Đorđe D. Sibinović: Potpisana krivica – krivi smo i dok se nismo rodili

Đorđe D. Sibinović: Potpisana krivica – krivi smo i dok se nismo rodili

POTPISANA KRIVICA

„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi

Đorđe D. Sibinović: Potpisana krivica - krivi smo i dok se nismo rodili
Autor: ĐORĐE D. SIBINOVIĆ

Turistički vodiči jednako kao i multidisciplinarne monografije o epohi donose vesti o najsvetlijim dometima civilizacije: sloboda, ljudska prava, demokratija, tržište, tehnologija, i još bezbroj procedura u službi čoveka.

Pojedinac više ne mora da promišlja svoj položaj jer svakako ne može sagledati ukupnu sliku dobrobiti koju uživa u malenom životu.

Posebno je važno da na mestima zastoja izazvanog nerazumevanjem, nedovoljnim obrazovanjem ili, što je gotovo neverovatno, neobaveštenošću ne pokušava da produbi postojeće resurse već da konsultuje dostupne portale na kojima će saznati sve što ga o sebi zanima.

Ovako čarobna prilika za čoveka nastala je zahvaljujući detaljnom normiranju stvarnosti: da bi baštinio, kako se to danas popularno kaže, „poslednji pik civilizacije“, dovoljan je potpis na ugovoru: bračnom, radnom, bankarskom, korisničkom, stranačkom, ortačkom itd. Dakle, konsenzus je garantovan potpisom na dokumentu koji ima pravnu prirodu, dakle, za čije se značenje, smisao i razumevanje podrazumeva i sasvim malo stručno znanje izvan predmeta koji uređuje. Znanje iz prava za koje svi ljudi misle da ga stiču rođenjem (misleći na pravdaški instinkt).

Model totalne regulacije smišljen je u cilju efikasne ravnoteže društvenih odnosa.

Ugovor se nametnuo kao najjednostvnije sredstvo. Osnovni princip koji garantuje njegovu svrhovitost je ravnopravnost položaja učesnika.

Dakle, građanin sveta danas voli uz saznanje koliko će ga koštati kraj ljubavi, izlazi na ulicu sretan što živi u stanu za koji ima ugovor o kreditu, vozi automobil za koji ima lizing, gleda televiziju po ugovoru sa kablovskim operaterom, priča telefonom uz pomoć potpisa sa mobilnom mrežom, radi po ugovoru sa poslodavcem…

Međutim, čega nema?

Nema merituma koji će kontrolisati napetost koja zacelo mora nastati u primeni svih tih pravila.

Deleći svetu autograme, potpisujemo hiljadu nevidljivih glosa iz kojih nas umesto očiju čuvara logora i rudnika u kojima su umesto nas radili robovi i zarobljenici, vrebaju naše krivice.

Kad potpisujete sve te papire treba da znate, mi smo krivi za sve!

Dočim, pravo je nekada služilo da utvrdi materijalnu istinu i da logički silogizam koji mu stoji u osnovi pretvori u pravičnost. Danas služi da evidentira već prethodno priznatu krivicu u formi koju lako prepoznaje.

Ne želim epitet jeretika ali ne mogu da prećutim učešće hrišćanstva u epohi emancipacije pojedinca i njegovih prava. Tamo smo krivi i dok se nismo rodili.

Možda živimo vreme saglasja u kojem samo mi nedostajemo.

Izvor: SEDMA SILA

POSLEDNJE OBJAVLJENO
, , , ,

Ostavite komentar