Ekonomski efekti pandemije najteži od Drugog svetskog rata

Ekonomski efekti pandemije najteži od Drugog svetskog rata

Međunarodna organizacija rada saopštila je da potpuno ili postepeno zatvaranje preduzeća i kompanija zbog nove vrste koronavirusa pogađa 81 odsto svetske radne snage, odnosno 2,7 milijardi zaposlenih.

Mnoge zemlje u svetu donele su brojne mere čiji cilj je suzbijanje širenja pandemije koronavirusa, a neke od tih mera su teško pogodile mnoge kompanije i njihove zaposlene, prenele su agencije.

Neke kompanije i preduzeća su u potpunosti morale da obustave rad, dok su mnoge promenile sistem rada.

U izveštaju Međunarodne organizacije rada o uticaju kovida 19 na biznis u svetu navodi da se su ekonomski efekti pandemije najozbiljniji i najteži posle Drugog svetskog rata.

Prema zaključcima izveštaja, oko 2,7 milijardi zaposlenih ili 81 odsto od ukupno 3,3 milijarde radnika širom sveta, pripada kompanijama i firmama koje su u jeku epidemije morale da obustave rad ili su to uradile prema preporuci zvaničnih institucija.

Navodi se da će najteže posledice trenutne krize osetiti zaposleni sa visokim i srednjim primanjima, posebno u arapskim zemljama, Evropi i azijsko-pacifičkom region.

U izveštaju se navodi da će globalna pandemija ostaviti veoma teške posledice u nekim sektorima, a u nekima blaže, a najveći uticaj imaće na smeštaj i hotelijerstvo, prehrambeni sektor, kao i na sektore nekretnina, poslovnih i upravljačkih aktivnosti, na proizvodnju i trgovinu na veliko i malo.

Iz Međunarodne organizacije rada navode da 1,25 milijardi radnika širom sveta radi u tim visoko rizičnim sektorima, što je oko 38 odsto ukupne radne snage u svetu. Stopa zaposlenosti u rizičnim sektorima u svetu iznosi 37,5 odsto, a najviša je u Americi sa 43,2 odsto, a najniža u Africi sa 26,4 odsto.

Organizacija napominje da bi trebalo iskoristiti javne resurse za podsticanje preduzeća na održavanje stope zaposlenosti i otvaranje radnih mesta.

Zbog ograničenog prostora za delovanje u pogledu pružanja finansijskih paketa, očekuje se da će u zemljama u razvoju gubici u oblasti proizvodnje biti dugotrajniji i teži. U izveštaju se naglašava da je prethodna prognoza rasta globalne nezaposlenosti za 2020. godinu iznosila 25 miliona, a da će u svetlu novih dešavanja verovatno biti veća.

Fonet

Foto: Pixabay/ geralt

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar