KORS predstavio ‘Rudarsku sirenu’ neformalnog zaštitnika prava ljudi koji su pod udarom rudokopa

Izvor:
Beta, Foto: Printscreen

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) predstavila je danas projekat “Rudarska sirena” koji smatra nekom vrstom neformalnog zaštitnika prava ljudi koji su pod udarom rudokopa.

Foto: Pokret Oslobođenje

“Ova incijativa će biti jedna vrsta platforme za prikupljanje informacija i zaštitu prava na zdravu životnu sredinu. Hoćemo da stavimo do znanja da rudarstvo mora da se postavi na nove osnove i da gradjani koji žive u rudnim regionima imaju pravo da kažu ‘ne rudarstvu’ ili da njihova prava budu zaštićena”, rekao je predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar.

On je istakao da je rudarsku regulativu neophodno promeniti na demokratski način da bi se postavile nove osnove politike resursa države, kao i da one moraju biti uskladjene sa najvišim standardima gradjana o tome da li oni žele ili ne iskopavanje odredjenih ruda.

“Hoćemo da imamo pravo da redukujemo nivo gladi rudnika za resursima. Postoje rudnici u istočnoj Srbiji gde postoji opasnost da oni budu devastirani, jer je ogromna glad za rudama”, rekao je Kalmar.

On je istakao da će se ova koalicija zajedno sa drugima baviti pokušajem izmene zakona, zaštitom gradjana i borbom da gradjani budu raseljeni na dostojanstven način.

Kalmar je naglasio da se i radnici u kompanijama koje se bave iskopavanjem rude moraju smatraju odgovornima za taj posao, “jer postoje i radnici koji imaju koristi od šteta koje se dešavaju”.

On je naglasio da postoje gradjani koji koriste situaciju kada se otvara neki rudnik u Srbiju “da bi uzeli novac, a onda se žale na ono što je učinjeno”.

Potpredsednica udruženja Zaštitimo Jadar i Radjevinu Marija Alimpić rekla je da se neformalna zaštita prava ljudi koji su pod udarom rudokopa nametnula kao potreba.

“Rudarstvo je višeslojan problem koji pogadja sve aspekte i delove društva, ljude, pririodu, biodiverzitet, dešava se kršenje ljudskih prava, kršenje zakona i korupcija koja obavezno ide uz to”, rekla je Alimpić.

Ona je istakla da uz pomoć velikog broja ljudi projekat rudnika u dolini Jadra i Radjevine ne postoji više ni u jednom dokumentu Vlade Srbije.

“Razna su nagadjanja da li je priojekat Jadar živ ili mrtav. On jeste mrtav jer ne postoji nikakav dokument koji svedoči o tome. Naši zajednički napori i ciljevi jesu usmereni ka tome da ovaj i svaki ovakav projekat ostanu zauvek mrtvi i da se nikad ne ostvare”, rekla je Alimpić i dodala da je pravo lokalne zajednice da kaže “ne” određenom projektu koji narušava njihova prava i egzistenciju.

Istakla je da država zaobilazi zakone o zemljištu i da bi gradjani trebalo da nateraju državu da ih primenjuje.

“Održivo rudarstvo nije ništa drugo nego grinvošing (greenwashing), čist vid manipulacije kroz frabanje kapitalizma u zeleno. Prirodno bogatstvo je iznad svakog profita”, rekla je Alimpić.

Predsednica udruženja Tihi Lug Vesna Terzić navela je primer kopa u Velikim Crljenima koji se, prema njenim rečima, nalazi 30 metara od kuća u kojima žive ljudi.

“Iza kuće imamo termoelektranu. Uglja je sve manje, pa manje vozova ide za termoelektranu Nikola Tesla i Obrenovac, a naselja se nalaze na 450 metara od rudnika i transportnih koridora”, rekla je ona.

Istakla je da je ovaj rudnik bio otvoren bez validne strateške procene jer je bila povećana potreba za ugljem posle poplave 2014. godine, kao i da je rudnik zatvoren 2017. godine a ne 2016. kako se tvrdi.

Ekološka aktivistkinja iz Metovnice kod Bora Nada Lukić Horti istakla je da su lični interesi i profit krivci za trenutno stanje u Boru.

Istakla je da se u Boru ne može govoriti kao sredini koja je bogata bidoverzitetom jer je tu prisutno “vekovno rudastvo”, ali da je ono sada pomešano sa novim rudarstvom koje napreduje u uništavanju staništa i imovine.

“Znamo da se iz Čukari pekija odvoze rude i dobili smo informacije da se pored bakra vadi litijum i još jedan element, ali nemamo informaciju o kojem je elementu reč”, rekla je Lukić Horti.

Učesnici tribine podsetili su na dosadašnje primere nelegalne radnje u rudnicima, zagadjenju životne sredine, ugrožavanje zdravlja ljudi, kao i na iznošenje rude, nisku rudnu rentu i problemima koji su u vezi sa rudarskim ostacima.

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare