Kad su nam bromazepami, lorazepami i bensedini postali drugari ili HLEBA I GOSPODARA

Izvor:
Politički.rs, Ilustracija, Foto: Pixabay, Printscreen

HLEBA I GOSPODARA

Gotovo po pravilu, narod između pravde i pravednog gospodara izabere ovo drugo. Loš izbor, ali ne i nužno katastrofalan. Do katastrofe dolazi kada se izabere nepravedni gospodar. A veliki deo naroda u Srbiji uporno baš takav izbor pravi.

Piše Dragan Mijailović

Posledično, takav gospodar da bi zadovoljio svoj narod, i navukao mu neprozirnu maglu na oči, vrlo brzo od čuvene krilatice „hleba i igara“, koja se pokazala sasvim dovoljnom za vladanje, u praksi tu krilaticu zameni onom iz naslova. Da bi je sasvim obezbedio, ipak će „uz hleb“ osim sebe samog ubaciti i mnogo drugih; „hleba i afera“, „hleba i mandatara“, „hleba i paničara“…!

Katastrofa se toliko nadvila nad Srbijom da ćete danas retko čuti dijalog tipa:

– „Ženo, poskupela struja deset dinara“

– „Ma pusti to, Novak osvojio Vimbldon, večeras slavlje“

Pa je gospodar bio prinuđen da ponudi – sebe, afere na svaka dva dana, rijalitije, napade panike, napade sreće, kmekanje nad sudbinom, hvalisanje sebe samog…

I to mu za sada jako dobro ide! Sve dok veliki broj ljudi za stolom glođe koru hleba od juče namazanu najjeftinijim džemom, čekajući novu epizodu Zadruge, i iskolačenih očiju gledaju predsednika na tv-u koji se, sav srećan, hvali novim dobijenim povoljnim kreditom… gospodar će biti zadovoljan.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Ukoliko neko i primeti da su cene osnovnih životnih namirnica i energenata otišle u nebesa, i to dođe do gospodara, on će vrlo inteligentno objasniti narodu i ubediti ga da moraju da budu srećni što namirnica i energenata uopšte i ima, i da ih ima zahvaljujući njemu, potom će skrenuti temu na kilometre izgrađenih autoputeva, i na kraju sve začiniti pričom da je njemu mnogo teže nego narodu, i da njega treba žaliti, jer on trpi neverovatne pritiske od strane Evrope, Rusije, Marsovaca. A odmah ujutru pozvati telefonom svoje medijske podanike da puste neku „strašnu“ vest, i svoje stranačke podanike, da jedan izjavi „to i to“, a drugi nešto sasvim suprotno. I završena priča… ko će još pored toliko suludih, zbunjujućih i katastrofičnih informacija, plus jadnog predsednika koji se bori protiv svih sedam svetskih zala, da razmišlja o inflaciji, poskupljenjima, nestašicama, hladnim radijatorima.

Ali, kako se sve dublje i brže stvari u Srbiji kreću ka provaliji, narod se sve više i brže „trezni“ od opijenosti gospodarom. Stvari i situacija postaju sve opipljiviji i očigledniji.

U maju ste za ček od pet hiljada dinara morali da uzmete kolica u marketu da bi sve namirnice stale, u julu je bilo dovoljno četiri kese, u avgustu tri, u septembru dve, već ulaskom u jesen biće dovoljna jedna kesa da sve stane.

Računi za komunalije su toliko skočili da to više ne može da pokrije i sakrije ni Novakova pobeda, ni predsednikova kuknjava, ni najava izgradnje još jedne brze pruge, a bogme ni tuča Vendi i Tijane Ajfon u Zadruzi. Stavite li ovih dana ruku na radijator, neće biti topao i pored pedesete po redu afere o prisluškivanju, ili svađe između Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina.

Ali, i za to gospodar ima leka. Uz besomučno ponavljanje svega iznad napisanog, objaviće da će podići cenu minimalca i povećati plate, da će penzije porasti za neverovatnih 20%, da je privredni rast nizak ali ipak među najvećim u Evropi, da električne energije i goriva mora biti, da nema govora o nestašici šećera i mleka, a usput će mladima podeliti po 40 evra da kupe bombone. I naravno, marsovci su ga još više pritisli da nema kud.

I život ide dalje… kako god da ide… ipak ide, to je važno.

Radosni smo kad dođe dan da primimo plate, nema veze što će ta radost trajati samo dva dana, nema veze što zbog inflacije danas moramo 60% te iste plate samo za hranu da izdvojimo, nema veze što na rafovima vidimo samo mleko iz Poljske i meso iz Holandije, nema veze što pojma nemamo kako ćemo obezbediti novac za ratu kredita kojeg smo morali da uzmemo, nema veze što još ogrev nismo obezbedili ili grejanje u stanovima nije ni počelo, nema veze što su nam bromazepami, lorazepami, bensedini postali drugari, i svaki drugi stanovnik ih nosi u džepiću, a s brufenima smo već kućni prijatelji, zbog glavobolje koja nam je postala telesni prijatelj, nema veze…

Foto ilustracija M. A. M., Foto: Screenshot, Pixabay, Beta

Naravno, sve će se lako opravdati aktuelnim ratom, napetostima sa EU, problemima sa Kosovom, pritiscima zbog (ne)uvođenja sankcija, krizom u celom svetu. Tako kaže gospodar.

A da li je baš tako?

Možete porazgovarati sa nekim izuzetnim stručnjakom iz oblasti ekonomije i geopolitike… ali dovoljno je samo staviti prst na čelo i malčice razmisliti. Tačno, sve gore nabrojano utiče na krizu u Srbiji, ali jako malim delom, jedva 20%. A za preostalih 80% postoji samo jedan krivac – gospodar, koji svojom neodgovornom politikom, bez jasnog pravca i cilja, u poslednjih 10 godina vodi Srbiju direktno u ponor.

U bilo kojoj sferi; ekonomije, geopolitike, demografije, socijalne politike, privrede, poljoprivrede, itd., itd… gospodar je vodio potpuno pogrešnu politiku, začinjenu korupcijom, kriminalom, bahatošću, inatom, nedoslednošću, mržnjom.

Potpuno je jasno da gospodar vodi brigu svih ovih 10 godina samo o jednoj stvari – o svom rejtingu. Kada onako ubedljivo i srčano govori da vodi brigu isključivo o „interesima Srbije“, to su samo izgovorene reči, a u mislima mu je samo jedno, da li će sutra na stolu da ga sačeka izveštaj dobro znane agencije, na kojem će stajati 62% ili 68%. To mu je jedina briga. Ko to za ovih 10 godina nije shvatio – hleba i džema, i Zadruge, biće uvek dok je gospodar tu.

Samo jedan primer, zamislite zemlje poput Japana ili Islanda koje uvoze ribu, ili Venecuele i Arapskih zemalja koje uvoze naftu, Brazila ili Ekvadora koji uvoze kafu ili banane, Rusije ili Alžira koje uvoze gas… naravno da to nije moguće ni zamisliti. Isto tako, pre nekoliko godina niste mogli zamisliti Srbiju koja uvozi mleko, meso, povrće, jabuke. Pa čak i električnu energiju. Bili smo među najvećim izvoznicima el. energije u Evropi, među najvećim izvoznicima mesa i mleka, povrća i voća.

A šta imamo danas… pogledajte deklaracije baš tih proizvoda na rafovima u marketima. Poslušajte priče o štednji struje, jer je skupa, uvozimo je.

Kako smo došli do toga? Zbog aktuelnog rata ili zbog „pronalazača“ visokokaloričnog blata za proizvodnju el. energije? Kako smo došli do toga da poljoprivrednici bukvalno desetkuju količinu stoke koju su posedovali ili seku svoje voćnjake, smanjuju drastično zasejanost bašta. Zbog aktuelnog rata ili zbog surovo mizernih subvencija države, i u novcu i u gorivu, preskupog đubriva, izostanka pomoći zbog ovogodišnje suše.

Spisak primera totalnog posrnuća Srbije, a da nemaju veze sa ratom ili pandemijom, već isključivo sa neodgovornim gospodarom, gospodarom naših snova, gospodarom našeg vremena, gospodarom naše sudbine, i njegovom iluzornom politikom i još iluzornijim saradnicima, možete i sami sastaviti, svuda su oko nas, dovoljno je samo poverovati sebi i svojim očima, vrlo jednostavno.

Ako ostanemo zaplašeni, ukrućeni, lakoverni, i nastavimo sa životima u kojima su nam dovoljni „hlebovi i gospodari“, bojimo se da će nam ova, a i sve naredne jeseni i zime biti „hladne i gladne“.

Kad nam ugase grejanje i svetlo, biće kasno da upalimo mozak!

GO Narodna stranka VA

5 1 glas
Glasanje za članke
Pretplati se
Obavesti o
guest

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare