situacije u Ukrajini, povući Hrvatsku vojsku koja se nalazi na ruskoj granici u NATO operaciji “Ojačana prednja prisutnost” u Poljskoj i Litvaniji.

U međuvremenu, u Moskvu i Kijev otputovao je francuski predsednik Makron, da proveri jaz između onoga što mu pričaju saveznici i onoga što preduzimaju Putin i Zelenski. Uverio se u ono što svi odavno znaju – Rusija od Zapada traži garancije da NATO neće primati u članstvo Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike, da će prestati da razmešta oružje u tim državama i da će povući snage iz Istočne Evrope, a i Putin, i Zelenski su potvrdili spremnost da primene sporazume iz Minska i time okončaju sukob u Donbasu.

Vidno je da spremnost na mirotvornu politiku Rusije i Ukrajine i relativno konstruktivan stav Francuske, Nemačke i ostalih članica EU, SAD i UK pokušavaju da pretvore u dugotrajne tenzije na granici konflikta.

Zašto?

Odgovor je veoma prost. Permanentno anglo-saksonsko podgrevanje ratne histerije u Ukrajini ima za primarni cilj da uplaši članice EU i nametne im narativ o „malignom ruskom uticaju“. Iza ove političke prevare stoji namera da se osigura dalje nesmetano finansiranje NATO prisustva u Evropi, blokira gasni projekat „Severni tok 2“, čime bi se zadao ekonomski udar Rusiji, a otvorila vrata za zapadnim multinacionalnih gasnim kompanijama, koje dalje pomažu razvoj vojne industrije, pre svega u SAD.

Održavanje stalnih tenzija između Rusije i Ukrajine otvoriće vrata Zapadu da dodaje nove i nove sankcije Rusiji, čime se ide na ekonomsko iscrpljivanje u uslovima nametnute trke u naoružanju. Sve je to davno oprobani recept kojim je slomljen SSSR.

I na kraju, Zapad Ukrajini isporučuje naoružanje koje će ova morati da plati kroz održavanje i zanavljanje, čime će, iako formalno nečlanica, postati potpuno zavisna o NATO savezu. Takva odluka je trajna pretnja po Rusiju.

U ovu novu NATO doktrinu „mekog članstva“ upala je i „vojno neutralna“ Srbija. Srpski ministar odbrane, Nebojša Stefanović, potpisao je 2021 sa britanskim kolegom Benom Valasom „Aranžman između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o unapređenju saradnje u oblasti odbrane“, kojim je definisano da će „Velika Britanija pomoći da se Srbija oslobodi malignog ruskog uticaja i manipulacija”. Odrednice ovog Aranžmana potvrđene su tokom Stefanovićeve posete Londonu početkom 2022, a potom i dolaskom specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuarta Piča u Beograd.

Ostaje samo da se nadamo da će rukovodstvo Rusije pronaći pravi odgovor na sve ove težnje Zapada, da će moći da im se odupre i da neće dozvoliti da bude uvučeno u potpuno nepotreban rat. I takođe da će u informativnom smislu moći da prenese svetskoj zajednici istinu o tome šta se zaista dešava u Ukrajini, a svojim saveznicima, među kojima (za sada) spada i Srbija, kakvi su planovi Zapada. Samo pravi pristup ovim pitanjima može osigurati mir u Ukrajini i, kao rezultat, sačuvati ruske interese i u Ukrajini, i na Balkanu.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar