Ministar Bata i MUP sindikalci koji lako kleknu

“Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu”, izjavio je tadašnji ministar odbrane, potom direktor BIA a sad ministar unutrašnjih poslova Bratislav Bata Gašić. Ne treba sumnjati da mu ništa manje nisu dragi ni sindikalne vođe u MUP-u koji su “poklekli” pred aktualnim “povećanjem” plata

Prenosimo vam u integralnoj verziji reakciju  jednog od nezadovoljnih članova Nezavisnog sindikata policije.

Posle reakcije nekoliko stotina mojih revoltiranih kolega na posloednje “povećanje plata” u MUP-u koje su komentarisali na fejsbuk stranici Nezavisnog sindikata policije (NSP), potrudiću se da vam pojasnim o čemu se radi…

U decembru mesecu čuli smo od predsednika Vučića da će biti značajnog povećanja plata i za policajce. Posle toga se pronela vest da se radi o uvećanju od 12,5%, što je i naš novi ministar Gašić potvrdio! Zatim smo dobili uveravanja da se radi o planiranom linearnom uvećanju zarada što nas je posebno ohrabrilo, da će se više prestati sa stvaranjem jaza između nas radnika sa jedne strane i naših rukovodilaca i svih viših funkcionera ministarstva sa druge strane.

Zašto je to posebno važno? Zato što je u vreme ministra Stefanovića, decembra meseca 2018. izvršena sistematizacija radnih mesta i uvođenje platnih razreda sa nekakvim novim podkoeficijentima za obračune zarada, na osnovu kojih je uvećanjem plata u MUP-u januaru 2019. nastala ogromna razlika između nas radnika, tačnije – policajaca srednjoškolaca na terenu koje viđate na ulici svakodnevno, sa jedne strane, i sa druge strane onih koje ređe viđate, koji sede po kancelarijama, komandiri, načelnici i svi oni visoki funkcioneri sa “višim” obrazovanjem, kojima je baš tada, u toj sprovedenoj sistematizaciji priznata i po nekakva škola, mahom veoma sumnjiva i koji su bukvalno preko noći sa tim diplomama postali rukovodioci.

Čuli ste već da su tada postavljani kadrovi Dijane Hrkalović birani iz reda upravo Nezavisnog sindikata, nagrađivani za svoje ćutanje, netalasanje i za veličanje lika i dela ministra Stefanovića. Da bi ti dojučerašnji, kao neki vajni sindikalci, nastavili da ćute, dobili su apanaže u znatno povećanim platama, kao i sve one druge benefite koji idu uz funkcije – službena kola da mogu da se voze do i sa posla, dok na primer policajci putuju javnim prevozom ili svojim privatnim vozilima. Ono što se verovatno prvi put u istoriji policije desilo, oni su takođe dobili i znatno veća uvećanja plata od običnih policajaca. Sva dalja uvećanja su se odražavala tako da oni koji imaju najveća primanja, primenom istog procentualnog uvećanja, sve više i više odskaču od policajca sa ulice kao pravog nosioca posla i tereta.

Tokom ere ministra Vulina se tu ništa nije menjalo, jedino se Nezavisni sindikat, kao jedini kvazi-reprezentativni u policiji, rasparčao na nekoliko struja. Zapravo se tu radi o nastaloj svađi najužeg rukovodstva oko sindikalnih funkcija, smena i postavljenja, a sve iz razloga – ko će sedeti prvi do ministra kada treba da se klima glavom kako bi se napredovalo karijerno još po koji stepenik više. Znate već kako to biva. Uglavnom, oko tog pravilnika za plate se ništa tu nije menjalo, niti je bilo naznaka jer – što bi ga oni uopšte pa menjali? Što da iniciraju promene kada su svi ti sindikalci na funkcijama, bez obzira koliko se delili i svađali međusobno. Logično je da neće sebi da seku platu naravno…

Dolaskom ministra Gašića oni (ti isti sindikalci) su počeli da nas uveravaju da će doći najzad do ispravke te nastale nepravde. To su iznosili kao zaključke sa sastanaka održanih sa ministrom i objavljivali su na svom glavnom sajtu i po društvenim mrežama. Mi, članstvo, verovali smo. Ali uzalud! PREVARILI SU NAS! Izdali su nas po ko zna koji put!

Čim se tokom januara meseca ove godine prenela vest oko predstojećeg uvećanja plata, da će opet naši komandiri (koji su svi članovi NSP pod obavezno, a neretko čak i predsednici sindikalnih grupa – paradoksalno) dobiti znatno veća uvećanja, tj. da će se opet primeniti stari način uvećanja, odmah je usledio pokušaj stišavanja buke od strane funkcionera NSP. Sastavili su obaveštenja i objavili na sajtovima (svih podeljenih struja) da su imali sastanak sa ministrom i da se tobož radi o dezinformaciji koja se pronosi među zaposlenima. To su objavili 12. januara. Nekoliko stotina komentara kolega postoji na sajtovima i društvenim mrežama i dalje, mada pretpostavljam da će to pobrisati.

U glavnom, NSP je svim zabrinutim članovima odgovarao tamo – sačekajte 6. februar, nije to tako, budite strpljivi, razgovarali smo sa ministrom, nema razloga za brigu itd.

I ŠTA SE DESILO NA DANAŠNjI DAN ŠESTOG FEBRUARA?!

Ne samo da su starešine dobile, kao i do sada, veće uvećanje, već su dobili i znatno preko onih obećanih 12,5%, neki čak i do 20%! A mi, obični smrtnici, dobismo znatno ispod 10%, ko kako gde u kojoj policijskoj stanici radi (zavisno od kategorizacije), od 5% do 10%! Dakle, starešine na svojih dosadašnjih sto i kusur hiljada, dobiše još po nekoliko desetina, a MI na naših oko jedva sedamdeset hiljada, dobismo po nekoliko ‘iljadarki !!! IZDAJA I PREVARA VEKA! I sada tih vajnih sindikalnih lopuža nema nigde, beže, kriju se! Čujem se sa kolegama širom Srbije, niko ne može da ih nahvata! Ovi na fejsbuku takođe ćute…

Ono što ću ja kao pojedinac da uradim još sutra ujutru – otići ću do obračunske službe i isčlaniću se iz tog nezavisnog sindikata da im više sa moje plate ne ide procentualna članarina! A čujem da će mnogi to isto da urade.

Pa ovo bre ne da je za protest, već za štrajk! A štrajk nema ko da povede jer faktički mi sindikat više nemamo, nemamo ga godinama, još od Neše. Ne znam za one druge manje sindikate. Oni su se, koliko se sećam, manje više bunili tada pre tri-četri godine i svi smo ih osuđivali da unose nemir jer nas je NSP na to navodio, mada smo grešili jer su oni ipak bili u pravu. Sećam se i nekih protesta tada oko uvođenja svega toga, ali eto, nismo ih ozbiljno shvatili. Ne znam sada šta kažu, ali svakako, ako i oni sada ćute, opet ne dele tu krivicu sa ovim lopužama iz NSP. Ovo nema nigde… NSP definitivno nije sindikat policajaca i svi ga trebamo napustiti. Apelujem na kolege! Njima je naša članarina jedini garant da će i dalje uživati sve privilegije radeći u dosluhu sa poslodavcem, zato im to treba uskratiti odmah.

Molim vas da moj indetitet bude sakriven jer zaista i ovako više ne znam šta ću i kako ću, gledam kako da uspem da uskladim smene i radim još neki posao kako bih decu prehranio. Proverite sve ovo, istina je sto posto! Ako budete zainteresovani, ima još kolega koji bi još što-šta mogli reći. I da – o mukama sa tim vajnim statešinskim kadrovima, o tome vam nisam pisao jer to je tek priča za sebe – kakvi su to likovi e…