Đorđević: Krhko znanje i selektivno sećanje Branka Raduna – još jednom o „novoj desnici”

Đorđević: Krhko znanje i selektivno sećanje Branka Raduna – još jednom o „novoj desnici”
Foto: Printscreen, Pokret Oslobođenje

Đorđević: Krhko znanje i selektivno sećanje Branka Raduna – još jednom o „novoj desnici”

Bojkot izbora nije bio „ćorsokak”, već je jasno pokazao ko je zaista opozicija, a ko igra po Vučićevim notama

Reagovanje na tekst „Žuti vojvoda ili o prevrtljivosti srpske politike”, „Politika”, 12. 1.2021.

Odgovor Branka Raduna na moj tekst o tome ko je zaista desnica u Srbiji – i kako je prepoznati – otvorio je tri ključna pitanja za koja verujem da zahtevaju dodatno objašnjenje. Pre svega, Radun u uvodnom delu teksta navodi da sam ja „postao nacionalista”, aludirajući da je patriotska politika pokreta Oslobođenje, čiji sam osnivač i predsednik, tek nekakva varka za mobilizaciju podrške među građanima. Takav stav dolazi iz verovanja koje je medijska mašinerija aktuelnog režima sa relativnim uspehom razglasila po Srbiji, da je u periodu pre 2012. godine i dolaska velikog spasitelja Aleksandra Vučića Srbija načisto propala i da u tim vladama antipatriota nije bilo ama baš nikoga ko se bavio očuvanjem srpskih nacionalnih interesa.

Đorđević: Krhko znanje i selektivno sećanje Branka Raduna - još jednom o „novoj desnici”
Piše Mlađan Đorđević

Radun međutim dobro zna, budući da je i pre Vučića bio politički analitičar na državnoj plati, ko su ljudi koji su i pre 2012. brinuli o tome da se na Kosovu i Metohiji održi uporište države Srbije, da se Republika Srpska očuva, da Srbi u Hrvatskoj opstanu, da Milo Đukanović ne ugasi srpstvo u Crnoj Gori. Radun zna da sam od jeseni 2008. do 2012. godine bio sekretar Državnog saveta za Srbe u regionu (kao nestranačka ličnost!), i da su u tom periodu stvorene institucije i čvrste veze između Srba na prostoru bivše Jugoslavije i matice Srbije, od kojih mnoge stoje i danas. Zbog toga uostalom političare poput Milorada Pupovca mogu da nazovem svojim prijateljima, zbog toga sam i danas dobrodošao u Banjaluci i srpskim mestima širom Kosova i Metohije, kao i u brojnim crkvama i manastirima SPC u regionu, ali zbog toga me je i Milo Đukanović javno proglasio neprijateljem broj jedan.

U periodu od 2004. do 2008. godine, to Radun takođe zna, vodio sam programe u Narodnoj kancelariji predsednika republike, kojima je podignuto, opremljeno i renovirano na stotine škola, vrtića, biblioteka, zdravstvenih ustanova i sportskih hala u srpskim sredinama na Kosmetu. Radun zna i da sam jedan od osnivača Naše Srbije, organizacije koja je pomogla na hiljade srpske dece koja su izgubila roditelje devedesetih. Zna takođe moje duboke veze sa SPC i odličan odnos sa crkvom, koji seže unazad decenijama. Zna za moje stavove o ključnim nacionalnim pitanjima, koji nisu od juče. U tom smislu, nikako ne mogu sebe da svrstam u nekakvu „novu desnicu”. Međutim, zanimljivo je kako se Radun perioda pre 2012. godine savršeno seća kada pominje Kosovo, ali ima amneziju za sve što se desilo nakon toga. Siguran sam da se seća koliko je Srbija kao država bila prisutna na teritoriji Kosmeta tada, gde god je bilo moguće – ponajviše u opštinama gde je bilo Srba i Srbiji lojalnog stanovništva.

Do 2012. na Kosovu su postojali mnogi atributi državnosti Srbije, posebno na severu: od usluga srpskih firmi za telekomunikacije i snabdevanje strujom, preko srpske državne uprave i pravosuđa, do bezbednosti koja je održavana kroz sistem civilne zaštite. Između severa Kosova i centralne Srbije tada nije bilo graničnog prelaza ni carine. Od toga nismo hteli da odstupimo niti jedan korak. Razmontiravanje prisustva Republike Srbije na Kosovu počinje upravo dolaskom Aleksandra Vučića na vlast. To je i zadatak zbog kojeg ga zapad podržava. Danas, 2021. godine, Srbija više nema ništa od nabrojanog na Kosovu.

Najzad, o bojkotu. Bojkot izbora nije bio „ćorsokak”, već je jasno pokazao dve stvari. Prvo, bojkot je pokazao ko je zaista opozicija, a ko igra po Vučićevim notama. I tek će pokazati, jer mnoge stranke su se već zaletele da idu na izbore 2022. iako se uslovi zbog kojih su bojkotovali nisu promenili. Neke od tih stranaka bi izašle na izbore i da Vučić uvede ćorave kutije. Na takvim lažnim izborima neće doći do promene režima – ta igra je od početka nameštena. Opozicija tu služi da jedna ili dve liste pređu cenzus, uđu u skupštinu sa desetak poslanika, pa da ih Vučić na zapadu pokazuje kao mečku i preko njih dokazuje da u Srbiji ima demokratije. Drugo, ogolio je prirodu ovog režima. Da li igde u svetu vladajuća stranka ima podršku 243 od 250 poslanika u parlamentu? Samog Vučića je toliko sramota da je već zakazao izbore za proleće 2022. da bi pokušao da ublaži tu situaciju jednopartijskog parlamenta, zbog koje ga u celom svetu gledaju kao diktatora. A stranke opozicije, koje hoće na izbore 2022. godine, svesrdno će mu pomoći u tome da opere svoj imidž. Pokret Oslobođenje u toj šaradi neće učestvovati. Za nas izbori mogu biti samo slobodni – ili ih neće biti.

Predsednik pokreta „Oslobođenje”

Izvor: Politika, Foto: Printscreen, Pokret Oslobođenje

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar