VOA: Šta znači povratak Kristofera Hila na Balkan?

Novoizabrani ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil “ozbiljan je igrač, ekspert za Balkan, ali i više od toga”, jer je čovek koji ima direktan pristup predsedniku, za razliku od prethodnih ambasadora, izjavio je za Glas Amerike bivši američki diplomata Danijel Frid, koji kao i Hil ima dugododišni staž na Balkanu.

Kako navodi VOA, nominacija Hila je, u delu balkanske i međunarodne javnosti, pokrenula polemiku o razlozima i potencijalnom učinku veterana – u prošlosti angažovanom na okončanju rata u Bosni i Hercegovini, kao i tokom kosovske krize završene NATO intervencijom 1999. u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Sagovornici Glasa Amerike uveravaju da se radi o, kako ga označavaju, velikom imenu u diplomatskim krugovima, koji je tokom dugogodišnje karijere itekako dobro znao šta radi.

“Diplomatska zvezda i veoma ozbiljna osoba. Dugo se znamo. Službovao je u Beogradu početkom osamdesetih godina prošlog veka tako da poznaje teren. To je dobra stvar, zato što nedavno iznenadno podizanje tenzija između Kosova i Srbije sugeriše da bi situacija mogla da postane loša”, ukazuje Frid, viši saradnik u nevladinom Atlantskom savetu i bivši diplomata sa dugogodišnjim iskustvom.

Hil, čija nominacija treba da bude potvrđena u Kongresu, tokom karijere je obavljao i funkciju pomoćnika državnog sekretara za istočnoazijska i pacifička pitanja. Predvodio je američku delegaciju tokom pregovora sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003.

“Radio je u Poljskoj, Južnoj Koreji i Iraku, gde su SAD u to vreme imale verovatno najveću ambasadu na svetu. Hil je direktno povezan s predsednikom Bajdenom i državnim sekretarom Blinkenom. Verovatno mu je lakši pristup do njih za razliku od drugih ambasadora. Mislim da to signalizira da su Amerikanci zainteresovani za postizanje pravih rešenja za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu”, kaže Danijel Server, profesor na vašingtonskom Univerzitetu „Džons Hopkins“ i poznavalac balkanskih prilika.

„Ne šaljete izvanredne ljude u mesta za koja niste zainteresovani. To je signal da smo veoma svesni rizika na Zapadnom Balkanu. Ne mogu da kažem da se time signalizira namera da se pokrene neki novi proces, ali znači da smo diplomatski spremni da to shvatimo ozbiljno“, ocenjuje Frid.

Političku tranziciju u američkoj administraciji, nakon predsedničkih izbora prošlog novembra, u delu balkanske javnosti propratile su spekulacije o mogućnostima promene politike koju vodi prema području Zapadnog Balkana – konkretnije prema Srbiji, procesu dijaloga Beograda i Prištine i bosansko-hercegovačkom entitetu Republici Srpskoj, navodi VOA.

U nekoliko navrata američki zvaničnici su uveravali će taj odnos ostati nepromenjen i da SAD ostaju usredsređene podršci evroatlantskih integracija čitavog regiona.

“Šta god želimo da uradimo na Balkanu, Srbija je deo toga – na ispravnoj ili pogrešnoj strani. Radije bih da bude na ispravnoj, mada nije važno šta ja želim. To zavisi od Srbije i imati uticajnog diplomatu tamo znači da će biti poznato da ozbiljno shvatamo stvari“, rekao je Frid.

On je oceno da bi najbolji scenario bio da se „Srbija priseti svojih nekadašnjih evropskih aspiracija, Srbija koja pomaže da se pitanja na Balkanu reše, a ne da bude agent Moskve ili nacionalizma i da pogoršava stvari“.

„Takva Srbija može da promeni istoriju regiona”, istakao je Frid, koji je tokom karijere obavljao funkciju pomoćnika državnog sekretara i bio aktivno angažovan na Balkanu.

Danijel Server, međutim, smatra da bi moglo doći do izvesnog zaoštravanja stava SAD prema Beogradu u poređenju sa prethodnom američkom administracijom, za koju procenjuje da je prema Srbiji imala nešto mekši stav.

“Vladavina prava je preduslov za ekonomski razvoj i političko rešenje. Političke promene na Kosovu doprinele su agresivnijem naporu u ostvarivanju vladavine prava nego što je to slučaj u Beogradu, gde se vlast nije promenila nekoliko godina. A znamo šta se dešava sa administracijama koje vrše vlast duži niz godina. Postepeno postaju sve korumpiranije”, navodi Server.

Prema njegovim rečima, u Srbiji „nema agresivnijeg pristupa borbe protiv korupcije, nema napora da se uspostavi nezavisno sudstvo, nema slobodnih medija“, a sve su to stvari koje će usporiti napredak Srbije ka Evropskoj uniji.

Nezanemarljivo je, navodi VOA, i da deo javnosti u Srbiji ime Kristofera Hila povezuje sa administracijom bivšeg predsednika Bila Klintona, na koju građani ne gledaju sa simpatijama i povezuju je sa godinama sankcija, izolacije i naposletku NATO intervencijom na Kosovu.

“Kris Hil nije stvorio probleme. Stvorio ih je Slobodan Milošević i Srbi to znaju. Ne krivite Hila zato što je Milošević doveo do pogoršanja svega čega se dotakao. Ja se sećam u moje vreme da je radikalan stav Kosovara bio Republika Kosovo. Sve što su želeli je da budu konstitutivna republika sa istim statusom kao Hrvatska. Nisu tražili nezavisnost. Ne krivite Krisa Hila“, rekao je Frid.

Daniijel Server, s druge strane, smatra da Hil dolazi s nasleđem saradnje, među kojima su i ljudi poput bivšeg američkog predsednika, ali i državne sekretarke Medlin Olbrajt.

“To je njegova biografija, on dolazi iz tog miljea. Ali, istovremeno Americi je uvek bilo lakše, što je dokazano u Dejtonu, da zavrnu ruku prijateljima nego neistomišljenicima. Dakle, očekujem da će Amerikanci pritisnuti kosovske vlasti brojnim pitanjima, od kojih je jedno i Zajednica opština sa srpskom većinom. Mislim da će podjednako pokušati da izvrše pritisak na prijatelje koliko i suparnike”, tvrdi Server.

Danijel Server ukazuje da se takve stvari, kao što je izbor Hila, u diplomatiji dešavaju i da predstavljaju jasan signal.

“Događa se nešto zbog čega SAD žele drugačiju vrstu ambasadora, a to je diplomata koji ima poverenje državnog sekretara i predsednika i pristup njima. Ne mislim da je aktuelni ambasador u nečemu pogrešio i da je kažnjen. Nadam se da će nakon ovoga dobiti dobar posao. Ovde se radi o postavljanju robusnijeg kadra. E, sad, zašto su se odlučili za mesto ambasadora u Beogradu, a ne specijalnog izaslanika, ni meni nije jasno. Ali, to verovatno govori o tome gde misle da je potrebno uložiti veći pritisak”, zaključuje Server.

N1

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar