Mihailo Medenica: Nije Srbija kurva, niti je kad bila, niti će biti

Izvor:
Politički.rs, Društvene mreže, Foto: Oksana Skendžić, Printscreen YouTube, Pixabay, Politički.rs

Dosta više s tim kako smo mali, kako se ni za šta ne pitamo i kako nam valja ćutati ko pizde dok se veliki svađaju, i dok sve ne prođe…

Dosta, aman!

Piše Mihailo Medenica, Foto: YouTube

Ništa neće proći osim života, a i to je sramota zvati životom ako mine u potaji, ako ga živimo ko da smo ga ukrali pa ga trošimo krišom i sa strahom!

Mali smo jer zavisimo od milosti evropskih „vrednosti“ kojima nas ubeđuju kako je bolje lavu u kavezu no vuku u planini?!

Kako je to put koji nema alternativu ako nas tim putem sprovode, vezane, dvoje do dvoje, pognutih glava, bez glasa, bez prava da pitamo: „Kuda?“

Takvih „vrednosti“ su pune jame, vrtače, reke, jendeci, krečane…srpskih kostiju.

I to se nekada zvao „put koji nema alternativu“!

No, mali smo i valja nam ćutati, jel da?!

Evropa nas voli i željno iščekuje koliko i pijana fukara kurvu, što misli da za novce koliko je dao može da joj čini šta hoće i koliko hoće…

E, pa Srbija nije kurva! Nikada bila, niti će biti, bedna belosvetska fukaro!

Znate vi to odlično, no svojski se trudite da mi zaboravimo i poverujemo kako smo zaista mali…

Nas malo ima, no to nas ne čini malima, naprotiv!

Putevima koji zaista nisu imali alternativu naši su prađedovi jurišali…

Ko obuven; ko bos; svi do jednog gladni; ko bez glave pa mu je brat ponese; ko bez nogu pa ga metnu na pleća i jurišaju za oboje; ko bez puške pa sačeka da prvi do njega pogine, celiva ga u čelo i uzme pušku, pa sve tako redom: jedna puška- stotinu glava…

Stotinu se udovica za jednu pušku „udala“…

Mali smo, jel da?!

Malo nas je za sve Dečane, Studenice, Sopoćane, Mileševe, Deviče, Arhagele, Budisavce, Zočišta, Stupove, Žiče, Gračanice…zaista jeste, no mali nismo!

By <a href=”//commons.wikimedia.org/wiki/User:Pudelek” title=”User:Pudelek”>Pudelek</a> (Marcin Szala) – <span class=”int-own-work” lang=”en”>Own work</span>, CC BY-SA 3.0, Link

Gde ni jednog Srbina nema da stane na Liturgiju tu čitavo srpstvo stoji jevanđeljski. Sve umrlo i još nerođeno, eto tu je, jer nije kamen večan – no narod!

Nisu Dečani kamen na kamenu već Srbin na Srbinu…

Mali smo, jel?

Jesi li kad bila na kosidbi u ove krajeve, Evropo?!
Zašto se kosbaša prekrsti pre nego kosom krene…
Da čuješ kako jauknu livade i padnu mirisni otkosi…
Ne rađa Srbinu, no vaskrsava.
U nas je i žito i naviljak sena – spomenik…
Onima postradalim da vas bude mnogo a da mi budemo veliki, shvataš li, Evropo?!

Znaš li kolika je Srbinova pesma i suza?!

U zavet nam ostaju, isplačemo i ispevamo vekove, za sve one koji nisu stigli, nisu mogli, nisu imali kad – živeći i stradajući za tebe!

Ti u nebo gledaš da ga vidiš – Srbin gleda nebom da dogleda…

Veliki ste, belosvestki mizernici, jer se razbrojavate koliko vas ima, a mi jer nas je lako prebrojati, ali nemoguće pobrojati…

Sve to ti odlično znaš, bedni zapadni nakupcu sloboda, zato bi nas u kavez ko „srećnoga“ lava, još samo da se mi trgnemo i shvatimo da se rešetke nisu međa, no je taraba…

Malo nas je, ali taman za vrhove, ne mogu gore mnogi!

Mnogo vas je, taman za podnožja da ne možete put vrhova…

Još samo da shvatimo- put koji nema alternativu đedovi su pregazili…

Malo nas je, baš zbog toga nismo mali – lako nas je prebrojati ali nemoguće pobrojati…

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar