Velika Albanija u snovima Vučićevog i albanskog lobiste Bondarenka

Izvor:
RUSERBIA.COM, Politički.rs, Foto: Ilustracija

Tekst sa portala RuSerbia.com prenosimo u celosti:

Obično naš portal ne komentariše razmišljanja domaćih politikologa, smatrajući da Gumiljovljeve reči (ako još niste razumeli sedište naše redakcije u Sankt Peterburgu, međutim, povodom poslednje izjave uvaženog kolege sa uglednog portala, prosto smo bili preplavljeni ogorčenjem srpskih političara i politikologa. Dakle, opet ćutimo i samo im dajemo reč. (RuSerbia.com)

Podsetimo, govoreći na sajtu kluba Valdaj, Oleg Bondarenko, osnivač portala Balkanist, rekao je:

Oleg Bondarenko i Dragutin Matanović (Balkanist)

„Na Balkanu će se neizbežno desiti dva proto-imperijalna projekta – „Velika Srbija” i „Velika Albanija”. Narodi koji žive u različitim državama će se pre ili kasnije ujediniti, a to podjednako važi i za Srbe i za Albance. To će biti dve glavne dominante regiona, a kao rezultat stvaranja ova dva paralelna projekta, doći će do dugo očekivanog mira na Balkanu, kada oni prestanu da budu „bure baruta Evrope“ .

„To su 100% teze britanskog profesora Džejmsa Ker-Lindzija , koji redovno govori na Si-En-Enu i Bi-Bi-Siju“, kratko je prokomentarisao reči Olega Bondarenka jedan njemu poznati srpski politikolog.

Ostali odgovori su bili detaljniji.

Ivan Kostić, narodni poslanik, zamenik predsednika Dveri:

– Gospodin Bondarenko očigledno malo zna o istoriji Balkana i srpskog naroda. Državu Albaniju, kao veštačku tvorevinu koja nije postojala kroz istoriju, prvi put su početkom 20. veka stvorile Austrougarska, Nemačka, Italija i Velika Britanija samo da bi smanjile uticaj Rusije i Srbije na Balkanu. Albanci nisu državotvorni narod i sve što su radili u poslednjih 200 godina imalo je za cilj istrebljenje srpskog naroda u Staroj Srbiji, odnosno Kosovu i Metohiji.

Ivan Kostić, Foto: dveri.rs

Vekovni genocid nad srpskim narodom, uz pomoć komunista i NATO paktakoji je uspeo da u 21. veku okupira južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, nadajući se da će se spojiti sa Albanijom i stvoriti nekakvu Veliku Albaniju. Ova pseudo-država se može stvoriti samo po cenu krvavih žrtava i na štetu srpskog naroda Kosova i Metohije, Crne Gore i Makedonije.

Srpski narod to nikada neće dozvoliti, a mi čvrsto verujemo da će nam Rusija i ruski predsednik Vladimir Putin, veliki prijatelj srpskog naroda, pomoći da odbranimo naše Kosovo i Metohiju.

Sledeće godine u Prizrenu, staroj srpskoj carskoj prestonici!

Zoran Čvorović, profesor prava na Univerzitetu u Kragujevcu:

– Geopolitička „vizija“ Bondarenka pokazuje da on očigledno ne poznaje balkansku istoriju i ignoriše balkansku realnost. Zato ne vidi kako Rusija može imati koristi od njegovog geopolitičkog „sna“. Kada, u trenutku očajničke borbe srpskog naroda za očuvanje ostataka svog prisustva na Kosovu i Metohiji, Bondarenko objavljuje tezu da će u budućnosti na Balkanu postojati samo Velika Albanija i Velika Srbija, takva teza može poslužiti samo kao opravdanje za konačno odricanje Srbije od Kosova i Metohije.

Istovremeno, malo je verovatno da se ruski analitičar zalaže za sprovođenje ideje „velike Albanije“, kada se zna da je glavna geopolitička funkcija ove ideje, stvorene u kancelarijama Beča i Londona u drugoj polovini 19. veka, da se teritorija Balkana stavi pod kontrolu zbog pravoslavnih balkanskih Slovena – ruskog uporišta na Balkanu. Ukoliko bi Rusija preuzela ulogu Zapada i počela da podržava stvaranje „velike Albanije“ na Kosovu i Metohiji, s obzirom na značaj Kosova u srpskoj nacionalnoj svesti, to bi neminovno dovelo do pada ugleda Rusije i pojave rusofobije u srpskom narodu. Slaba Rusija koja nudi Srbima zapadnu politiku napuštanja Kosova sigurno neće biti od interesa za Srbe.

Prof. Zoran Čvorović, Foto: YouTube

Čak i ako se sve ovo zanemari, ostaje pitanje kako će, prema Bondarenku, posle napuštanja Kosova početi da se oblikuje „Velika Srbija“. Pošto Srbija u svojim prirodnim nacionalnim granicama (zanimljivo, Bondarenko koristi sintagmu „Velika Srbija“ stvorena u Beču da diskvalifikuje legitimne srpske nacionalne interese) ne može da postoji bez Crne Gore i izlaza na Jadran, da li Bondarenko računa da će Srbija realizovati ideju „Velike Srbije“ pod okriljem NATO-a, s obzirom da NATO neće dobrovoljno da napusti Crnu Goru? Da li Bondarenko zaista veruje da bi Zapad pristao na ukidanje Crne Gore i Bosne i Hercegovine da bi se Republika Srpska priključila Srbiji, kada se zna da je NATO formirao ove zemlje devedesetih godina prošlog veka upravo da bi da spreči srpski narod da ostvari svoje pravo na samoopredeljenje i udruživanje? Zašto bi se onda Rusija zalagala za prozapadnu „Veliku Albaniju“, kako to predlaže Oleg Bondarenko?

Zapad ima svoju balkansku politiku, a u njoj skoro dva veka figurira „Velika Albanija“ i manja i politički rascepkana teritorija pravoslavnih balkanskih Slovena. Zapad nikada nije odustajao od takve strategije i nikada nije nudio Rusiji i pravoslavnim balkanskim Slovenima „kompromise“ kakve nudi Bondarenko u ime Rusije. Da li Rusija, dakle, ima svoju balkansku politiku?

Politika je stvaranje stvarnosti. Velikoj sili priliči samo takva politika. Realnost se ne može stvoriti preko noći, ali zato postoji strategija. Zapadna strategija na Balkanu imala je jasan kontinuitet skoro dva veka, počev od 30-ih godina 19. veka. Imperijalna Rusija je pokazala da ima kontinuitet sopstvene balkanske strategije. Balkanska strategija SSSR-a je u suštini bila antiruska i antisrpska, budući da je u velikoj meri sprovodila političku i etničku strategiju Austrougarske kao anglosaksonskog saveznika u Evropi. Moderna Rusija nema pravu strategiju na Balkanu. Dakle, ona se ne ponaša kao kreator balkanske stvarnosti i budućnosti, već, kao u slučaju Bondarenka, pokušava da od balkanske stvarnosti napravi skrpljeni jorgan koji odgovara njegovim interesima, iz delova balkanske stvarnosti koju je Zapad stvarao decenijama kontinuiraom politikom. U Bondarenkovoj viziji Rusija sakuplja nespojivo iz delova balkanske stvarnosti koju su stvorili drugi. Surkovljev metod, koji je korišćen u Ukrajini u vreme Minskih sporazuma – drugi stvaraju realnost, a vi selektivno uzimate delove te stvarnosti po sopstvenom nahođenju i rukovodeći se nekim svojim interesima, pa sastavljate sliku koja je i neistinita i neodrživa.

Zdravko Nišavić, predsednik pokreta Miholjski zbor:

– Da bismo razjasnili razvoj srpsko-albanskih odnosa, moramo objasniti istorijski okvir i kako su Albanci kao narod nastali i postali faktor na Balkanu.

Arbanasi su se na Balkan prvi put pojavili sa Kavkaza na poziv vizantijskih careva, kada su Srbi već imali svoje države na tom području.

Zdravko Nišavić, Foto: svetigora.com

Arbanaška plemena koriste se u sukobu pretendenata na carski presto i za svoje zasluge daju im krajeve današnje južne Albanije.

Srpski car Stefan Dušan proglašen je za cara Srba, Grka i Arbanasa, što ukazuje da su teritorije na kojima žive sastavni deo srednjovekovne srpske države.

Arbanasi su primili pravoslavlje kao veru srpskog carstva, a pre dolaska Turaka nije bilo istorijskih tragova borbe ova dva naroda.

Posle Kosovske bitke 1389. godine, veći deo plemena Arbanasa je primio islam i za potrebe Turskog carstva došao u sukob sa srpskim narodom.

Tek sa slabljenjem i povlačenjem Turske imperije sa Balkana, jača albanski faktor za potrebe Austrougarske, kome je bila potrebna protivteža srpskom narodu koji je nastojaou da se izbori za slobodu i nezavisnost čak i onih delova srpskog stanovništva koji su aneksijom Bosne pali u „tamnicu naroda“.

Austrougarska je stvorila albanski jezik od mnogih plemenskih dijalekata i romanskog jezika i time ujedinila sva plemena.

Tek posle 1912. godine Arbani dobijaju svoju državu, kraljevsku lozu i postaju narod.

Od tog trenutka srpski i albanski narod su na različitim stranama istorije.

U Prvom svetskom ratu bili su na strani Centralnih sila (Austro-ugarska.Nemačka, Turska i Bugarska od 1915.).

U Drugom svetskom ratu stali su na stranu fašističke Italije i nacističke Nemačke da bi prisvojili vekovno srpsko ognjište i kolevku, Kosovo i Metohiju.

Zbog istih potreba danas su na strani Amerike a protiv Rusije.

Smatramo da je mirna podela Balkana u ovoj geopolitičkoj konstelaciji snaga praktično nemoguća.

U stvari, Albancima na Kosovu je jasno da vreme ističe i da do velike Albanije mogu da stignu samo kada su njihovi mentori u prednosti.

Iz tog razloga, nedavno smo videli eskalaciju nasilja nad preostalim srpskim stanovništvom na Kosovu.

Nažalost, Srbi u regionu su razdvojeni graničnim linijama, a majka Srbija je preslaba da zaštiti i srpski narod i svetinje, kao i svoje teritorije.

Srpskom narodu preostaje da sačeka dok se stariji brat ne izbori za slobodu i tada će Srbi zaista imati priliku da pošteno rešavaju svoja pitanja sa drugim narodima.

Ideju o simfoniji „Velike Srbije” i „Velike Albanije” komentariše lider pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević.

– Oleg Bondarenko je istovremeno plaćeni lobista i Aleksandra Vučića i Albanaca (podsetimo da se mišljenje urednika nužno ne poklapa sa mišljenjem srpskih komentatora, nemamo informacije o finansijskim aktivnostima gospodina Bondarenka u periodu posle izbora predsednika Tomislava Nikolića za predsednika Srbije – prim RuSerbia), stoga njegove ideje služe za prikrivanje Vučićeve izdaje nacionalnih interesa Srbije i prikazivanje njegovih poraza kao pobede i planirane strategije. Radi se o tome da su Vučića 2012. godine dovele zapadne agenture na vlast da radi na stvaranju lažne države Kosovo, na stvaranju „velike Albanije“ kroz Briselske sporazume, Vašingtonski sporazum, kroz francusko-nemački plan i Ohridski sporazum.

Mlađan Đorđević, Foto: Nova.rs/ Zoran Lončarević, Printscreen, In4s.net

Takođe, da bi održao vlast i ono što je pokrao od naroda Srbije, Aleksndar Vučić radi na ukidanju Republike Srpske i ulasku Srbije u NATO, sa krajnjim ciljem eliminisanja svakog ruskog uticaja u Srbiji i podele i kidanja rusko-srpskih odnosa. Aleksandar Vučić godinama izvozi oružje koje završava u Ukrajini i služi za ubijanje ruskih civila i vojnika. Ideja koju je izneo Bondarenko je lažna i podmukla, jer predlaže stvaranje takozvane „Velike Srbije“, ali je poenta da se već radi na stvaranju Velike Albanije pod okriljem Sjedinjenih Država i uz direktno učešće Soroša kroz projekat Otvoreni Balkan.

Bondarenko je otvoreni neprijatelj srpskih nacionalnih interesa, poput Vučića, jer takozvana „velika Albanija“ podrazumeva da će Kosovo i Metohija kao deo južne Srbije, kao i delovi Crne Gore, Makedonije i Grčke, postati njen deo. Takvo rešenje srpskog nacionalnog pitanja može da ponudi samo takav politički idiot i albanski lobista kao što je Bondarenko. Ali to je i mračni i beznačajni idiotizam, čije ideje i reči nemaju uticaja ni u Srbiji ni u Rusiji.

Srbiji i Rusiji ne trebaju neprijatelji kada imaju takve „prijatelje“ i savetnike kao što je jeftini Oleg Bondarenko, koji će za novac zastupati sve što vlasti traže od njega.

RuSerbia

Pročitajte još

GOVEDO!

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare