Šta se desilo u Vinči 1958

Izvor:
N1, Foto: Screenshot/ Arhivski snimci

Novi film Dragana Bjelogrlića “Čuvari formule” osvojio je čak dve prestižne nagrade na upravo završenom filmskom festivalu u Lokarnu. Film koji govoru o humanosti i empatiji, istinita je priča o decenijama skrivanom akcidentu u Vinči 1958. godine.

Gotovo 65 godina godina je bio pod velom tajne. Tako će u istoriji ostati obeležen nuklearni akcident u Institutu „Vinča“ koji se dogodio 15. oktobra 1958. kada je grupa od šestoro srpskih naučnika bila ozračena smrtonosnim dozama radijacije.

Jedan od njih nije preživeo, ostalih petoro jesu i to se lečenje pamti u istoriji medicine, jer tada je prvi put u svetu urađena transplantacija koštane srži. Prvi pacijent kome je to urađeno i jedini živi svedok akcidenta u Vinči govorio je o tome pre pet godina za N1.

„U institutu Boris Kidrič u Vinči 1958. završen je prvi jugoslovenski nuklearni reaktor. 17. maja, nešto posle 9 časova, predsednik SFRJ Josip Broz Tito uključio je kontrolni uređaj i time pustio u rad naš prvi reaktor.“

Samo pet meseci kasnije, u radu s reaktorom nulte snage, desiće se čuveni „Vinča akcident“.

Radojko Maksić, u tom trenutku apsolvent fizike na PMF-u, kolegi Životi Vraniću pomaže u istraživanjima za diplomski rad. Entuzijazam dvojice naučnika prekida ogromna količina radijacije.

„Pojavilo se, zračenje nit miriše nit svetli, instrumenti su pokazali ogromne količine toga. Pokušali smo to da zaustavimo, ali brzina nuklearne fisije… to ne može tako lako ni da se zaustavi“, ispričao nam je tada Radojko Maksić, nuklearni fizičar.

Zračenje koje se nije moglo izmeriti nijednim instrumentom, značilo je samo jedno – doze radijacije bile su smrtonosne.

„Nisam se bio uplašio, ali sam znao da se nešto strašno dogodilo i da ćemo morati mnogo da se mučimo da bismo prezdravili“, rekao nam je tada Maksić.

Posebnim avionom sve šestoro prebačeni su u francusku kliniku Kiri. „Odmah sutradan smo otišli za Pariz“, dodao je Maksić.

Njihovo lečenje u Parizu ostaće upamćeno u istoriji medicine, jer je prvi pacijent u svetu kome je presađena koštana srž bio upravo Radojko Maksić. Njegov kolega Vranić, nažalost, nije preživeo. Ostalih četvoro jesu, zahvaljujući doktoru Žoržu Mateu i anonimnim Parižanima koji su deo svog tela dali za srpske naučnike.

Njemu i njima u čast u zgradi Instituta je pre pet godina postavljena spomen-tabla, u prisustvu francuskog ambsadora u Srbiji, na godišnjicu, ne akcidenta, nego dana kada su spaseni životi srpskih naučnika.

„U to vreme je nuklearna energija bila tajna. I sva istraživanja u nuklearnoj energiji su bila tajna u svetu, a pošto je Vinča – takva je onda i državna politika. Daj onda mi da se prilagođavamo kako se u svetu radi i mi smo se prilagođavali“, ispričao je za N1 svojevremeno Maksić.

Presađivanje prvi put na ljudima

Jugoslavija im je pomogla koliko je mogla, a tadašnji direktor „Vinče“ je preko svoje francuske veze uspeo da im obezbedi „slamku spasa“ – eksperimentalnu metodu lečenja koja do tada nije bila primenjena na ljudima.

Pavle Savić, nesuđeni nobelovac, tadašnji direktor Instituta Vinča, kasnije predsednik SANU, tražio pomoć za ozračene naučnike u Francuskoj, ispričao nam je Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, veliki poznavalac Francuske i francusko-srpskih odnosa. Kako navodi, odgovor koji je tada stigao je da rešenja nema, ali da postoji jedan profesor koji se bavi eksperimentalno određenim stvarima i koji bi eventualno mogao da pomogne.

„Specijalnim avionom JAT-a su sutradan prebačeni u Francusku, smešteni u bolnicu i rešenje je bilo presađivanje koštane srži. Komplikovan zahvat koji niko do tada nije radio, ni doktor Žorž Mate nije na ljudima, samo na životinjama“, naveo je sagovornik N1.

Francuzi rizikovali svoje živote za naučnike iz Srbije

Za presađivanje koštane srži potrebni su donori, a dr Mate ih je potražio među Francuzima. Međutim, morao je da im objasni da davanjem svoje koštane srži u medicinskoj proceduri koja do tada nikada nije bila obavljena na ljudima – rizikuju sopstvene živote.

Ipak, našlo se šest donatora, među kojima je bio otac dvoje dece Leon Švarcenger, inače jedan od lekara u timu koji je lečio naučnike iz Vinče. Švarcenger je kasnije postao ministar u (Fransoa) Miteranovoj vladi.

Iako se može reči da su njegovi motivi jasni, i ne samo humane već i naučne prirode, pošto je želeo da „eksperiment“ u kojem učestvuje uspe, posebno treba pohvaliti hrabrost jedne žene. Pored toga što je bila majka četvoro dece, ta Francuskinja je odlučila da rizikuje svoj život i pomogne naučnici iz Beograda.

„Žorž Mate je kasnije osnovao onkologiju u bolnici Bežanijska kosa. Osnivač je velikog instituta za onkologiju u okolini Pariza“, otkrio je Zečević.

Prema njegovim rečima, to je samo jedan od slavnih primera srpsko-francuskih odnosa, za koje kaže da ipak sadrže nešto više od pukog interesa, kako je međunarodne odnose definisao Vinston Čerčil.

Na pitanje kako je izgledala transplantacija matičnih ćelija tada, dr Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi je izjavila za N1 da, iako nama svima ta 1958. godina izgleda daleko, mnoge stvari se ipak poklapaju sa današnjicom. „Patnja, bol i neizvesnost i strah naših ozračenih naučnika iz Vinče koji su to proživljavali i čekali svog davaoca je slika skoro svakog pacijenta i danas koji čeka transplantaciju i svog davaoca“, navela je dr. Matične ćelije su se prikupljale iz kostne srži, a davaoci su rizikovali svoj život. „Ali to je ono što se promenilo, medicina je neosporno napredovala… Ti veliki Francuzi koji su u to vreme žrtvovali svoj život za tamo nepoznate strance, danas samo mogu da budu dobar primer svim ljudima. Danas davanje matičnih ćelija nije žrtva, već privilegija – procedura je bezbolna, bezbedna po zdravlje, matične ćelije se prikupljaju s periferne vene, na klasičnom davanju krvi“, rekla je dr Blagojević.

Ona je istakla i to da je Dragan Bjelogrlić, naš proslavljeni glumac i režiser filma, donor organa, a da su se glumci iz „Čuvara formule“ upisali u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze.

A kad smo kod njih, u naslovnim ulogama gledaćemo Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Olivijea Bartelemija i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića igraće Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.

Film „Čuvari formule“ snimljen je po romanu prof. dr Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“.

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare