Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Printscreen

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Za ova četiri meseca, u borbi protiv korona virusa se izdešavalo mnogo toga, kao i unutar samog Kriznog štaba.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Članovi sadašnjeg Kriznog štaba za suzbijanje Kovid-19 javno su prvi put nastupili 26. februara 2020. godine na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije, tada još uvek samo kao stručni savetnici.

Krizni štab za borbu protiv korona virusa zvanično je oformljen nešto kasnije, 13. marta.

I za ova četiri meseca, u borbi protiv korona virusa se izdešavalo mnogo toga, kao i unutar samog Kriznog štaba.

Ponekad se dešavalo da članovi iznesu suprotne stavove o merama zaštite, prirodi virusa, pa i u o datumu kraja epidemije, što je dovelo do konfuzije u javnosti.

„To se nama desilo – mi smo postali konfuzna, a ne informisana javnost”, kaže za BBC na srpskom Suzana Miličić, konsultantkinja za odnose s javnošću.

Ko su članovi Kriznog štaba?

Gotovo svakodnevno je barem neko od njih na televiziji, ali evo kratkog pregleda sastava Kriznog štaba

Pored premijerke Ane Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, na listi članova Kriznog štaba našla su se i imena medicinskih stručnjaka

Većini ljudi je ime epidemiologa Predraga Kona poznato od ranije, a pored njega tu su i zamenica direktorke Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog iz Niša Branislav Tiodorović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović, pulmolog Branimir Nestorović i imunolog Srđa Janković.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Članovi kriznog štaba insistirali su na socijalnoj distanci, ali ne svi, Printscreen/ RTS

„Najsmešniji virus” i „Nikada struka nije smatrala da je ovo najsmešniji virus”

Nestorović je možda najviše pažnje skrenuo još 26. februara, kada u Srbiji još uvek nije zabeležen nijedan slučaj korona virusa, izjavom da je reč o „najsmešnijem virusu”.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji”, izjavio je Nestorović.

Nestorović je pozvao ljude da idu u šoping u Milano, u trenutku kada je u tom delu Italije prijavljivan sve veću broj zaraženih korona virusom, dok je ukidanje letova i zatvaranje granica nazvao „besmislicom”.

Nekoliko nedelja kasnije, Srbija je zatvorila sve granice.

Kisić Tepavčević je osmog aprila izjavila da stručno mišljenje nikada nije bilo da se radi o „najsmešnijem ili smešnom virusu”.

„Ja sebi nikada ne bih dozvolila takav način interpretacije”, izjavila je ona gostujući u Insajder debati.

Da li dolazi do gubitka poverenja?

Jana Zlatanović kaže da joj je poverenje u krizni štab „pomalo poljuljano”.

„Toliko malo informacija dolazi od njih i nekako su čudne, uzdržane, navodno da se ne bi širila panika, a sa druge strane se uvode mere koje nemaju nikakvog smisla”, kaže Jana.

Ipak, dodaje da sve to nije uticalo na njen sud o prisutnosti virusa.

„Virusa ima i ne verujem da uopšte ljudi treba da budu inače toliko srdačni i bliski da se svi grle i ljubakaju.”

Anđela Ruvidić, inženjerka građevine kaže da nema poverenje u Krizni štab.

„Ono apsolutno ne postoji. I nisam jedina koja tako misli”, kaže Ruvidić.

Marija Vujović docentkinja na departmanu za Komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu kaže da se poverenje gubi jer se prepoznaju taktike manipulacije.

„Igraju se našim emocijama, izazivajući strah, pre svega. Manipulišu sugerisanjem autoriteta predsednika, manipulišu decom, zavode demagogijom”, kaže ona.

Snažne reakcije na rad Kriznog štaba su u ovakvim okolnostima očekivane.

„Mi smo, kao javnost, razvili jednu vrlo emotivnu vezu sa Kriznim štabom, rekla bih čak i melodramatičnu”, kaže Suzana Miličić konsultantkinja za odnose s javnošću.

„O tome treba da razmišljaju ljudi koji nam se obraćaju, to je dvostrani odnos, bez obzira što nas oni ‘ne vide’ i deluje kao da su samo oni ti koji govore i koji su aktivni.”

Napuštanje konferencije za novinare i uznemirujuće SMS poruke

Krajem marta, Goran Stevanović je nakon kratke izjave napustio konferenciju za štampu. Za njim su pošle i ostale kolege iz Kriznog štaba.

Istog dana, nešto kasnije, delu građana, korisnicima MTS mreže stigla je SMS poruka.

„Situacija je dramatična, približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće”, navodi se u SMS-u koji potpisuje Krizni štab za suzbijanje bolesti Kovid-19.

Poruka je uznemirila građane koji su reagovali na društvenim mrežama.

Kisić Tepavčević je prvog aprila potvrdila da Krizni štab stoji iza poruke, ali da su namere bile drugačije.

„Krizni štab jeste poslao poruku, da bi je videli i oni koji ne gledaju televiziju. Širenje panike nije bio cilj, već je cilj bio da oni koji nisu bili informisani, to saznaju”, izjavila je tokom konferencije za štampu.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Kon zamalo nije odustao, Printscreen

Pokušaj ostavke Predraga Kona

Kon je 14. aprila je na Fejsbuku objavio da podnosi ostavku u štabu.

Takvu odluku je navodno doneo nakon brojnih kritika na društvenim mrežama i da je vreme da se povuče i „prepusti boljima da vode pandemiju”.

Istog dana je u Predsedništvu Srbije održan sastanak predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i Kona, gde je dogovoreno da nastavi da vodi tim.

Hoćemo na prvomajski uranak?

Vanredno stanje u Srbiji, uvedeno 15. marta, ukinuto je šestog maja, a zabrana kretanja bila je na snazi i tokom prvog maja, na nezadovoljstvo mnogih ljubitelja ovog praznika.

Međutim, nezadovoljstvo je postojalo i unutar samog kriznog štaba.

Gostujući na televiziji Prva, Predrag Kon je izjavio da je došlo do neslaganja u vezi mera za prvomajske praznike, a Nestorović je izdvojio mišljenje.

Policijski čas je tog vikenda trajao 35 sati, od četvrtka 30. aprila do subote 2. maja u pet ujutru.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Doktor Nestorović pozicionirao se kao kontraš u Kriznom štabu, Printscreen

Kako su suprotni stavovi uticali na javnost?

Marija Vujović, docentkinja na departmanu za Komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu, ocenjuje da su brojne kontradiktornosti dodatno zbunjivale građane.

„Jedan epidemiolog izjavljuje da je virus oslabio, da je bezazleniji i da je manje prisutan u populaciji, drugi govori da virus nije oslabio, a mediji prenose informacije o velikom broju obolelih”, kaže Vujović.

„Kontradiktornost izaziva strah kod građana i nepoverenje u institucije, koje je već narušeno u Srbiji.”

Miličić kaže da s obzirom na broj članova Kriznog štaba, „nije neobično da svako od njih ima različitu ‘ulogu’ i obraća se drugoj publici”.

„Oni se mogu razlikovati u tonu i načinu komunikacije, ali je bitno da glavna poruka bude ista, u suprotnom, dolazi do konfuzije”, kaže ona

Miličić ističe da je postojao poseban trenutak preokreta.

„Posebno kada je država slogan ‘struka, a ne politika’ zamenila novim ‘pobedili smo koronu’. Struka se prilagodila tom obrtu.”

Činilo se da je Krizni štab menjao retoriku, od opuštene, do pomalo zastrašivačke, kako bi se potom situacija ponovo smirila. Vujović smatra da iznošenje informacija „toplo-hladno” može imati negativan efekat.

Da li zaista treba svi da se zarazimo?

Vanredno stanje je ukinuto 6. maja, a doktor Nestorović je istog dana izjavio da je pravo vreme „da se svi zaraze”.

„Ja sam bio pristalica da dođe do otvaranja škola. Deca bi trebalo da izađu i da se inficiraju. Za sada, do prvog, eventualno do petnaestog juna, moraju da se paze samo stariji od 65. godina”, rekao je za Blic.

Kon je reagovao sutradan, izjavivši da epidemiolog „ni u jednoj prilici ne sme da preporučuje zaražavanje”.

Kisić Tepavčević je 10. maja rekla da joj je Nestorović „dosta puta zadao glavobolje”.

Međutim, dr Nestorović je već sutradan izjavio da je pandemija „skoro pa gotova”.

Pukla brana? Pa, ne baš…

Nekoliko dana kasnije, gostujući u emisiji Radio-televizije Srbije, Nestorović je izjavio da je „fascinatno kako se ljudi ponašaju”.

„Moram priznati da je u autobusima malo ljudi, ali van toga ljudi se ponašaju kao da se apsolutno ništa ne događa, to je potpuno fascinantno.”

„Prošle nedelje u ovo vreme, svi su bili šokirani, a sad odjednom je pukla brana”, dodao je Nestorović.

Kisić Tepavčević, izjavila je da se „ne bi složila sa tim da izgledamo kao da se više i ne sećamo korona virusa”, prenosi portal Nova.rs.

Da skinemo i maske?

Gostujući na televiziji N1 imunolog Srđa Janković ponovio je zvaničan stav Kriznog štaba izjavivši da „nije vreme za potpuno opuštanje”.

Samo dan ranije, Nestorović je rekao:

„Sad više ne mora da se nosi maska, sad smo se vratili na metar”.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Premijerka Ana Brnabić, epidemiolog Bratislav Tiodorović i direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović, Fonet

Znamo li šta radimo uopšte?

U Beogradu je 29. maja održana međunarodna konferencija Svet posle virusa korona, na kojoj su učestvovali članovi Kriznog štaba.

Nestorović je tom prilikom istakao određene organizacione propuste na početku epidemije.

„Stvarno nismo znali šta radimo. Imali smo dva modela, optimistički i pesimistički i prošli smo bolje nego optimistički”, izjavio je Nestorović, ali ga je Kisić Tepavčević prekinula.

„Itekako smo znali šta radimo, samo nismo prebrojavali svakog dana utiske, a itekako smo znali šta radimo”, izjavila je.

Sa Nestorovićem se nije složio ni Predrag Kon koji je rekao da je krizni štab od samog početka znao šta da radi.

„Bez sekunde dvoumljenja, za mene su važni trenuci bili proglašenje vanrednog stanja, koje je automatski značilo da ćemo sve mere moći da sprovedemo”, objasnio je Kon, prenosi N1.

Drugi važan trenutak je dolazak opreme i kolega iz Kine, koji su nas usmerili onog trenutka kada smo pričali o kućnoj izolaciji”, objasnio je.

Sve krize Kriznog štaba: Od „najsmešnijeg virusa” do „(ne) znamo šta radimo”

Dr Zoran Radovanović, Printscreen

Dr Zoran Radovanović: Kritičar iz iste branše

Jedan od najglasnijih kritičara rada Kriznog štaba je dr Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji.

Radovanović i Kon su se nekoliko puta raspravljali putem društvenih mreža, najčešće na temu toga da li je bilo neophodno uvoditi vanredno stanje.

„On je moj učitelj, ne postoji čovek u epidemiologiji koga više poštujem, Nisam ušao ni u kakvu polemiku”, izjavio je Kon jednom prilikom.

Radovanović je često osporavao i tvrdnje Kriznog štaba da je korona virus oslabio.

„Teorija zavere” o broju umrlih

Dan nakon održavanja izbora u Srbiji, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je tekst u kom se navodi da je broj ljudi umrlih od posledica korona virusa u Srbiji mnogo veći od onog koji je zvanično saopšten.

U međuvremenu se oglasilo i rukovodstvo Institut „Dr Milan Jovanović Batut” koje je osudilo navode o verodostojnosti podataka.

„Ovim putem demantujemo informacije koje se senzacionalistički plasiraju u javnosti o broju inficiranih i preminulih pacijenata, jer nisu tačne”, navodi se u saopštenju „Batuta”.

Član Kriznog štaba Branislav Tiodorović izjavio je za televiziju N1 da ne zna da li je bilo zataškavanja broja žrtava od korona virusa i istakao da pisanje BIRN-a „mora da se raščisti”.

„Ja sam još u martu rekao da moramo saopštavati sve podatke, sve ono što imamo – jasno i precizno”, izjavio je Tiodorović.

Epidemiolog Kon rekao je da nije imao uvid u bazu Instituta Batut, na koji se poziva Birn i dodao da je „tražio da se to ispita”, ali da „ne veruje da je neko prikrivao podatke”.

Kon je takođe izjavio da izveštaj BIRN-a „liči na teoriju zavere”.

Imunolog Janković takođe je istakao da velika razlika u statistici „mora da se proveri”.

Druga šansa?

Miličić smatra da su sve države pravile greške tokom pandemije.

„Mislim da bi efikasna komunikacija u ovom slučaju morala da ima za cilj da javnost bude korektno informisana, ali i da podigne osećaj da država radi ono što treba”, kaže Miličić.

„Da biste to uradili ne morate svakog dana da se obraćate javnosti, već da imate jasne poruke koje se pamte.”

Marija Vujović smatra da bi pored centralnog, trebalo da postoje i lokalni krizni štabovi koji svakodnevno održavaju konferencije za štampu.

„Podaci bi morali da budu detaljni: broj obolelih, broj umrlih, njihov pol, godište, broj epidemiologa, količina lekova, dostupnost respiratora. Dakle, sve što zanima javnost.”

„Naravno, podaci bi morali da budu i istiniti”, zaključuje Vujović.

BBC News/ Uroš Dimitrijević

POSLEDNJE OBJAVLJENO

You may also like...

Ostavite komentar

Politički.rs

Pratite nas na Fejsbuku


This will close in 18 seconds