U blokadi 955 firmi, 125.000 radnika na prinudnom odmoru zbog korone

U blokadi 955 firmi, 125.000 radnika na prinudnom odmoru zbog korone
Ilustracija, Foto: Pixabay

U blokadi 955 firmi, 125.000 radnika na prinudnom odmoru zbog korone

Bojan Stanić, direktor Sektora za statističke analize, usluge i servise u Privrednoj komori Srbije, izjavio je gostujući u Novom danu da je od početka krize do sredine aprila 955 privrednih subjekata bilo u blokadi, da je 1.500 firmi značajno moralo da smanji proizvodnju ili je potpuno prekine, a da je oko 125.000 radnika zbog epidemije upućeno na prinudni odmor. Istakao je da je najgora kriza prošla, da je snabdevenost osnovnim namirnicama dobra, a pozvao je privrednike koji imaju gubitke da iskoriste pomoć Ministarstva finansija.

“Kada govorimo o zdravstvenoj krizi izgleda da je najgore iza nas. U naredne dve nedelje će doći do postepenog ‘otvaranja’, slično kao što se i radi u drugim evropskim zemljama. Ono što je bitno, kada pogledate sam početak krize, i kada su se donosile mere zdravstvene zaštite i kada je to bilo veliki udar na privredu, Privredna komora Srbije je bila ključni partner da se organizuje snabdevanje i agilnost sistema snabdevanja. Zatim, kada su uvedene mere ograničenog kretanja, pomogli smo u obezbeđivanju dozvola za kretanje i transport radnika do radnih mesta. Sada, kada imamo obrnut proces, nama su se javljala sva privredna društva, od malih preduzetnika pa do velikih kompanija, i verujemo da će u ovom slučaju biti jednostavniji proces”, navodi Stanić.

Dodaje da će PKS rešavati i u narednom periodu probleme koji se budu pojavili, u saradnji  sa Vladom Srbije.

Govoreći o preduzećima koja su u blokadi, napominje da broj zavisi od sektora do sektora.

“Od početka krize, pa do sredine aprila, bilo je 955 privrednih subjekata koji su u blokadi. To su uglavnom preduzetnici. Međutim, u poslednje vreme taj broj stagnira, što je dobro, a mi smo kao Privredna komora apelovali na naše članice da imaju solidarnost i sačuvaju poslovne veze što je više moguće. Postoje i firme koje su zbog krize morale da smanje značajno ili obustave privremeno proizvodnju, a njih je prema našoj evidenciji oko 1500, a 125.000 radnika je bilo upućeno kući, na prinudni odmor”, otkriva Stanić za N1.

“Postoje sektori koji su ‘devastirani’, i koji su pretrpeli najviše štete, tu spadaju hoteli i ugostiteljski objekti, a postoje i oni koji su imali porast tražnje, i tu spadaju proizvođači osnovnih životnih namirnica i medicinske opreme”, naveo je Stanić.

U blokadi 955 firmi, 125.000 radnika na prinudnom odmoru zbog korone
Printscreen/ N1

Prema njegovim rečima, određeni broj ljudi se u poslednje vreme vraća na posao, što je i u skladu sa merama koje se donose i u Evropi i kod nas. Poručuje da će preduzećima i dalje država biti podrška za dalji oporavak.

Kaže da su se kompanije koje su se obraćale Privrednoj komori javljali sa tehničkim pitanjima, pa su zbog učestalih pitanja objavili nekoliko brošura koje su objavljene na sajtu PKS. Pokriveno je oko 150 pitanja u tim brošurama. Postoji i kontakt centar na broju 0800 808 809, preko internet stranice pks.rs i mejl adresa covid19@pks.rs na koju se mogu obratiti privrednici. Da bi ostvarili pomoć, privrednici moraju da otvore namenski račun do 25. aprila.

“Tu će biti velika podrška Poreska uprava. One firme koje imaju samo jedan račun kod jedne banke, njima se ato automatski otvara. Oni koji imaju račune u više banaka, moraju da kažu u kojoj će hteti da otvore taj račun. Procedura je vrlo jasna, a detaljnije informacje postoje na našem sajtu i većina privrednih subjekata se već prijavila”, objašnja Stanić.

On je pozvao sve zainteresovane privrednike da iskoriste kredite koje je Ministarstvo finansija ponudilo kako bi pomoglo umanjivanju efekata krize izazvane koronavirusom.

Što se tiče potražnje za osnovnim životnim namirnicama za vreme praznika, navodi da je snabdevenost dobra i da ima dovoljnih količina osnovnih namirnica.

Navodi da je na početku krize predstavljao problem protok robe preko granica, a danas se roba kreće uobičajeno, s tim što postoje zastoji na određenim graničnim prelazima.

“Kod nas je primer granični prelaz Batrovci, na kome može da se desi višečasovni zastoj, ali generalno roba prolazi. Što se tiče regionalne saradnje, mi smo pripremili projekat ‘Zelenih koridora’ u okviru kog određena dobra koja su neophodna za ishranu stanovništva imaju prioritet u preslasku državnih granica”, zaključuje Stanić.

N1

POSLEDNJE OBJAVLJENO
Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar