Naučni skup u SANU o energetskim resursima na Kosovu i Metohiji 17. i 18. januara

Izvor:
Beta, Foto: Wikipedia

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) organizovaće naučni skup 17. i 18. januara “Energetski resursi na Kosovu i Metohiji”, posvećen obnavljanju i proširivanju saznanja potrebnih za kvalifikovano promišljanje i odlučivanje o pravcima razvoja srpske energetike, saopštili su danas organizatori.

“Srpska elektroprivreda trenutno nema kontrolu nad energetskim postrojenjima i resursima na teritoriji južne pokrajine. Teško je proceniti kada će biti vraćena odgovarajuća vlasnička i upravljačka prava nad elektranama, rudnicima, vodoprivrednim postrojenjima i drugim resursima”, navodi se u pozivu za skup.

Dodaje se da “ipak, postoji potreba da se ukaže na odgovarajuće okolnosti, podatke i saznanja i da se razmotre važna pravna i ekonomska pitanja”.

Treba podsetiti, kako je navedeno, na pitanja vlasništva i ukazati na potrebu usaglašenog planiranja i razvoja srpskih resursa na Kosovu i Metohiji (KiM) i resursa u drugim delovima Srbije.

Ističe se da treba razmotriti uticaj eksploatacije energetskih resursa na KiM van kontrole Srbije na životnu sredinu i kvalitet vazduha i voda na teritoriji Srbije, kao i da uz procenu rizika treba sagledati i mogućnosti za blagovremeno reagovanje i sprečavanje neželjenih posledica.

Prema raspoloživim podacima, oko 79 odsto srpskih rezervi primarne energije u uglju nalazi se na teritoriji KiM. Pored rezervi, na teritoriji južne pokrajine su i značajne srpske termoelektrane i električna mreža, navode predstavnici SANU.

Sve do 2020. godine električna mreža je bila u kontrolnoj oblasti Srbije. Uz saglasnost Evropske mreže operatora prenosnih sistema (ENTSO), električna mreža na KiM je od aprila 2020. godine u kontrolnoj oblasti sa operaterom prenosnog sistema Albanije.

Energetski potencijal srpskih rezervi uglja na KiM probudio je interes evropskih zemalja koje su početkom osamdesetih godina prošlog veka razmatrale mogućnost korišćenja rezervi primarne energije na KiM za dobijanje snage od 5.000 MW, koja bi se prenosila dalekovodima sa jednosmernim strujama.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka razradjivan je koncept TE Kosovo C snage 2.100 MW (7h300 ili 6h350 MW) za konkretne potrebe elektroprivreda republika SFRJ, a detaljnije je razmatran i izbor odgovarajuće lokacije sa stanovišta snabdevanja vodom za recirkulaciono hladjenje.

Od značaja za energetiku su i moguća nalazišta nafte, kao i potvrdjena značajna nalazišta nikla, magnezita, cinka, olova, boksita i drugih ruda.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar