Radomir N. Saičić: Strašno da u reviziji jasenovačkog pitanja učestvuju i Srbi

Izvor:
STANJE STVARI, Foto: STANJE STVARI, Jadovno

Svoj „doprinos“ reviziji jasenovačkog pitanja daje i SPC, čiji episkop Jovan Ćulibrk izjavljuje da je tvrdnja o 700.000 ubijenih Srba nemoralna, dovodeći pri tom u pitanje i zvaničan srpski stav o Alojziju Stepincu

Otvoreni dopis Izvršnom odboru SANU
Poštovane kolege,

Jasenovac, koji je vrhunac i tragični simbol stradanja srpskog naroda, Jevreja i Roma, nije na adekvatan način predstavljen ni domaćoj, ni međunarodnoj javnosti. Po stepenu surovosti, demonske mržnje prema zatvorenicima, sadističkom uživanju u nepodnošljivim patnjama nevinih žrtava, uključujući žene i decu, Jasenovac prevazilazi druge logore uništenja i predstavlja kulminaciju zla u svekolikoj ljudskoj istoriji.
Akademik Radomir N. Saičić

U bivšoj Jugoslaviji, represivan odnos prema istraživanjima i javnom iznošenju istine o ovom logoru smrti bio je posledica delovanja Brozovog režima, ali višedecenijska nepravda ni danas nije ispravljena. Naprotiv, ona se intenzivira, u kontekstu široke međunarodne kampanje prekrajanja istorije, kojom se zamenjuju uloge dželata i žrtava zarad dnevno-političkih interesa.

Strašno je to da u ovoj kampanji revidiranja istorije učestvuju i Srbi, kako pojedinci, tako i institucije. Tako je g-đa Smilja Tišma – najstariji poslanik Skupštine Republike Srbije i preživeli logoraš iz Jasenovca – dobila ovacije u Skupštini kada je iznela predlog „Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941‒1945) i proglašenja 28. aprila za Dan genocida nad Srbima u 20. veku“, ali taj predlog Skupština nije prihvatila (uz kasnije nezvanično obrazloženje da bi to škodilo regionalnoj saradnji i stabilnosti).

Svoj „doprinos“ reviziji jasenovačkog pitanja daje i Srpska Pravoslavna Crkva, čiji episkop Jovan Ćulibrk izjavljuje da je tvrdnja o 700.000 ubijenih Srba nemoralna, dovodeći pri tom u pitanje i zvaničan srpski stav o Alojziju Stepincu!

Ovaj episkop je i predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, koji pod rukovodstvom Dejana Ristića nanosi veliku štetu srpskoj istoriografiji, svodeći broj ubijenih Srba na 90.000-130.000. Hrvatska javnost sa odobravanjem gleda na ove aktivnosti pomenutog episkopa i Muzeja žrtava genocida, navodeći da su oni započeli dekonstrukciju jasenovačkog mita i srpskog „napuhavanja“ broja žrtava.

U Srbiji, umesto osude, ova organizacija dobija državnu nagradu – odlikovanje! Akademik Vasilije Krestić, naš najveći stručnjak za istoriju Srba u Hrvatskoj i dobitnik Medalje SANU za svoje životno delo, nije mogao da u Politici objavi tekst u kome je ukazao na ove pojave! Kada se tako radi u Srbiji, šta očekivati u svetu?

Skandalozan je prikaz Jasenovca u Jad Vašemu – muzeju holokausta u Jerusalimu: u sali dugačkoj nekoliko desetina metara, sa brojnim panoima, fotografskim i tekstualnim prikazima različitih logora, celokupan prikaz Jasenovca zauzima jedan pano dužine oko tri metra (širine oko 1 m), dok je logorima u Srbiji posvećeno tri puta više prostora.

Ohrabreni srpskom pasivnošću, hrvatski „istoričari“ tvrde da Jasenovac nije ni bio logor smrti, već prevaspitavanja, a nedavno se oglasila i Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti bestidnim saopštenjem koje, između ostalog, zahteva odricanje od velikosrpske propagande, što obuhvata i „jasenovački mit“.

Na ovaj poslednji dopis IO SANU je pravovremeno i pravilno reagovao. No, mislim da je potrebno učiniti više, da borba za utvrđivanje i javno iznošenje istine o ovom najtragičnijem periodu srpske istorije zahteva jasno postavljen cilj i kontinuirani napor da se on ostvari.

SANU treba da odgovori strateški, ne čekajući povode, i to onako kako najbolje ume: na temeljima nauke, umetnosti i kulture. To se može učiniti kroz dva projekta SANU:

  1. Sačiniti jednu reprezentativnu, naučno utemeljenu, kvalitetno ilustrovanu, tehnički perfektnu knjigu o Jasenovcu, prevesti je na više stranih jezika i poslati u Jad Vašem, svetske akademije nauka i umetnosti, univerzitete, značajne biblioteke, diplomatska predstavništva i kulturne centre. Osnov za ovu publikaciju može da bude izuzetno kvalitetna knjiga: Jasenovac, autori: Vasilije Đ. Krestić, Mira Radojević, izdavač SANU, Beograd, 2017.
  2. Organizovati izložbu u Galeriji SANU, povodom 80 godina od kraja koncentracionog logora Jasenovac i proboja logoraša, dakle 2025.

Kao krovna institucija nauke, umetnosti i kulture, SANU ima pravo i dužnost da se angažuje na pitanjima nacionalnog identiteta, u ovom slučaju preko Odbora za srpsko pitanje, Odbora za izučavanje represije i Odeljenja istorijskih nauka. Ukoliko mi ne utvrdimo i javno ne objavimo istinu o Jasenovcu, niko drugi to neće umesto nas uraditi, naprotiv: istinu će zameniti laž, spomen na svetinju – zaborav, a Srbija će tiho izgubiti suštastveni deo svoje istorije i načiniti još jedan korak ka bezličnom utapanju u novi poredak laži i besmisla.

Uprkos čestim, najčešće neosnovanim napadima, SANU ima značajan uticaj na javno mnjenje i od nje se očekuje da, kao intelektualna elita ove zemlje, bitno utiče na sud javnosti po važnim pitanjima.

U tom smislu, Odeljenje istorijskih nauka je osudilo delovanje Muzeja žrtava genocida, jasno navevši da Dejan Ristić nije dostojan funkcije direktora i da Muzej čini ogromnu štetu srpskoj istoriografiji (saopštenje od 21. 6. 2021), a IO je podržao to saopštenje.

Nepunu godinu dana kasnije, Predsednik SANU prisustvuje skupu u Narodnom muzeju (22. 4. 2022) gde se Muzej žrtava genocida afirmativno predstavlja (proslava 30 godina postojanja), a potom i prima Dejana Ristića u SANU (22. 5), gde u „otvorenom i srdačnom razgovoru“ (kako piše na sajtu Muzeja) razmatraju buduću saradnju; sada, dakle, ukazujemo počast toj instituciji i njenom nedostojnom direktoru.

U najvećoj meri sam podržavao i podržavam rad Predsednika i IO SANU, ali mislim da u ovoj stvari nisu dobro postupili; da li se IO konsultovao sa Odeljenjem istorijskih nauka pre donošenja odluke o ovom pitanju (videti Zapisnik sa 14. sednice IO)?

Ne treba da šaljemo pomešane signale javnosti, već da jasno stanemo iza onoga što je nacionalni interes Srbije, a da osudimo sve ono što mu je protivno.

S obzirom na pokušaj osporavanja činjenica koje sam izneo na Skupštini SANU, ovde ih iznosim u pisanoj formi, kako bi se izbegao bilo kakav nesporazum. Reč izgovorena na Skupštini SANU ima veliku težinu, pa ukoliko Predsednik SANU smatra da nešto od navedenog „nije tačno“, treba jasno i precizno da ukaže na netačnost. Sa svoje strane, stojim iza svega što sam rekao i napisao i garantujem tačnost navedenih podataka.

U nadi da će ovaj dopis biti podsticaj za zajednički, koherentan i koordinisan rad na prioritetnom projektu od nacionalnog značaja, stojim na raspolaganju IO SANU, Odborima i Odeljenju istorijskih nauka, da svojim ličnim angažovanjem doprinesem njegovoj uspešnoj realizaciji.

S izrazima poštovanja i kolegijalnim pozdravom,

U Beogradu, 3. 6. 2022.
Prof. dr Radomir N. Saičić

Radomir Saičić (Beograd, 31. oktobar 1961) redovni je profesor na Hemijskom fakultetu, katedra za organsku hemiju. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 8. novembra 2018. godine, a pre toga je šest godina, počevši od 1. novembra 2012. godine bio dopisni član SANU na odeljenju hemijskih i bioloških nauka. Ovde možete pogledati njegov video zapis „Autobiografija“

Beleška o autoru: Stanje stvari

(Jadovno 1941, 11. 6. 2022)

POSLEDNJE OBJAVLJENO

1 komentar

  1. Mi Srbi nemamo kontrolu nad Sanuom i ne samo sanuom. Postavljene su marionete koje imaju srpska imena.

Ostavite komentar