ĐORĐEVIĆ ZA REGNUM: Vučić će priznati Kosovo i svaliti krivicu na Rusiju

Izvor:

Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević u najnovijem autorskom tekstu objavljenom na sajtu ruske federalne informativne agencije Regnum analizirao je najnovija dešavanja na Kosovu i Metohiji i ulogu Aleksandra Vučića u njima. Tekst prenosimo u celosti.

Već nekoliko dana traju tenzije na severu Kosova i Metohije, južne srpske pokrajine. Kao što je poznato, 20. septembra jedinice „Rosu“ (odreda takozvane specijalne policije separatističkog „Kosova“) zauzele su administrativne prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova i Metohije i naterale vozače koji koriste srpske registracije da ih uklanjaju i stavljaju privremene „kosovske“. Ova akcija izazvala je buru ogorčenja Srba, koji su postavili barikade na glavnim putevima u pokrajini.

Piše: Mlađan Đorđević, Foto: Pokret Oslobođenje

Ova akcija „Rosu“ se sprovodi na osnovu sporazuma koji je 2016. godine potpisao Aleksandar Vučić, ali se on ne odnosi samo na registracije.

Na prvi pogled, sve je prilično jednostavno: Srbi koji žive u pokrajini treba samo da stave registracije samoproglašene „Republike Kosovo“, a oni koji tamo privremeno dođu treba da plate svega pet evra da bi dobili privremene tablice. Čini se da nema ništa strašno u tome… Međutim, budući da većina Srba na Kosovu i Metohiji nema dokumenta tzv. „Kosova“, kao ni njihove vozačke dozvole, pre nego što bi mogli da registruju svoj automobil u pokrajini, morali bi prvo da postanu državljani takozvanog „Kosova“. I to je rezultat politike Aleksandra Vučića.

 

Potpisivanjem izdajničkog Briselskog sporazuma 2013. godine, Srbija je pristala na ono što Priština sada pokušava da sprovede u delo.

Ipak, Beograd nikada nije uspeo da dobije Zajednicu srpskih opština koju je zahtevao, iako je Priština na to formalno pristala. Ispostavilo se tako da je Srbija u proteklih osam godina dala separatistima skoro sve što je mogla (pristala da integriše svoj pravosudni sistem, bezbednosne službe, sistem za snabdevanje električnom energijom, telekomunikacije itd.), a da zauzvrat nije dobila ni jednu nevladinu organizaciju, što bi, u suštini, bila ZSO.

Trenutna situacija je uznemirujuća iz još dva razloga. Prvi je ponovo povezan sa Vučićem i njegovim više nego opasnim izjavama. U obraćanju nakon „hitnog“ sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost (toliko hitnog da je zakazan tek dan nakon najave), Vučić je uporedio Briselski sporazum iz 2013. godine sa Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine, čijim je potpisivanjem okončan rat na teritoriji Bosne i Hercegovine, osiguran mir u regionu, a stvaranje Republike Srpske postalo značajna pobeda srpskog naroda.

 

 

Dejton je regulisao odnose u nezavisnoj državi Bosni i Hercegovini, a svako poređenje sa situacijom na Kosmetu veoma je opasno jer dovodi u pitanje suverenitet Srbije u pokrajini. Briselski sporazum se zato može nazvati samo izdajom koja je demontirala srpske institucije na Kosovu i Metohiji u zamenu za obećanje o stvaranju Zajednice srpskih opština.

Insistirajući na „borbi za stvaranje Zajednice srpskih opština“, Vučić još jednom pokazuje da mu više nije važno očuvanje Kosova i Metohije unutar Srbije, već samo poboljšanje situacije i dobijanje autonomije za Srbe u nezavisnom „Kosovu“. Takvo ponašanje je u suprotnosti ne samo sa voljom srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, već i sa slovom Ustava naše zemlje i međunarodnim pravom.

Tu dolazimo do drugog i glavnog razloga zašto je ova situacija opasna – a to je prenos odgovornosti za „konačno rešenje“ kosovskog pitanja na Rusiju. I ovde je sve sasvim jednostavno.

Glavna stvar koja u ovom trenutku na međunarodnom nivou čuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Garant njenog očuvanja su Rusija i Kina, koje imaju pravo veta. Vučić, pak, stalno „zaboravlja“ na ovu rezoluciju i umanjuje njen stvarni značaj. Zarad opstanka na vlasti, Vučić je spreman da učini ono što od njega zahtevaju njegovi zapadni sponzori – pa i da potpiše „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, koji podrazumeva ulazak „Kosova“ u UN. Ka tome vode svi sporazumi koje je do sada potpisao, kao i pregovori koje vodi pod pokroviteljstvom EU. Stav Rusije po ovom pitanju je vrlo jasan i više puta su ga javno ponovili i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, i stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov: rešenje pitanja statusa Kosova moguće je samo u okviru Rezolucije 1244 i mora biti potvrđeno od strane Saveta bezbednosti. Pošto ovaj odgovor nije onaj koji bi Vučić želeo da dobije, on sada traži za sebe najmanje bolan način da obezbedi pristupanje Kosova UN – da primora Rusiju da odustane od Rezolucije 1244.

Posledice takve odluke bile bi katastrofalne i ne bi se ticale samo izdaje svete srpske zemlje na Kosovu i Metohiji. Odricanje Rusije od Rezolucije 1244 otvorilo bi put u NATO ne samo za „Kosovo“, već i za Srbiju, Republiku Srpsku (Bosnu i Hercegovinu), ali što je još važnije, uništilo bi vekovno prijateljstvo između Srbije i Rusije i srpskog i ruskog naroda. Zarad opstanka na vlasti, Vučić je spreman na ovo. I zato Rusija sprečavanjem Vučićeve izdaje štiti ne samo postojeći međunarodni pravni poredak, već i svoje prijateljstvo sa Srbijom i Srbima.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar