22/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Milojević: Smrtna kazna za trgovce decom!

Foto: Privatna arhiva, Pixabay, Printscreen

Izvor:
Politički.rs

Monstrumi moraju biti osuđeni na smrt i pogubljeni, kako nikome nikada više ne bi palo na pamet da se bavi trafikingom dece, trgovinom decom i starateljstvima, oduzimanjem nedužne dece od nesrećnih roditelja…

Primerno kažnjeni moraju biti izvršitelji najgorih zločina nad decom, bilo da su oni iz Jagodine, bilo da su sudije Ljiljana Mihailović (https://politicki.rs/drustvo/hijene-zecevi-hulje-sns-alkohol-i-korupcija-u-trecem-osnovnom-sudu-ko-je-dusan-agatonovic-predsednik-treceg-osnovnog-suda/; https://politicki.rs/komentar/jazbina-kriminala-diletantizma-i-zla-centar-za-socijalni-rad-novi-beograd/; https://politicki.rs/drustvo/jelena-stavite-u-veliku-kovertu-par-papira-i-ubacite-novac-i-sve-zalepite-i-tako-dajte-pripravnici-presretnuta-komunikacija-izmedju-kriminalne-grupe-sudija-tuzilaca-centra-za-socijalni-rad-i-poli/), Zorica Đaković (https://politeia1389.page.tl; ), Ivana Dimovski (https://politeia1389.page.tl/Novi-dokazi-o-korupciji-u-Prvom-osnovnom-sudu%2C-reagovanja-NEMA.htm), Marija Đorđević (https://politeia1389.page.tl/ODMAH-HAP%26%23352%3BENJA-TRGOVACA-DECOM-ILI-RAZRE%26%23352%3BENJE-ANE-BRNABI%26%23262%3B-I-ODGOVORNOST-ALEKSANDRA-VU%26%23268%3BI%26%23262%3BA.htm; https://politeia1389.page.tl;  https://politicki.rs/komentar/zasto-ministarka-pravde-cuti-ceka-demonstracije-ispred-ministarstva-u-septembru/) ili Snežana Mladenović Kostić, bilo da su predsednici sudova u kojima sude pomenuta lica, Duško Milenković (https://politeia1389.page.tl; ), Dušan Agatonović (https://politicki.rs/drustvo/hijene-zecevi-hulje-sns-alkohol-i-korupcija-u-trecem-osnovnom-sudu-ko-je-dusan-agatonovic-predsednik-treceg-osnovnog-suda/) i Snežana Stevović (https://politicki.rs/komentar/zasto-ministarka-pravde-cuti-ceka-demonstracije-ispred-ministarstva-u-septembru/), bilo da su protuve iz centara za socijalni rad kao što su Centri Novi Beograd i Savski Venac (https://politeia1389.page.tl/PRITVOR-RADNICIMA-CENTRA-ZA-SOCIJALNI-RAD-NOVI-BEOGRAD.htm), bilo da su u vrhu izvršne vlasti kao Miloš Popović i Ratko Dmitrović (https://politeia1389.page.tl; ).

Svi imenovani, kao i mnogi drugi, ako su krivi, moraju za svoje zločine da plate javno, i to  najstrožom kaznom. To bi bio prvi korak ka Srbiji u kojoj će se ljudima vratiti vera ne samo u pravosuđe, već i u pravdu. Sve ovo se mora odigrata u periodu dok su na snazi odredbe tranzicione pravde, posle sloma vladavine kriminalne grupe Aleksandra Vučića.

Piše Jasmina Milojević

Poslednjih meseci u javnosti se dosta pisalo o trgovini decom i starateljstvima. Takođe, veliki potres izazvala je optužba da ober knez od Jagodine organizuje bunga-bunga žurke sa maloletnicama i maloletnicima. Slučaj je predat tužilaštvu, ali iako postoje svedoci, čak i iz sfere diplomatije, koji su spremni da svedoče, sve ukazuje na to da će predmet po dobrom starom običaju našeg pravosuđa završiti u zastari.

Kada govorimo o ovom problemu, prvo na šta treba ukazati da je preprodaja dece bogatim belcima na Zapadu za usvojenje ili seks trafiking, kao i preprodaja siromašne romske dece za prošnju, višedecenijski biznis koji bez državnih struktura nije mogao biti organizovan. S obzirom na to da ovaj „biznis“ datira još iz SFRJ, a nastavljen je i u potonjim njenim naslednicama (upravo Srbija sebe smatra sukcesorom SFRJ), malo upućeniji analitičari mogu pretpostaviti da čitav proces vode eufemistički nazvani „otuđeni centri moći“ (u prevodu delovi bezbednosnog podzemlja).

Uzalud skupljaju prašinu višedecenijski sporovi sa državom i porodilištima u kojima su rođena deca zdrava sa ocenom 10 pri porođaju, koja su posle 24 sata naprasno umrla. Uzalud su formirana udruženja roditelja kojima realno nijedna politička organizacija neće da pomogne. A, i zašto bi? Nema ih mnogo, nije veliki razervoar glasova dakle, a i što bi se zamerali strukturama sa kojima će kad dođu na vlast „raditi“.

SNS je ovom monstruoznom kolopletu državnih struktura, lekara lišenih mediciske etike i centara za socijalni rad, dodao tri inovacije:

  1. Počeo je učestalo da oduzima decu siromašnim ljudima i daje ih u hraniteljske porodice za novac koji nije zanemarljiv. Specifikum ove „inovacije“ u dranju duše narodu je što su „hranitelji“ članovi sekte u najnižem rangu, te samim tim ne mogu dobiti liderska mesta u sekti. Na primer, vozač nekog značajnijeg člana sekte, vlasnik pečenjare ili mesare već moraju dobiti javno preduzeće, ministarstvo ili mesto gradonačelmika. Navedeni „hranitelji“ se daju lakše namiriti. A narod odranih duša, u ovom slučaju očajni roditelji, uzalud obijaju vrata od centra za socijalni rad do suda, neretko štrajkuju glađu ispred Vlade, ali bez uspeha. Naime, centri za socijalni rad bezuslovno zaključe da roditelji koji ostanu bez posla u nekoj „investitorskoj“ firmi jesu ološ bez zanimanja i stalnog zaposlenja, te se deca moraju izmestiti kod članova SNS-a kojima će hraniteljstvo biti jedini posao, i koji dakako nisu ološ bez zanimanja.
  2. Druga „inovacija“ u trafikingu dece u Srbiji, pretežno je rezervisana za protivnike režima koji su većinom muškarci (živimo u patrijarhalnoj kulturi), često visokog do najvišeg obrazovanja. Socijalni radnici, bezočni kriminalci, pravdajući se patrijarhalnom inercijom (kao da je 1950.), i pozivajući se na „običaj“ da se deca dodeljuju majci, protivnicima režima oduzmu svako ili skoro svako pravo da budu sa decom. A taj proces se neretko „podmaže“ mitom putem GONGO (vladine-nevladine organizacije) preko kojih se izvlače pare iz budžeta i sa međunarodnih projekata kako bi u lancu kriminala bili namireni svi, od najniže službenice u centru za socijalni rad, pa sve do ozloglašenog Apelacionog suda u Beogradu. Najgori centri za socijalni rad u tome su centri za socijalni rad Novi Beograd i Savski Venac, kao i sudije Trećeg i Prvog osnovnog suda u Beogradu, Ljiljana Mihailović i Ivana Dimovski, kao i Zorica Đaković (prva zamenica predsednika Apelacionog suda Duška Milenkovića). O svima njima postoje brojna svedočanstva, a u slučaju Ljiljane Mihailović čak i mnoštvo skrinšotova SMS i Viber poruka iz kojih se vidi kako se daje mito.
  3. Posebnu priču u trafikingu dece u Srbiji i trgovini starateljstvima predstavljaju i tužilaštva koja rade u sprzi sa korumpiranim sudijama i socijalnim radnicima – deo nekadašnje, ne zna se više tačno ni koje grane vlasti koje sada zapravo nema (kao što nema ni Zagorke Dolovac ili Nataše Krivokapić), čak ni onoliko koliko ju je bilo u vreme Miloševe samovolje (Knez Miloš, prim.a). U neko ranije vreme, doduše, tužilja ili sudija ne bi mogla „honorarno“ da radi kao prostitutka, i da se još kao tužilja/sudija i escort dama reklamira na LinkedIn-u. Logično, jer i samovolja je nekakav poredak. Ovo što sada imamo su samo lanci korupcije i kriminala koji se bezumno kreću u svim pravcima, i mogu biti raspleteni uz pomoć zemalja koje su prošle slično iskustvo (Češka i Rumunija, na primer). Osim njhovog savetovanja naravno, važno je zaposliti i dovoljan broj časnih pravnika i ekonomskih forenzičara.

Ova duga elaboracija problema bila je nužna, kako bih postavila ključno pitanje: da li je sve ovo što se radi nemoćnoj deci u Srbiji dovoljan razlog da se u periodu tranzicione pravde koji će nastupiti nakon pada mafijaškog režima, biti dovoljan razlog da neko bude osuđen na smrt? Evropsko zakonodavstvo ukinulo je smrtnu kaznu, a Srbija je u procesu pridruživanja dužna da mu se prilagođava. Očito je međutim da režim izbegava da otvori relevantno poglavlje, jer bi time otvorio vrata zatvora za svoje članove. U tom interegnumu se, pretpostavljam, negde provukao i Tijanin zakon koji predviđa doživotni zatvor za silovanje maloletnika/ca.

Ipak, za ovako razvaljenu Srbiju, to nije dovoljno. Ciničan je zahtev da se Srbija prilagodi evropskom zakonodavstvu pre nego što prođe period tranzicione pravde. To se nije tražilo ni od jedne zemlje bivšeg Istočnog bloka. Naprotiv, češki primer pokazuje da su za mnogo manja zlodela no što je trafiking dece pripadnici raznih službi i sluge prethodnog režima bili osuđivani na smrt. Rumunija je otišla i dalje, pa je upriličila preki vojni sud za bračni par Čaušesku i streljala ih bez odlaganja na licu mesta. Ipak, bila je to revolucija; ne zalažem se za to. Postoje mehanizmi tranzicione pravde koji mogu obezbediti da pravna država sudi okrivljenima PO ZAKONU. Po zakonu, i ništa više ili manje od toga. To bi važilo za sve u lancu trafikinga dece: od socijalnih radnika, tužilaca, sudija, korumpiranih advokata do GONGO finansijera ove možda i najnemoralnije vrste kriminla. Jedan od prvih zadataka koji se nije desio 2000. godine je otvaranje dosijea tadašnje SDB iz kog bi se videlo ko je sve sarađivao i sarađuje, i na kojim poslovima sa ovom opskurnom „firmom“. Verovali ili ne, njihovih saradnika ima od Univerziteta i pravosuđa, pa sve do učiteljice u najzabitijem selu, od kojih su neki učesnici u trafikingu.

Ukoliko vi svoje dete poverite školi, pa učiteljici, pa profesorima, pa u nekom trenutku ima problem u učenju, te završi sa punim poverenjem kod školskog psihologa, a onda taj psiholog-doušnik javi socijalnom radniku –doušniku, upali ste u Proces. Vi postajete Jozef K. koji profesionalno i moralno potkapacitiranim ljudima daje jedinstvenu priliku da vas proglase i za Godzilu, ako im se tako hoće, ili ako su potplaćeni. Ili, ako ste uboga sirotinja, uzmu vam dete i daju „hranitelju“ do usvojenja u inostranstvu, što ide preko centara za socijalni rad u Srbiji koji dobiju malu proviziju, pa do stranih trafiking agencija koje rade za ozbiljne pare. Očigledno je da neki dobro žive od najnemoralnijeg kriminala u ovakvoj Srbiji, dok Ratko Dmitrović ništa ne primećuje, već glumi da se brine za natalitet.

To više ne može tako. Civilizovanost i demokratičnost jednog društva meri se stepenom zaštite najslabijih. Ima teoretičara, koji čak tvrde da demokratsko društvo uopšte nije moguće bez sistematske zaštite najslabijih. Nije to ona uravnilovka iz SFRJ. To je pitanje i Božjih i ljudskih zakona. Ili, ako ste ateista, pitanje elementarne humanosti.

Stoga, za ovakva dela, u tranzicionom periodu, smrtna kazna postaje nužnost. Monstrumi moraju biti osuđeni i pogubljeni, kako nikome nikada više ne bi palo na pamet da se bavi trafikingom dece, trgovinom decom i starateljstvima, oduzimanjem nedužne dece od nesrećnih roditelja… Primerno kažnjeni moraju biti izvršitelji najgorih zločina nad decom, bilo da su oni iz Jagodine, bilo da su sudije Ljiljana Mihailović, Zorica Đaković, Ivana Dimovski i Marija Đorđević, bilo da su predsednici sudova u kojima sude pomenuta lica, Duško Milenković, Dušan Agatonović i Snežana Stevović, bilo da su protuve iz centara za socijalni rad Novi Beograd i Savski Venac. Svi imenovani, kao i mnogi drugi, ako su krivi, moraju za svoje zločine da plate javno, i to  najstrožom kaznom. To bi bio prvi korak ka Srbiji u kojoj će se ljudima vratitiu vera u pravdu. Period važenja tranzicione pravde posle sloma Vučićeva mafijaške diktature pruža odlučnu priliku za to.

Jasmina Milojević, teoretičarka medija

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: