Fatić: Odgovor na pozive za izjašnjenje o Jasmini Vasović

Izvor:
Politički.rs

Najmanje u dva navrata, grupe građana i udruženja pravnika su me javno pozvale da se izjasnim o Jasmini Vasović, predsednici Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, i o samom pravosudnom vrhu, za koje su autori tih tekstova smatrali da ih ja „štitim od lustracije i tranzicione pravde“, koju inače zagovaram. U tim tekstovima, postavljeno je pitanje da li ja možda imam neki lični razlog za to da „štedim“ Jasminu Vasović, Borivoja Papa, disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva i Vrhovni kasacioni sud od onih argumenata i planirane američke i britanske politike u Srbiji koju te zemlje najavljuju, a to je oštar obračun za kriminalcima u pravosuđu kroz tranzicionu pravdu.

Piše prof. dr Aleksandar Fatić

Takođe, pisci ovih tekstova me „prozivaju“ da lično poznajem američku državnu podsekretarku za Evropu, kao i da sam blizak prijatelj sa savetnicima britanskog premijera Borisa Džonsona, sa kojima sam, kažu, delio kabinet na London School of Economics.

U tekstovima objavljenim tokom jeseni i zime prošle godine, moj uvaženi kolega i ja smo zagovarali tranzicionu pravdu, a razlog što smo to zagovarali je delom principijelne prirode, a delom rezultat činjenice da SAD i Velika Britanija tranzicionu pravdu smatraju nužnom i da tako nešto sasvim neskriveno spremaju i faktički već institucionalno zasnivaju za Srbiju, a sedište sistema će biti u Zagrebu.

U sopstvenim tekstovima sam pisao da treba videti da li će se Vrhovni kasacioni sud pokazati kao dostojan da bude sačuvan, za razliku od ostatka srpskog pravosuđa koje predstavlja jednu običnu kriminalnu organizaciju koja mora biti radikalno razmontirana i potom njenim učesnicima suđeno u tranzicionom sistemu specijalnih sudova za politički i pravosudni kriminal. Na osnovu tog pitanja, nekoliko grupa građana i profesionalnih udruženja me „proziva“ da „štitim“ VKS.

E, pa, evo direktnih, jasnih i konkretnih odgovora, kakve svi dugujemo građanima u ovo predizborno vreme.
Prof. dr Aleksandar Fatić prvi s desna

Posle odluka koje je VKS doneo o kreditima i obračunavanju kamata od strane banaka, zbog čega su advokati u više navrata štrajkovali, i to u vezi sa stavom jednog problematičnog veća ovog suda kojim se menja prethodni stav, a kojim se pogoduje onima koji pljačkaju građane, i posle ukupnog ponašanja tog suda, moj stav je da Vrhovni kasacioni sud i njegova predsednica nisu položili ni osnovni ispit kvaliteta, kompetentnosti i etike, i da zaista, kako to kažu autori tekstova kojima me „prozivaju“, treba da se ispita njihova odgovornost, znanje, ali i način na koji su uopšte izabrani na sudijske funkcije, a da taj proces treba da bude sproveden u okviru mehanizma tranzicione pravde koji je u osnivanju u Zagrebu.

Jasmina Vasović je na vrhu pravosuđa, i sama ta činjenica, sa ovakvim pravosuđem, koje više liči na jazbinu svakojakih poroka i nemorala, nego čak i na privid sudova i sudija, ona, naravno, snosi i formalnu, i sadržinsku odgovornost, koja bi trebalo da se na odgovarajući institucionalni način utvrdi u procesu tranzicionog preispitivanja sadašnjeg funkcionisanja srpskog pravosuđa.

Naime, u suštinskom smislu, srpsko pravosuđe ne postoji, i taj iskaz, koji je jednom izgovorio sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, najbolja je konstatacija stanja u društvu. Majić je naveo da se u Srbiji „po pravdu ide samo kod sultana“, a ne u sudove, koji su samo instrumenti u rukama sultana, i ta činjenica je tvrda stvarnost za građane.

Utoliko je činjenica da je pušteno da se usvoje ustavni amandmani kojima se jednoj u osnovi organizovanoj kriminalnoj grupi daje potpuna nedodirljivost da sama sebe regeneriše i reprodukuje, daje joj se državni budžet da sama njime raspolaže, potpuno neshvatljiva u jednom civilizovanom društvu.

Umesto da se društvo i njegovi politički akteri obračunaju sa polusvetom koji danas uništava i privid pravne kompetentnosti i pravde, oni tom polusvetu daju dodatni manevarski prostor da služe sultanu zauzvrat za sultanovu naklonost.

Sudovi, uključujući i najviše, u koje se biraju i u najviše sudove promovišu poluobrazovane osobe sa zembiljima koje godinama gostuju po televizijama i brane neodbranjivo, a onda se svrstavaju uz vladajući režim da bi dobili svoje privilegije, u kojima sude diplomirane pravnice i pravnici bez ijednog dana poslediplomskih studija, bez ijednog objavljenog rada, bez i približnog pravnog obrazovanja sudijama u civilizovanom, ozbiljnom svetu, pri tome poslušni, ideološki opredeljeni i nemoralni, predstavlja sramotu ne samo za pravosuđe, nego za svakog pristojnog čoveka.

I zato je radikalna tranziciona pravda, uvođenje istražne jedinice za finansijski kriminal SAD koja je već u formiranju sa sedištem u Zagrebu, a zadužene za Srbiju, ne samo nužna, nego i apsolutno jedina strategija za obračun sa ovom organizovanom kriminalnom grupom koja sudi drugima i koja u stvari služi samo sebi, protiv građana, protiv slobode, protiv pravde, protiv svakog morala.

Valja očekivati da borba protiv njihovog kriminala uključi iste strategije koje su primenjivane prilikom rada Haškog tribunala, a da se pritvorska jedinica svakako locira u Zagrebu i da se formira tranzicioni tribunal, takođe sa sedištem u Zagrebu.

Na kraju, da odgovorim i na druga pitanja grupe građana i udruženja pravnika.
Ilustracija, Foto: Wikipedia, Pixabay, Printscreen

Ne, ne poznajem lično državnu podsekretarku SAD za Evropu Karen Dondfrid. Nikada je u životu nisam sreo niti sa njom razgovarao.

Da, poznajem ljude u vrhu britanske političke i univerzitetske hijerarhije, da delio sam sa nekima od njih dane na LSE i kancelarije ne samo na LSE nego i drugde, i da, učiniću sve da pripadnici organizovane kriminalne grupe koja sebe naziva pravosuđem, a koji su instrumenti nepravde i nemorala u ovom društvu, budu tranziciono procesuirani u maksimalnoj meri u kojoj me iko o tome bude konsultovao. Sve to u skladu sa pravilima tranzicione pravde, demokratskiim načelima i zakonima civilizovanog sveta, otvoreno i bez ikakvog balkanskog zamućivanja vode.

Toliko o „štićenju“ kriminalaca u pravosuđu, i toliko o tome koga znam, a koga ne znam. Na prozivke se mora odgovarati pošteno i javno, jer u društvu mulja, mutne vode i kriminala to je ono što nas odvaja od te prljavštine u kojoj smo prinuđeni da živimo i dišemo.

Prof. dr Aleksandar Fatić

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar