Počeo popis: Šta će vas sve pitati popisivači i u koje vreme mogu da vas posete

Izvor:
N1, Foto: Ilustracija

Više od 14.000 popisivača sa laptopom u ruci i vidno istaknutom legitimacijom krenulo je u osam časova da obilazi domaćinstva širom Srbije u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, koji traje do 31. oktobra u 20 časova. Popisivači prikupljaju podatke direktno od građana, idući „od vrata do vrata”, pri čemu odgovore ispitanika po prvi put unose u elektronske upitnike.

„Popisivači su dobili instrukcije da krenu sa radom najranije u osam ujutru, a da posete domaćinstvima završe do osam uveče, sa pauzom u vreme ručka, kada i oni mogu malo da odmore. Posle 20 časova ne bi trebalo da zvone ljudima na vrata, osim u situacijama kada se prethodno dogovore da dođu nakon tog vremena zbog onih kojima odgovara da budu popisani u večernjim satima. Subota i nedelja su popisivačima najzgodniji za rad jer tada mogu najviše ljudi da zateknu kod kuće“, kaže u razgovoru za portal N1 načelnica Odeljenja za popis stanovništa Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Ljiljana Đorđević.

Svi popisni obrasci nalaze se u aplikaciji koju koriste popisivači. Najpre se unose podaci za zgradu, zatim za stan, potom za domaćinstvo, a onda i za sve članove pojedinačno. Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.

Popisni upitnik za domaćinstvo i stan sa svim pitanjima možete pogledati OVDE, a pitanja koja će biti postavljena svakom članu domaćinstva OVDE.

„U probnom popisu smo merili vreme potrebno da se završi popisivanje, koje zavisi od veštine popisivača, ali i od toga koliko je sagovorniku potrebno vremena da odgovori na pitanja. Došli smo do podatka da je za popis tročlanog domaćinstva, koje uzimamo za prosečno u Srbiji, potrebno između 30 i 40 minuta. To vreme može biti i kraće jer kada se, na primer, popunjavaju upitnici za decu upisuju samo osnovni podaci, a preskaču pitanja koja se odnose na najvišu završenu školu, bračni status, ekonomsku aktivnost i slično“, pojašnjava Đorđević.

„Građani ne treba da brinu da o tome li će biti popisani“

Da biste skratili vreme popisivanja, savet je da pripremite podatke koje možda ne znate napamet, kao što su pun naziv, adresa i delatnost preduzeća u kojem ste zaposleni, odnosno adresa obrazovne ustanove koju pohađaju učenici i studenti. Trebalo bi da znate i koje godine je izgrađena zgrada ili kuća u kojoj živite, kao i kolika je površina vašeg stana, a ukoliko niste sigurni koliko tačno ima stanova u vašoj zgradi – ne brinite, popisivač već zna odgovor na to pitanje.

Naša sagovornica je prokomentarisala to što se u medijima i na društvenim mrežama pojavila informacija da je potrebno odgovoriti na 69 pitanja, navodeći da se nikome ne postavlja toliko pitanja jer postoje skretnice, pa se tako u zavisnosti od prethodnog odgovora neka pitanja preskaču.

Smatra i da se u javnosti previše priča o kaznama za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne ili nepotpune podatke.

Foto: Republički zavod za statistiku

„Građani ne treba da čekaju popisivače i da brinu o tome da li će biti popisani jer popisivači dolaze više puta na njihovu adresu. Raspituju se kad su ljudi najčešće kod kuće, ostavljaju obaveštenja da mogu da se jave info-centru, dolaze u vreme koje ljudima odgovara zbog posla ili nekih drugih obaveza. Po medijima se svašta piše, poput onoga da aplikacija koju koriste popisivači šalje podatke negde po inostranstvu. Aplikaciju su napravili naši stručnjaci iz Zavoda, a podaci su potpuno zaštićeni, čak i više nego ranije. Sve ono što popisivači unose u aplikaciju građani mogu da vide, pa kad pritisne ‘enter‘ podaci se šalju u bazu, a ranije je popisivač papirne upitnike nosio kući“, podseća Đorđević.

Ukoliko se dogodi da neko od popisivača bude sprečen da obavlja popis zbog bolesti ili nekog drugog razloga, posao će preuzeti rezervni popisivači. Takođe, ukoliko popisivač ranije završi svoj popisni krug moći će da preuzme i teritoriju koju je započeo kolega.

„Ako je neko bolestan i zbog toga ne može da pusti popisivača u stan, ili se prosto plaši kontakta zbog epidemije koronavirusa, postoji i opcija da se u izuzetnim slučajevima popisivanje obavi i telefonskim putem. Takvu mogućnost smo i predvideli upravo zbog kovida. Inače, preporuka popisivačima je da nose zaštitne maske tokom boravka u domaćinstvima koje popisuju“, dodaje Đorđević.

Popis 2031. godine možda bude bez popisivača

Upitana o mogućnosti da aktuelni popis ujedno bude i poslednji koji će u Srbiji biti obavljen prikupljanjem podataka na terenu, sagovornica portala N1 ističe da za tako nešto nedostaje registar stanova i zgrada.

„Nadamo se da će po tom pitanju nešto biti urađeno do 2031. godine. Centralni registar građana postoji i u njemu se spajaju podaci iz više registara, ali ako nemate registar stanova i zgrada ne može da se sprovede popis na bazi registara, već samo na tradicionalan način. Slovenci odavno rade registarski popis, pa mislim da građani Slovenije i ne znaju kadu su popisani. Hrvati i Makedonci su nedavno sproveli popis na tradicionalan način, kao i mi, uz korišćenje laptopova umesto upitnika na papiru“, napominje Đorđević.

Osvrćući se na pitanja na koje građani ne moraju da se izjasne, sagovornica portala N1 naglašava da je zapravo reč o – četiri pitanja.

„U Zakonu o popisu je navedeno na koja pitanja građani u skladu sa Ustavom ne moraju da se izjasne, a to su nacionalna pripadnost i veroispovest. Međutim, ta opcija postoji i kod pitanja o maternjem jeziku, gde lice takođe može da kaže da ne želi da se izjasni, a popisivač ima mogućnost da obeleži takav odgovor u aplikaciji. Takva mogućnost ostavljena je i kod pitanja koje se tiče funkcionisanja i socijalne integrisanosti, gde su građani upitani da li imaju poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog problema sa, recimo, vidom, sluhom ili pamćenjem“, ističe Đorđević.

Ukoliko, pak, građani ne znaju odgovor na neko od popisnih pitanja, na primer kada su se doselili u mesto prebivališta, ostavljena je mogućnost da odgovor glasi „nepoznato“.

„Može da se dogodi da neko ne može da se seti makar i približno godine kada se doselio u mesto gde sad živi, ukoliko je to bilo davno. Ili kada neko od članova domaćinstva nije prisutan, pa neko drugi daje podatke za njega, verovatno će biti pitanja na koje ne zna odgovor“, navodi Đorđević.

Novina na ovom popisu je i to da se muškarci prvi put izjašnjavaju o broju biološke dece, jer je pitanje o živorođenoj deci ranije postavljano samo ženama.

„U prošlom popisu smo imali mnogo poziva muškaraca koji su se bunili zbog toga što njih niko ne pita koliko imaju dece, pa smo im objašnjavali da su podaci prikupljani zbog ženskog fertiliteta. U međuvremenu smo kroz konsultacije sa naučnom zajednicom došli do zaključka da nam nedostaju podaci o muškom fertilitetu, pa je doneta odluka da se to pitanje postavlja i muškarcima“, napominje naša sagovornica.

Foto: Republički zavod za statistiku

Objašnjavajući status koji u popisu imaju podstanari, Đorđević kaže da treba praviti razliku između privremeno prisutnih lica iz nekog drugog mesta i celih domaćinstava koja iznajmljuju neki stan.

„Studenti koji su iznajmili stan u drugom mestu dok tokom školovanja vode se kao privremeno prisutni, ali će u svom domaćinstvu u stalnom mestu stanovanja biti popisani kao privremeno odsutna lica. S druge strane, imate situaciju gde cela domaćinstva nemaju svoj stan već ga iznajmljuju. Oni će biti popisani kao stalni stanovnici mesta u kojem se popisuju bez obzira na to što su podstanari. Svako može da ima samo jedno mesto stalnog stanovanja, pa će oni koji su popisani na dva mesta kasnije u obradi podataka biti svrstavani tamo gde uobičajeno žive“, podvlači Đorđević.

Odgovarajući na pitanje kako će u popisu biti tretirani brojni državljani Rusije koji su se tokom 2022. godine doselili u Srbiju, Đorđević objašnjava da je prema popisnoj metodologiji neko lice „uobičajeni stanovnik mesta u kojem se popisuje ukoliko najmanje godinu dana živi u tom mestu ili živi kraće, ali sa namerom da ostane duže od 12 meseci“.

„Pitanje je kakva je namera tih ruskih državljana, ali će svakako neki od njih zadovoljiti kriterijum uobičajenog stanovnika. Imamo i kolektivni smeštaj u kojem su ljudi iz Ukrajine, koji će takođe biti popisani, pa će u zavisnosti od njihovog odgovora biti odlučeno ko će od njih imati status uobičajenog stanovnika. Isto važi i za migrante iz Afrike i sa Bliskog иstoka“, navodi Đorđević, dodajući da su popisni upisnici prevedeni na više od dvadeset jezika, među kojima su ruski i ukrajinski.

Svi podaci u popisu prikupljaće se prema stanju na dan 30. septembar 2022. u 24.00 sata, odnosno u ponoć između 30. septembra i 1. oktobra 2022, a taj trenutak u statistici se naziva „kritični momenat popisa“.

Preliminarni rezultati popisa krajem novembra

Prve rezultate popisa možemo očekivati krajem novembra, kada će biti objavljeni preliminarni podaci o ukupnom broju lica, stanova, domaćinstava na nivou Republike Srbije ili po opštinama.

„Nakon toga sledi obrada, da se definiše mesto stanovanja, imaćemo tu i lica koja su dvaput popisana, poput studenata koje prijavljuju roditelji, a popisani su i u studentskom domu, na primer. Na proleće ćemo krenuti sa objavljivanjem podataka o starosti, nacionalnoj pripadnosti, obrazovanju i drugim karakteristikama stanovništva“, najavljuje Đorđević.

Posao obrađivačima podataka biće znatno olakšan jer više neće biti skeniranja papirnih upitnika, što će znatno uštedeti kako vreme tako i broj ljudi angažovanih na obradi.

Podsetimo, popis je prvobitno bio planiran za april 2021. godine, ali je zbog epidemije koronavirusa dva puta odlagan. Najpre za oktobar prošle godine, a zatim je doneta odluka da se sprovođenje popisa prolongira za još godinu dana.

Nikola Kojić

0 0 glasovi
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare