Ekonomski efekti pandemije najteži od Drugog svetskog rata

Ekonomski efekti pandemije najteži od Drugog svetskog rata
Image by Gerd Altmann from Pixabay

Ekonomski efekti pandemije najteži od Drugog svetskog rata

Međunarodna organizacija rada saopštila je da potpuno ili postepeno zatvaranje preduzeća i kompanija zbog nove vrste koronavirusa pogađa 81 odsto svetske radne snage, odnosno 2,7 milijardi zaposlenih.

Mnoge zemlje u svetu donele su brojne mere čiji cilj je suzbijanje širenja pandemije koronavirusa, a neke od tih mera su teško pogodile mnoge kompanije i njihove zaposlene, prenele su agencije.

Neke kompanije i preduzeća su u potpunosti morale da obustave rad, dok su mnoge promenile sistem rada.

U izveštaju Međunarodne organizacije rada o uticaju kovida 19 na biznis u svetu navodi da se su ekonomski efekti pandemije najozbiljniji i najteži posle Drugog svetskog rata.

Prema zaključcima izveštaja, oko 2,7 milijardi zaposlenih ili 81 odsto od ukupno 3,3 milijarde radnika širom sveta, pripada kompanijama i firmama koje su u jeku epidemije morale da obustave rad ili su to uradile prema preporuci zvaničnih institucija.

Navodi se da će najteže posledice trenutne krize osetiti zaposleni sa visokim i srednjim primanjima, posebno u arapskim zemljama, Evropi i azijsko-pacifičkom region.

U izveštaju se navodi da će globalna pandemija ostaviti veoma teške posledice u nekim sektorima, a u nekima blaže, a najveći uticaj imaće na smeštaj i hotelijerstvo, prehrambeni sektor, kao i na sektore nekretnina, poslovnih i upravljačkih aktivnosti, na proizvodnju i trgovinu na veliko i malo.

Iz Međunarodne organizacije rada navode da 1,25 milijardi radnika širom sveta radi u tim visoko rizičnim sektorima, što je oko 38 odsto ukupne radne snage u svetu. Stopa zaposlenosti u rizičnim sektorima u svetu iznosi 37,5 odsto, a najviša je u Americi sa 43,2 odsto, a najniža u Africi sa 26,4 odsto.

Organizacija napominje da bi trebalo iskoristiti javne resurse za podsticanje preduzeća na održavanje stope zaposlenosti i otvaranje radnih mesta.

Zbog ograničenog prostora za delovanje u pogledu pružanja finansijskih paketa, očekuje se da će u zemljama u razvoju gubici u oblasti proizvodnje biti dugotrajniji i teži. U izveštaju se naglašava da je prethodna prognoza rasta globalne nezaposlenosti za 2020. godinu iznosila 25 miliona, a da će u svetlu novih dešavanja verovatno biti veća.

Fonet

Foto: Pixabay/ geralt

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar