Regnum o 30 godina Republike Srpske: “Banjaluka teško može da računa na podršku Beograda”

Izvor:
Regnum.ru, Foto: Regnum

Republika Srpska je 9. januara uveliko proslavila važnu godišnjicu – 30 godina od stvaranja srpskog entiteta u okviru Bosne i Hercegovine. Svečana dešavanja počela su liturgijom u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u glavnom gradu Republike Srpske Banjaluci, koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Potom je na centralnom banjalučkom trgu održan defile u kojem je učestvovalo 3.700 ljudi, među kojima i policajci, veterani, studenti, spasioci, vatrogasci, sportisti, bajkeri.

Srpski stručnjaci su za IA REGNUM istakli koliki je značaj ovog praznika za Republiku Srpsku i ceo srpski narod.

Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije (Beograd), smatra da je obeležavanje 30. godišnjice Republike Srpske 9. januara izuzetno važno, jer su i Sarajevo i politički Zapad više puta negirali pravo srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini pravo na ovaj praznik. Prema mišljenju stručnjaka, danas na Zapadu nema više ovako monolitnog fronta protiv Republike Srpske.

Stevan Gajić, Foto: Printscreen YouTube

„Videli smo da je Mađarska politički i finansijski direktno podržala Republiku Srpsku. Zanimljivo je i da su, pored predstavnika Kine i Rusije, koji su se otvoreno suprotstavili nezakonito imenovanom visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu, na događajima povodom Dana Republike Srpske bili i članovi francuskog „Nacionalnog fronta“ Marin Le Pen. Iako se zvanični Pariz ogradio od učešća francuskih parlamentaraca na ovom događaju, posmatrao bih to u kontekstu zaoštravanja odnosa između Francuske i Turske i podrške koju Pariz pruža Grčkoj na Mediteranu“, rekao je srpski politikolog.

Gajić je podsetio da su Srbi u BiH 1992. godine zapravo bili prinuđeni da stvore Republiku Srpsku.

„Srpski narod nije želeo da se BiH otcepi od Jugoslavije. Kako je ovom prilikom rekao lider Srba Radovan Karadžić, obraćajući se lideru Bošnjaka Aliji Izetbegoviću u parlamentu BiH, Srbi su uvek shvatali da je to „isti put pakla i stradanja kojim idu Slovenija i Hrvatska i kojim želite da vodite Bosnu i Hercegovinu”. Ispravnost Karadžićevih reči kasnije je potvrdio i sam Izetbegović, odbacivši Lisabonski sporazum, koji bi mogao otkloniti uzroke izbijanja rata“, podsetio je Gajić.

Stvaranje Republike Srpske je, smatra ekspert, bio iznuđen korak za Srbe u BiH. To je bila svojevrsna garancija da se sa Srbima na ovom prostoru neće ponoviti ono što se dogodilo 1942. godine, odnosno sistematsko biološko uništenje.

„Stvara se mit oko događaja u Srebrenici kako bi se izbrisao pravi genocid iz Drugog svetskog rata, kao i masovni zločini koje su bosanski Muslimani počinili nad Srbima tokom rata 1990-ih. Da se ovakve stvari ne bi ponovile i da bi se srpski narod mogao braniti, stvorena je Republika Srpska. Pravo na postojanje posebnog srpskog entiteta u BiH kasnije je potvrđeno Dejtonskim sporazumom. Republika Srpska i dalje postoji, uprkos pokušajima Sarajeva, Brisela, Vašingtona i Londona da je ukinu“, zaključio je Gajić.

Prema rečima srpskog političara, lidera pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića, stvaranje i očuvanje Republike Srpske jedno je od glavnih dostignuća moderne srpske istorije.

„Za stvaranje Republike Srpske žrtvovane su desetine hiljada ljudskih života – životi oficira, vojnika, civila. Uprkos političkim razlikama unutar same Republike Srpske ili u Srbiji, srpski entitet u Bosni i Hercegovini je dobro koje treba sačuvati“, rekao je Đorđević.

Mlađan Đorđević

Prema rečima političara, važno je shvatiti da Republika Srpska, na osnovu Dejtonskog sporazuma, ima pravo da povrati neke od nadležnosti koje su joj oduzete u skladu sa odlukama Visokog predstavnika u BiH, te da očuva svoj identitet u okviru državne zajednice Bosne i Hercegovine.

„Republika Srpska je danas pod velikim spoljnim i unutrašnjim pritiskom. Sarajevo ne krije svoje ambicije vezane za stvaranje unitarizovane BiH. Oni smatraju Srbe glavnim problemom u realizaciji svojih planova i govore o Republici Srpskoj kao o „genocidnom entitetu“, negirajući na svaki način prava koja RS, kao poseban entitet, ima u skladu sa Dejtonskim sporazumom“, rekao je Đorđević.

U tom smislu, veoma je opasno što zvanični Beograd, za razliku od Moskve i Pekinga, priznaje nepriznatog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, smatra Đorđević.

„Šmit po dolasku u BiH nije poništio zakon o zabrani negiranja „genocida u Srebrenici“ od strane njegovog prethodnika Valentina Incka, što je izazvalo novu političku krizu u ovoj zemlji. Znamo da se taj „genocid“ nije dogodio. I umesto da insistira na ukidanju skandaloznog zakona tokom pregovora sa Šmitom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga nijednom rečju nije pomenuo“, ističe lider Oslobođenja.

Prema njegovom mišljenju, nedovoljno jasan stav Beograda o legitimitetu visokog predstavnika u BiH doprinosi da pritisak Zapada na Republiku Srpsku i njenog lidera Milorada Dodika nastavi da se intenzivira – pre neki dan SAD su uvele dodatne sankcije Dodiku i drugim srpskim političarima, a počelo se govoriti o novim sankcijama od strane Nemačke. Istovremeno, nije bilo reakcije zvaničnog Beograda na ove odluke, dodao je Đorđević.

S druge strane, on smatra važnim to što su zvanična Moskva i ruski predsednik Vladimir Putin, od izbijanja poslednje političke krize u BiH, izrazili jasnu podršku Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku. O tome svedoči i činjenica da se Putin lično sastao sa Dodikom u decembru – samo nedelju dana nakon zvanične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Sočiju, rekao je Đorđević.

„Rusija je takođe podržala očuvanje Republike Srpske kao posebnog entiteta u okviru BiH, što je u skladu sa originalnim tekstom Dejtonskog sporazuma. Moskva je takođe potvrdila nameru da izgradi gasovod preko Republike Srpske od Sremske Rače u Srbiji do Banjaluke, što je važan privredni projekat. Važno je i da se Rusija čvrsto drži svog stava o nepriznavanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika UN u BiH. Nažalost, Banjaluka teško može da računa na takvu podršku u Beogradu“, rezimirao je Mlađan Đorđević.

Tatjana Stojanović

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar