Ono jes, takoj je, u pravo je čovek, ima ljudi za koji nema Boga, ima ji svudekaj, ima ji i ovde u naše selo, samo da ti bajka kaže nešto, da bežiš dalek od tija koji za Boga ne znaju niti ga poštuju. I da znaš da tvoj učitelj ne takav, znam ga još kad prajil vodeničke ode taluske po potok. Znam kad ga mati i bašta vodili u crkvu na pričes i kad nosil ikone na litiju, znam ga kad je ripil u oganj da istera ovce kad se Gradimiru Bojkinome zapalila pojata, znam da takav čovek ne mož da ne veruje u Boga, al možda tako mora da priča, možda mu drugi toj naredili. Sila Boga ne moli, al Bog silu ne voli.
A može bit da on i ne zna da veruje u Boga.
Ima takvi, koji ne idu u crkvu, ne pale sveće, ne krste se, al žive po Božji zakoni i rade po Božju zapoves, oće i da učine i da pomognu, ne lažu, ne kradnu, a vreve kako nema Boga sve dok ji ne pritisne neka golema nevolja, pa kad se na nji izljije Božja milos, oni kleknu na kolena pa kažu: – Oprosti, Bože, oprosti što sam sumljal u teb i fala ti, gospode, fala ti do nebo!
A ti, dušo babina, nemoj da čekaš da te pritisne neka muka pa da tag počneš da se moliš i da se krstiš. Ne mora ni da ideš u crkvu kad drugi vide, pa da te posle prozivaju u čkolu i da im služiš za ukor. Bajka će tebe da nauči Oče naš, da te nauči kako da se moliš Bogu, a ti ćeš kad se udaš neki put da naučiš tvoju dečicu i unučići, a oni će njini unučići i takoj redom.
Ti ćeš, zlato babino, kad se digneš jutrom i kad se omiješ, da staneš pred ikonu i krštenik, da se prekrstiš, pa da počneš: – Oče naš, koji si na nebesima…
Ilustracija
Ti imaš fala Bogu i baštu i mater, al Bog, koji je negde gore na nebo, je otac na svi nas, zatoj što je stvoril sve ovoj što vidiš, i polja i gore, i vode i drveće i travke i životinjke, i ljudi, zatoj što ni je udanul dušu kad smo se rodili i što će ju uzne neki put kad za toj dojde vreme da ju vodi kude njeg, tamgor negde, ge nema ni muke, ni brige, ni nevolje.
Pa će kažeš posle:
– Da se sveti ime tvoje, da dođe carstvo tvoje…
A ime njigovo ima da svetkuješ i da slaviš, jer je on jedini koj mož da ti pomogne, on i naša slava Sveti Nikola.
Kad ti bude neki put mlogo teško i kad misliš da je kraj i da je gotovo i da nemaš viš kude, ti se Bogu pomoli i će vidiš kako će ti odma bude lakše i kako će ti on pruži ruku. Samo treba dobro da otvoriš oči i uši, da gledaš i slušaš, el njigova pomoć neki put stigne odonde, odokle se najmanje nadaš.
I da se moliš da dođe carstvo Božje, a ono će dojde samo ako budeš dobra, čestita i poštena, ako poštuješ Boga i baštu i mater, i svi dobri ljudi.
Pa posle ide: – Da bude volja tvoja kako na zemlju, takoj i na nebo… zatoj što kad bi bila njigova volja,ne bi bili ni ratovi, ni bolečine, ni beda, ni glad, i bilo bi ovdekaj isto kano i gor na nebo. Al šta ćeš, mi ljudi smo grešne dušičke, zgrešimo, ne poštujemo onoj što ni rekal, pa se posle kajemo, rovemo, molimo da ni oprosti.
– Hleb naš nasušni daj nam danas.
Ništa ni drugo i ne treba, samo malko leba i s leba. Sve drugo Bog će ti da samo ako ga voliš i poštuješ.
Grešni smo, dušičke bajkina, pogrešimo i kad bi teli da učinimo nešto dobro, pomislimo da smo popametni i pobolji od drugi, učini ni se da znamo sve kako treba i kakvo treba, pa sudimo na drugi i smejemo im se, a ne mož da vidimo onoj loše, onoj zlo što smo ga drugome naprajili i za srce ga udavili.
Grešni smo i dužni, i mi, i naši stari, dedevi, babe, parababe, čukundede…
Foto: Facebook/Manastir Dečani
Pa ćeš zatoj da kažeš: – I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim…
A toj kad rekneš, da znaš, Bog neće da ti oprosti gresi, ako i ti na drugoga ne oprostiš, a kad im oprostiš, da znaš, sunce bajkino, da će ti golem teret padne od dušicu, pa će ti bude lakačko, lakačko, pa će ti se čini da mož da poletiš.
I na posletku će kažeš: – I ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zlo…
Đavol ne miruje dete moje. Kad bi miruval ne bi bil đavol. Samo gleda, geda kako da te prevari i da te navede na zlo. Zatoj uvek mora da molimo Boga da ni sačuva od njeg, da ni da snažičku da okrenemo glavu na drugu stranu kad ni neki koji su kaj zmije nude s kolačići, s med i sas jabučke. A snažičku će da imamo samo ako se svaki dan krstimo i milimo se Bogu, jer je carstvo i slava i sila Božja u vekove vekova, amin! Sas ovej reči će završiš svaku molitvu.
A sag, ajde da spiš, srce bajkino. Ajde na spanje i jutre kad se probudiš, da se prekrstiš i pomoliš onak kako te bajka učila. I nemoj nikome da kazuješ ovoj što sam ti ispričala. Ne mora toj nikoj da zna. Sam ti, ja i gospod Bog koji sve vidi i sve čuje.
I ne moj da si sproti učitelja kad kaže da nema Boga i da vreviš na drugi da se mole i da se krste. Svaki mora sam da si ga potraži i da ga najde kad dojde vreme.
I da se, neki put kad porasteeš setiš kavo ti bajka pričala, pa i ti isto da pričaš na tvoju dečicu.
I spavkaj, spavkaj dušičke moja, a jutre će te bajka nauči kako da se moliš na anđela čuvara kad pođeš na spanje. A sag će mu se bajka pomoli i za tebe i za njo. Spavkaj zlato babino. Spavkaj…
