Đorđević za Regnum: U Crnoj Gori se desio klasičan puč

Izvor:

Skupština Crne Gore je 4. februara izglasala nepoverenje Vladi Zdravka Krivokapića. Nekoliko dana kasnije poslanici su razrešili dužnosti i predsednika parlamenta Aleksu Bečića. Sada je sva pažnja usmerena na lidera pokreta URA Dritana Abazovića, koji je inicirao glasanje o poverenju vladi u parlamentu. Abazović tvrdi da ima rešenje za izlazak zemlje iz političke krize, a ono podrazumeva stvaranje manjinske vlade, u kojoj će verovatno zauzeti mesto premijera. Očigledno je da je Abazović za to tražio podršku Zapada.

O političkim greškama Krivokapića u intervjuu za REGNUM govori predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević.

Mlađan Đorđević

REGNUM: U Crnoj Gori nedavno je glasovima opozicije i pokreta URA koji je bio deo vladajuće koalicije smenjena vlada Zdravka Krivokapića. Zašto je došlo do smene vlade u CG posle svega 14 meseci rada?

Zdravko Krivokapić je ušao u politiku na predlog blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Osnovni razlog je ležao u nameri režima Mila Đukanovića da silom nametnutog zakona o slobodi veroispovesti preuzme imovinu SPC u Crnoj Gori. Vlada profesora Krivokapića je ovaj zakon neposredno nakon izbora izmenila i time zaštitila imovinu SPC što je bio jedan od razloga za litije. Činjenica je, ipak, da je režim Mila Đukanovića pobeđen pre svega autoritetom Mitropolita Amfilohija i da je nakon njegove smrti narušen odnos snaga kako u Crnoj Gori, tako i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što je otvorilo vrata dešavanjima od pre nekoliko dana.

Ušavši u politiku bez iskustva, u samom startu, kao mandatar, Krivokapić se susreo sa mnogobrojnim zahtevima i interesima kojima nije odgovorio na najbolji način. Bez obzira na to, uspeo je da formira tzv. ekspertsku Vladu koja je u svojoj suštini bila iznuđeno rešenje. Nezadovoljni činjenicom da nisu deo Vlade koju su izglasali, najjača koalicija parlamentarne većine, Demokratski front, je od samog starta počela Vladi da „podmeće klipove“, podržani njihovim političkim mentorima iz Srbije. Razlog za to je činjenica da zvanični Beograd nije mogao da ostvari svoj uticaj i time realizuje svoje interese u Crnoj Gori. To im je odmah na početku mandata, politički nevešto, javno poručio premijer Krivokapić.

Drugi razlog za smenu Vlade Crne Gore leži u činjenici da Zdravko Krivokapić nije uspeo da ispuni očekivanja međunarodne zajednice. Pre svega zameralo mu se da je, kao iskreni vernik, isuviše pod uticajem SPC u Crnoj Gori. To je posebno eskaliralo prilikom ustoličenja novog Mitropolita. Iako se zvanično nisu mešali u sami obred, indirektno su se zalagali da se ustoličenje izmesti ili odloži. Zdravko Krivokapić je ignorisao sve te „dobronamerne“ sugestije sa zapada i uz podršku policije omogućio obred ustoličenja.

Treći razlog leži u činjenici da je Zdravko Krivokapić zadao snažan udarac švercu cigareta i droge, kao i organizovanom kriminalu. Radi se o stotinama miliona teškom „biznisu“ koji je bio ozbiljno uzdrman. Kriminal povezan sa politikom je godinama bio kancer koji je sistematski uništavao Crnogorsko društvo. Ovo je možda i najvažniji razlog, budući da režimi Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića svoju autokratsku vlast održavaju kroz svoje polu-tajne kriminalne veze. Vođeni tim svojim kriminalnim interesima, njih dvojica rado pomažu jedan drugom u za njih povoljnim potezima, kakav je bilo i obaranje vlade profesora Krivokapića.

Imajte na umu da je samo nekoliko dana pre rušenja vlasti, šef ovog puča Dritan Abazović, koji će uskoro voditi manjinsku vladu uz podršku Mila Đukanovića i njegove stranke, posetio Beograd, gde se sastao sa Vučićem i patrijarhom srpskim Porfirijem. To ukazuje da je Krivokapićeva vlast srušena uz asistenciju Đukanovića, Vučića, zapadnih ambasada i, nažalost, uz blagoslov vrha SPC.

Četvrti razlog leži u činjenici da je pokrenuti program ekonomskih reformi u Crnoj Gori, nazvan „Evropa sad“, počeo da daje rezultate povećanjem minimalnog ličnog dohotka sa 222 na 450 evra. To je zasmetalo svim političkim protivnicima, kako iz opozicije, tako i iz vlasti.

REGNUM: Kako ocenjujete rezultate delatnosti Zdravka Krivokapića na mestu premijera i njegove vlade?

Za onoliko vremena koliko je imao, u uslovima kada su svi bili protiv njega, njegov rad ocenjujem vrlo pozitivnim. Pre svega na ekonomskom planu. Na unutar političkom planu, da nije bilo opstrukcije dela partija parlamentarne većine, pre svega koalicije Demokratski front, moglo se uraditi više na planu međusobnog poverenja i saradnje. Takođe, da nije bilo organizovane destrukcije na međunarodnom planu, čak i od nekih članova Vlade, npr. ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića, lojalnih Dritanu Abazoviću, sigurno je da se moglo uraditi više. Ne treba zaboraviti i navedene događaje vezane za SPC u Crnoj Gori.

Zdravko Krivokapić i Mlađan Đorđević, Foto: Privatna arhiva

REGNUM: Kako to da on za sve vreme na vlasti nije stigao da potpiše temeljni ugovor sa SPC, ali pri tome CG je uspela da se pridruži svim sankcijama protiv Rusije?

Ono što je važno i što je bio povod za litije bio je zakon o slobodi veroispovesti. Krivokapićeva Vlada i Skupština Crne Gore su ubrzo nakon smene vlasti taj zakon izmenile u spornim delovima, čime su ispunili osnovni zahtev litija.

S druge strane, na nepotpisivanje Temeljnog ugovora, koji ipak ima sekundarni značaj u odnosu na izmene zakona, veliki uticaj imala je vlast u Beogradu, pre svega kroz pritisak na Patrijaršiju. Imajući u vidu značaj potpisivanja Temeljnog ugovora, posebno na rejting Vlade kod prosrpskih birača, zvanični Beograd je uradio sve da se taj ugovor ne potpiše. Naravno uvek optužujući premijera Krivokapića, preko svojih političkih eksponenata u Crnoj Gori, za njegovo nepotpisivanje. To je bila njihova vrlo kvarna i perfidna igra, sa zloupotrebom SPC i verskih osećanja u političke svrhe.

Zvučaće čudno ali istinito, ministar spoljnih poslova Crne Gore Đorđe Radulović se u najvećem broju slučajeva nije konsultovao sa Premijerom u vezi sa sankcijama, niti je Vlada o tome odlučivala. Sve to je rezultovalo činjenicom da njih dvojica više od pola godine nisu bili u komunikaciji. Na žalost, Ustav i zakonska regulativa ne dozvoljava premijeru da ministra zameni bez glasanja u Skupštini. Prethodni pokušaj Premijera da smeni ministra pravde i postavi novog doveo je do toga da je Vlada radila bez ministra pravde…

Osnovni problem je ipak to što je Vlada od samog početka imala tesnu većinu od svega jednog poslanika (41 za vlast, 40 za opoziciju) i bila od starta nestabilna i ucenjena.

REGNUM: Prema vašim rečima, izgleda da je Krivokapić žrtva okolnosti na koje nije mogao da utiče. A šta je sa, na primer, smenom ministra pravde Vladimira Leposavića i usvajanjem takozvane „rezolucije o Srebrenici“ u Skupštini Crne Gore? Kakva je bila uloga Krivokapića u ovim događajima?

Zdravko Krivokapić i Mlađan Đorđević, Foto: Privatna arhiva

Krivokapić, naravno, nije bezgrešan. Lično smatram greškom smenjivanje Leposavića, ali odluku je diktirao izbor sa kojim se Krivokapić susreo – ili da smeni Leposavića, ili da padne čitava Vlada, pošto je, ponavljam, razlika bila svega jedan poslanik, a URA je već tada počela da ucenjuje svoje partnere. Stoga, donekle, mogu da razumem njegovu odluku – doneo ju je na osnovu stava da je od Leposavića važnija borba protiv korupcije i ekonomski spas Crne Gore.

REGNUM: Nedavno je parlament razrešio dužnosti i predsednika skupštine Aleksu Bečića. Kako će to uticati na političke prilike u CG u naredno vreme?

Činom razrešenja predsednika Skupštine, izdajnička politika URA-e je u stvari razbila parlamentarnu većinu i time poništila izbornu volju građana Crne Gore, od 30. avgusta 2020. godine. Pored izglasavanja nepoverenja Vladi, rušenjem parlamentarne većine stvoreni su uslovi za preuzimanje vlasti i kontrolu parlamenta od strane pučista koji će, izvesno, biti podržani od onih koji su terorisali i pljačkali Crnu Goru 30 godina. Radi se o klasičnom činu političke izdaje i korupcije, nezabeležene u parlamentarnoj istoriji Crne Gore, a i šire.

REGNUM: Znače li sve ove promene da se zapravo Milo Đukanović vraća na vlast u CG? Da li po vašem mišljenju poslednja dešavanja diskredituju instituciju demokratskih izbora, ako za svega godinu i po dana posle izbora volja građana potpuno može da se zaobiđe i zanemari?

Apsolutno. Ako neko dobije izbore na političkoj borbi protiv DPS-a i borbi protiv kriminala povezanog sa politikom, a posle toga napravi koalicionu saradnju sa tim istim DPS-om, ne možemo govoriti niti o demokratiji niti o poštovanju izborne volje građana. Naprotiv, radi se o najobičnijoj prevari birača i zloupotrebi njihovog poverenja. To mogu da rade isključivo politički šibicari i manipulatori. Nadam se da će narod dati pravi odgovor i smestiti ih tamo gde im je mesto: na političkom smetlištu.

REGNUM: Predsednički i parlamentarni izbori uskoro treba da se održe u Srbiji. Kakav je vaš stav u odnosu na ove izbore? Znamo da ste se vi zalagali za bojkot prethodnih parlamentarnih u leto 2020. godine.

Pokret Oslobođenje neće izaći na ove izbore i to smo odavno najavili. Mi smatramo da na izborima neće doći do promene vlasti u Srbiji, upravo jer Srbijom ne vlada politička partija, već mafija – Vučićeva stranka SNS, a to se otkrilo prošlih godina kada su na videlo izašle brojne afere i konekcije sa organizovanim kriminalom, je samo paravan za kriminalne radnje i pljačku Srbije.

Mafija se na izborima ne može pobediti, jer mafija nikada neće dopustiti sebi da organizuje fer takmičenje koje može da izgubi. Tako je od 2012. godine, od kada je SNS došla na vlast. Tada smo imali poslednje slobodne i fer izbore.

Od tada, imamo pritiske na birače, kupovinu glasova, prebijanja opozicionih aktivista, masovnu zloupotrebu državnih sredstava za potrebe kampanje i na kraju – brutalne krađe glasova. Mafija se može smeniti samo na ulici, kroz ogromnu građansku neposlušnost.

Foto: Pokret Oslobođenje

Najsmešnije u svemu je, što Evropa i SAD, kojima su obično puna usta demokratije, ćute na takve događaje na srpskim izborima. Zato što im treba njihova marioneta Vučić: da im obezbedi saučesništvo Srbije za sve što su namerili u vezi Kosova, Republike Srpske i Crne Gore.

Zato se mi i dalje zalažemo za bojkot. Ali svesni smo da većina političkih aktera u Srbiji ne deli naš stav. Mi mislimo da je izlazak na izbore greška i da se time samo daje legitimitet pokradenim izborima i pravi se predstava demokratije tamo gde je nema. Ali ostale stranke hoće da pokušaju. Mi im nećemo stajati na putu, ako zaista smatraju da je to sredstvo borbe protiv ovakvog režima. Iako smo uvereni da greše.

REGNUM: U medijima pišu da vi lobirate za opozicionog predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša u korist svog kuma Dragana Đilasa? Kako vi komentarištete takve tvrdnje?

Što se tiče Dragana Đilasa, u političkom smislu, pokret Oslobođenje nema nikakvu saradnju s njegovom partijom i mi se ideološki apsolutno razlikujemo po mnogim pitanjima.

Što se tiče Zdravka Ponoša, njega znam kao poštenog čoveka i iskrenog patriotu. Bio je general Vojske Srbije, borio se protiv NATO pakta 1999. godine, dok je Aleksandar Vučić za to vreme, dok su bombe padale po Srbiji, rešavao svoje stambeno pitanje tako što je u sred bombardovanja dobio ogroman stan na poklon od tadašnje vlade.

Mislim da je on dostojan kandidat i zbog toga sam, naglasivši da i dalje smatram da su bojkot i građanska neposlušnost jedino rešenje, rekao da je Ponoš najbolji od svih kandidata koje je opozicija mogla da izabere. Za njega sam siguran da nije Vučićev kandidat, ubačen na glasački listić da zbunjuje i deli glasače.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar