Zločini nad decom za koje oproštaja nema, u fazi uspotavljanja nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (ICC)

Izvor:
Politički.rs

Pre više meseci objavljivali smo tekstoveJeleni Žarković koja je pod istragom zbog fizičkog povređivanja sopstvene dece i zbog čega je u medijima poznata kao “majka iz pakla” (troje dece, od kojih je svo troje imalo nekoliko slučajeva hospitalizacije usled povreda koja im je nanosila biološka majka) (OVDE). Osim toga, Jelena Žarković se sumnjiči da je deo lanca koje čine politički ucenjeni i korumpirani radnici centara za socijalni rad, resornog minisarstva, Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu. Kao da Žarkovićki ni to nije dovoljno, već se sumnjiči da je preko političkih veza koristila nameštene projekte koje je dobijala neka njena organizacija povezana se Ekonomskim fakultetom (!), čime je potkradala budžet Srbije i međunarodne fondove (OVDE).

Pošto je u pitanju politički odlično plasirana ličnost u jednoj uiticajnijoj frakciji SNS-a, sudije i tužilaštva u Srbiji ne smeju protiv nje uglavnom ništa da preduzmu.

Naprotiv, jedan broj individua u pomenutim institucijama optužili su oca za “psihološko nasilje”, ali je tužilaštvo, zbog besmislenosti krivične prijave, nju i odbacilo.

Ćerke bliznakinje (sada 16 godina) i sin (sada 10 godina) su zbog nasilja biološke majke uvek živele sa ocem, a na osnovu odluke “sudije u lancu trgovine” Trećeg osnovnog suda, Ljiljane Mihailović, poverena su Jeleni Žarković, nasilno oteta od oca, a otac je dobio zabranu da prilazi svojoj deci i na bilo koji način sa njom komunicira. Razlog za svoju neverovatnu odluku koju je Mihailović donela u saradnji sa centrovskim “stručnim timom u lancu” bila je obrazložena time da otac “instruiše” decu protiv majke.

Sva besmislica tog neukog objašnjenja vidi se u činjenici da postoji preko 10 izveštaja različitih lekara iz 3 različite bolnice u kojima se opisuje kako je Jelena Žarković fizički povređivala svoju decu. Osim toga, njeno povređivanje dece potvrdili su veštaci sudske medicine u više navrata.

A pravi razlog za ovu odluku Ljiljane Mihailović je političko-finansijske prirode: otac, inače jedan od najpoznatijih svetskih naučnika u svojoj oblasti (Srbin koji živi i radi u Beogradu), već je odavno politički veoma eksponirani protivnik nedemokratskih režima u Srbiji.

O “presudi ” Ljiljane Mihailović vredelo bi napomenuti i sledeće: Profesor porodičnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je sama presuda Ljiljane Mihailović očigleno krivično delo za koje praktično nije ni potrebno izvođenje dokaza i za koje je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna, ali da se tome ne može niko nadati dok se pravosuđe u Srbiji ne oslobodi uticaja izvršne vlasti.

U međuvremenu su ćerke pobegle kod oca (tada su imale 12 godina) i od tada biološka majka odbija svaku inicijativu sa očeve strane da vidi ćerke, a tri godine uzastopno im nije čestitali ni rođendane, niti jedan praznik. Kada su devojčice svedočile na sudu, nije želela da im se obrati.

Najveće žrtva je sin kome je Jelena Žerković zabranila, uz punu podršku Centra Novi Beograd i pojedinačnih sudija Trećeg i Apelacionog suda (OVDE) za koje se sumnja da su pod uticajem pomenutog krila SNS-a ili da su korumpirani, da kontaktira oca, obe sestre i starijeg brata (koji je punoletan), a mlađeg sina redovno fizički povređuje (OVDE).

Trenutno je predmet u Apelacionom sudu koji je već donosio neverovatne (naizgled) odluke o ovom slučaju (“sudija” Zorica Đaković je po nalogu predsednika suda, Duška Milenkovića, predmet krišom odnela kući, manje više prepisala “presudu” Ljiljane Mihailović, a Duško Milenković je našao još dve sudije da navedeno štivo potpišu. Zoricu Đaković je Milenković za nagradu usled njenog krivičnog dela postavio za svoju “prvu zamenicu”, i to samo nekoliko dana posle njene “presude”.

Sada je predmet u Apalacionom sudu dobila nova Zorica Đaković: Irena Vuković (nekada Garčević).

Irena Vuković i Duško Milenković
  1. Ona je u rekordnom roku od nekoliko dana postigla uspeh kojim može da se podiči pred svojim predsednikom Duškom Milenkovićem: ignorisala je zakonsku obavezu da deca od 15 godina imaju poslednju reč po pitanju kod kog roditelja će da žive, pod uslovom da imaju moć rasuđivanja, odnosno da nisu teško intelektualno hendikepirana; pošto idu u elitnu državnu gimnaziju, a na testu inteligencije u Institutu za mentalno zdravlje su imale ubedljivo viši koeficijent inteligencije od svoje biološke majke Jelene Žarković, koja se tragičnim slučajem za Ekonomski fakultet, vodi kao “profesorka” tog fakulteta. Prema tome, “sudija” Irena Vuković potpuno otvoreno i bezočno krši zakon.
  2. Utvrdila je da sin ne mora biti veštačen i da je dakle u njegovom interesu da mu bude zabranjeno da vidi ili telefonom čuje oca, 2 sestre i starijeg brata.
  3. Donela je odluku, uz vidno odobravanje Jelene Žarković i njene advokatice Mirjane Mitić da “veštaci” utvrde da li je u interesu devojaka da napuste svoj dom kod oca, školu u kojoj su odlični đaci i budu prisilno odvedeni
    Mirjana Mitić

    u dom za socijalnu zaštitu. Za “veštake” postavljeni su isti oni koji su veštačili pre 5 godina na osnovu instrukcija Ljiljane MIhailović, “sudije” Trećeg osnovnog suda u Beogradu (uzgred, sud kojim suvereno vlada izvesni Miroslav Bošnjak, zamenik predsednika suda Dušana Agatonovića koji je u konfliktu interesa zbog svoje  “veze” sa predsednikom Apalacionog suda, Duškom Milenkoviće

Agatonović, Milenković, Žarković, Ilustracija

“Veštaci” su Goran Gajić i Teodora Minčić sa IMZ (“Palmotićeva”) i Jasmina Barišić (KCS). Goran Gajić se poverio pred jednim brojem ljudi da se sledeće dogodilo: pozvan je kod Ljiljane Mihailović u sudnicu, ona mu je ponudila novac (u ime Jelene Žarković) ako za oca napiše da je paranoik koji veruje da centri za socijalni rad i sudovi ne rade zakonito. Gajić je navodno odbio ponudu rekavši da je otac potpuno normalan. Na to je Ljiljana Mihailović rekla da onda mora da traži od Jasmine Barišić da to napiše, jer je ona “kooperativna”. Na kraju nije ni Jasmina Barišić mogla da napiše šta je Ljiljana Mihailović htela, pa je usled toga dobila i manju nagradu od prvobitno obećane.

I sada ti isti veštaci dobijaju zadatak od “sudije” Irene Vuković da napišu da drage, lepo vaspitane, negovane i pametne devojke treba da idu u dom za nezbrinutu decu.

U svemu ovome treba naglasiti i ulogu koju igra najozloglašenijii centar za socijalni rad u Srbiji: onaj na Novom Beogradu (OVDE, OVDE i OVDE) Jelena Žarković i socijalna radnica, Biljana Čiča, zajednički napišu izveštaj, posrednica u trgovini decom i starateljstvima, “advokatica” Mirjana Mitić to pravno uobliči sa Ljiljanom Mihailović, Zoricom Đaković ili Irenom Vuković, te se donese “presuda”.

Jovan Ratković

Direktorka Centra (Smiljka Đorđević) i “supervizori” u Centru (do skora Vesna Vojinović, a od pre nekoliko meseci Jovan Ratković) igraju veoma značajnu ulogu. O kakvom se profilu ljudi radi odlično pokazuje Jovan Ratković  sa “izgubljenom” diplomom Pedagoškog fakulteta, čovek koji je jednu stranku (Slobodana Rašića) pitao da o njemu napiše povoljan izveštaj ako ovaj bude imao seks sa njim; Rašić ga je tužio i predmet je stigao iz Osnovnog u Više javno tužilaštvo, te se Ratković se nalazi pred dugotrajnom robijom. Naravno, to ga ne sprečava da ako treba i sa nanogicom bude “supervizor” Centra Novi Beograd i “stručnjak” koga Irena Vuković pita za mišljenje o slučaju Jelene Žarković. Ipak, slučaj Jovajna Ratkovića daje neku makar minimalnu nadu da će se suditi zločincima nad decom i da će ovi zločini vremenom sprečavati domaće pravosuđe.

Sve ovo o čemu je reč prate telefonski pozivi iz pomenute frakcije SNS-a (neki iz te frakcije čak formalno i nisu u SNS- u), pre svega pozivi od strane šefa kabineta Ane Brnabić, Miloša Popovića. U tim pozivima se sudijama tačno nalaže kako da presuđuju na štetu dece i njihovog oca, definisanog već decenijama kao političkog protivnika autokratskih praksi najmanje dva režima u Srbiji.

Ana Brnabić i njena desna ruka Miloš Popović (na slici levo) , Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Drugi tip telefonskih poziva je upućen očevom advokatu, poziva iz iste frakcije SNS-a, tokom kojih se od njega zahteva da odustane od zastupanja oca.

A jedino ročište koje je održano pred Apelacionim sudom Irena Vuković je svaki čas prekidala radi “štelovanja” zapisnika tokom pauza, tako da je na kraju iz zapisnika uklonjena oko jedna i po strana teksta koji je izgovorio očev advokat, te je ostala možda samo jedna njegova rečenica.

Kako trgovina decom i starateljstvima spada u najteže zločine koji se u ovoj zemlji odigravaju, i na kojima moćnici zarađuju ogroman novac, a pritom tim svojim radnjama ucenjuju političke protivnike, veoma je teško probiti oklop koji su napravilim oko sebe.

Taj oklop ako se probije, u zatvor će otići veliki broj ljudi i s obzirom na težinu zločina, kazne će biti drakonske.

Ali pošto srpski pravni sistem praktično ne reaguje na ovaj kriminal, već ga pojedine sudije podržavaju, obratili smo se Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu (ICC), i to zbog međunarodne komponente koje ova teška krivična dela sadrže.

Sada ulazimo u fazu uspotavljanja nadležnosti ovog suda (za to je bilo potrebno veoma puno vremena, uz odluku suda da za sada negira da se ovim slučajevima bavi), zatim podizanje optužnica protiv indivudua od kojih je samo deo naveden u ovom tekstu, i na kraju zahtevima Srbiji za njihovim izručenjem.

Maja Sarić, pravnica, SAD

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Politički.rs

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare