Milunka Savić, za mnoge srpska Jovanka Orleanka, najodlikovanija je žena u istoriji ratovanja, preminula je na današnji dan 5. oktobra 1973. godine u Beogradu.
Po svemu sudeći, u Srbiji i dalje nije vreme za heroje, u okupiranoj zemlji za njih mesta nema, te se njena godišnjica smrti zvanično ne obeležava, niti se Srbi sećaju svoje heroine. Mada iskreno, današnji Srbi nisu Milunku ni zaslužili. Sasvim im pristaju heroji kao što su Aleksandar Vučić, Jelena Karleuša i Pavle Grbović.
U vojsku je stupila tokom Balkanskih ratova, 1912. godine kao Milun Savić. Pretvarajući se da je muškarac zaštitila je brata od mobilizacije. Nakon što je ranjena u Bregalničkoj bici 1913. godine – prvi od ukupno devet puta – Milunkin stvarni pol je otkriven, ali nije izbačena iz službe, te se tokom Prvog svetskog rata borila pod svojim pravim imenom.
Rođena je 1889. godine u selu Koprivnica, u blizini Raške. Bila je obrazovana, govorila je francuski i nemački i uživala je svetsko priznanje za svoje podvige. Međutim, u Srbiji Milunku Savić nikad nisu posebno cenili.
Iako je godinu dana nakon što je stupila u službu otkriveno da je žena, zbog hrabrosti koju je pokazala u borbi tokom balkanskih ratova, dobila je čin kaplara. Zatim je došao Prvi svetski rat i Milunka je raspoređena u čuveni “Gvozdeni puk”, najelitniji Drugi puk srpske vojske “Knjaz Mihailo”. Borila se u mnogim bitkama, a za junaštvo demonstrirano u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost “Miloš Obilić”.
U jesen 1915. godine u Makedoniji, Milunka je zadobila teške povrede glave i tako povređena povlačila se preko Albanije. Nakon nekoliko meseci lečenja na Krfu vratila se na Solunski front gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine.
Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a ubrzo potom stiglo je i priznanje francuske vojske – Legija časti V stepena. Kasnije je dobila i francuski Ratni krst i oficirsku Legiju časti. Milunka Savić je prva žena ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst. Nosilac je i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Takođe je ponela britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca.
Odlikovanja nedostižna mnogim vojnicima dobila je jer je bila izuzetno precizan bombaš i uspešan jurišnik – a kasnije i komandant. U bici na Crnoj reci zarobila je 23 bugarska vojnika, ali ih nije ubijala, jer se, kako je govorila, borila za život, a ne za ubijanje neprijatelja.
Ova hrabra i pravična žena izazivala je divljenje savezničkih vojnika u čijim redovima nije bilo žena. 1918. godine Vrhovna komanda svih vojski Antante pismeno je pohvalila junaštvo narednice Milunke Savić. Pohvale su stizale i od prijatelja Arčibalda Rajsa, švajcarskog forenzičara, zatim admirala Emila Geprata, komadanta Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnika Tunisa, kao i generala Franša d’Eperea, komadanta Solunskog fronta.
Posle Velikog rata, Milunka Savić radila je u Bosni i Hercegovini različite poslove – bila je kuvarica, zatim bolničarka, a radila je i kao fabrički radnik na pregledanju vojnih uniformi. 1923. godine udala se u Beogradu za Veljka Gligorovića, koga je upoznala u Mostaru, gde je bila predložena za počasnog direktora mostarskog zatvora. Sa Gligorovićem je dobila kćerku Milenu. Pored Milene, imala je još tri ćerke – Višnju, Radmilu i Zorku – koje je usvojila i sama ih podigla, s obzirom da je brak sa Gligorovićem bio kratkog veka. Zahvaljujući pomoći saboraca, 1929. godine uspela je da se zaposli kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo radnog veka. Osam godina kasnije je unapređena – postala je čistačica kancelarije direktora banke. Iako nikada nije previše dobro živela, pored svoje dece, Milunka Savić je uspela da iškoluje još oko 30 dece iz sela Koprivnica.
Za vreme Drugog svetskog rata Milunka je u Beogradu vodila malu bolnicu za ratne ranjenike, a priča se da je 1942. odbila poziv nacističkog kolaboracioniste Milana Nedića da prisustvuje banketu koji je organizovan za nemačke oficire i generale.
Nakon Drugog svetskog rata radila je kao čistačica u beogradskim kafanama. 1945. godine konačno je dobila penziju, a 1972. od grada Beograda, a na inicijativu Peka Dapčevića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, dobija i mali stan na četvrtom spratu u zgradi koja nije imala lift. U ovom stanu je naredne godine i umrla, u 84. godini. Iako je bilo najavljeno da će Milunka Savić biti sahranjena u Aleji velikana, to se nije dogodilo. Sahranjena je u porodičnom grobu na Novom groblju.
Švedska hevi metal grupa Sabaton objavila je na albumu pod nazivom “The War To End All Wars”, pesmu posvećenu junakinji balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Milunki Savić.
“Lady of the Dark” je naziv numere koja govori o srpskoj heroini Milunki Savić.
“Milunka Savić je bila Srpkinja koja je zauzela mesto svog brata u vojsci. Delimično prerušena u muškarca, na kraju se našla među najodlikovanijim vojnicima Prvog svetskog rata”, naveli su iz benda.
“Moćno”, “Hvala Sabatonu”, “Slava herojima, slava Milunki Savić”, “Živeće zauvek u srpskoj istoriji”, “Vi ste legende”, samo su neki od komentara ispod objave nove pesme na Jutjubu.
“The War To End All Wars” je nastavak njihovog prethodnog albuma “The Great War” i bavi se zverstvima, čudima i dešavanjima iz vremena Prvog svetskog rata.
Potom je urađen i animirani video o srpskoj heroini.
