Politički.rs, Foto: Printscreen, Wikipedia, Tanjug, Društvene mreže
Zločinačka agresija NATO pakta, poznata kao “Milosrdni anđeo”, odigrala se u proleće 1999. godine. Njen rezultat je okupacija Kosova i Metohije, pobijena srpska deca i porušena Srbija. Iz tog vremena pamtimo Medlin Olbrajt, Klintona, Šredera, Blera… Nastavak, ili “Milosrdni anđeo 2” odigrao se ovih dana, u proleće 2022. Rezultat je predaja bez otpora Ohridske arhiepiskopije, srpskih crkava, manastira, srpske istorije, sveštenstva i vernog naroda na teritoriji koju je Zapad krstio kao Severna Makedonija. Iz ovog vremena pamtićemo Aleksandra Vučića, vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, srpskog Porfirija i zanemele srpske vladike.
A sve se odigralo na brzinu i nenadano, kao kad džeparoši opljačkaju nekog.
Najpre je Sinod Vaseljenske patrijaršije, na čijem je čelu vaseljenski patrijarh Vartolomej, priznao početkom maja takozvanu crkvu Severne Makedonije.
“Vaseljenska patrijaršija priznaje crkvenu jerarhiju na čelu sa arhiepiskopom Stefanom kao kanonsku i važeću u svepravoslavnom svetu i sa njom uspostavlja kanonsku i liturgijsku zajednicu”, oglasili su se saopštenjem iz Makedonske pravoslavne crkve.
Iz Srpske pravoslavne crkve niko nije reagovao, kao da to sa njom nema nikakve veze, ali se oglasila Ruska pravoslavna crkva (RPC):
“Ruska pravoslavna crkva (RPC) priznaje isključiva kanonska prava Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Severnoj Makedoniji”, poručio je sekretar Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije protojerej Igor Jakimčuk.
Oštro je reagovala i Bugarska crkva.
U SPC se kukavički ćutalo, ali su se oglašavali “verski analitičari” sa platnog spiska Porfirija i Irineja Bačkog mantrom da će “patrijarh Porfirije posle sabora ‘svima zapušiti usta‘”.
“Tako je spor, koji datira još od davne 1967. godine, kada se takozvana Makedonska pravoslavna crkva odvojila od SPC, rešen.”, pisali su mediji dodajući da su pre ove odluke Sabora obnovljeni razgovori srpskog patrijarha Porfirija i predstavnika MPC na čelu sa vladikom Stefanom, koji su vođeni za pregovaračkim stolom u Nišu i to u najvećoj tajnosti. I to je narodu predstavljeno kao veliki dan i velika pobeda mudrog Porfirija i povratak tzv. MPC u okrilje Srpske crkve.
Već 19. maja je služena zajednička liturgije “pomirenja”, koju je služio patrijarh Porfirije sa arhiepiskopom ohridskim i makedonskim Stefanom, u Hramu Svetog Save. U obrazloženju odluke, Sabor SPC, koji te nedelje zasedao, saopštio je da je ova liturgija moguća jer se MPC vratila u njeno okrilje, u status autonomije kako je i bilo pre izdvajanja. Hram je bio prepun, pretežno zbog dovedenih i za to plaćenih članova Srpske napredne stranke, pa najverovatnije Porfiriju nije bilo teško da prospe neistinu o njegovoj pobedi i povratku MPC u okrilje Srpske crkve. Navikli naprednjaci na svakodnevne laži njihovog i Porfirijevog predsednika, te se svi poradovaše i samo što se u kolo ne uhvatiše.
Foto: Telegraf.rs
Arhiepiskop MPC Stefan nije bio toliko ushićen, hladno je rekao da je sa SPC uspostvljeno kanonsko jedinstvo što znači, kako je naveo, “jedinstvo sa svim pravoslavnim crkvama“.
To što po završetku rada Sabora u Izveštaju o radu Sabora nema ni reči o davanju autokefalnosti ili tomosa, srpskom patrijarhu, pokrovitelju MPC, nije bila nikakva smetnja.
Da je srpski patrijarh vitalan, pun energije i da ume na brzinu, šibicarskim stilom, da prevesla srpski narod, pokazalo se već koji dan kasnije, na praznik Svetih Ćirila i Metodija, kada je opet sa arhiepiskopom ohridskim i makedonskim Stefanom služio liturgiju u Sabornom hramu Svetog Klimenta Ohridskog u Skoplju.
Liturgija se završila i onda je usledilo ono što će mračnim slovima biti upisano u istoriju SPC i srpskog naroda. Porfirije se obratio vernicima i posle kitnjastog hipi uvoda o bratstvu i ljubavi rekao:
“Vaša ljubav i molitve u Beogradu i ovde pomogli su da se savlada iskušenje i da Gospod učini čudo. Da ne možemo jedno bez drugog. Uspostavili smo jedinstvo.
Donosimo vam još jednu radost. Sveti Sabor SPC jednoglasno je odgovorio na zahtev MPC-OA, odobrava i prihvata autokefalnost”, zaključio je u besedi patrijarh srpski.
Ogromno nezadovoljstvo i zbunjenost u narodu posle tog čina, nije, ne daj bože, isprovociralo nikoga iz SPC da se oglasi i objasni šta se to dešava i razloge zašto se to dešava.
Kao po komandi, zaćutale su srpske vladike, dok su čuveni veliki borci za “srpstvo i veru pravoslavnu”, razni Bokani, Rakovići, Prorokovići i drugi, ili mufljuski tumačili da je izdaja crkve i vere u stvari velikohrišćansko delo, ili su se sakrili u svoje, od komunista dobijene, krugodvojkaško-dedinjske odaje, čekajući u dobro plaćenom tihovanju da sve prođe i da sve prekrije “ruzmarin, snjegovi i šaš”.
Ponižeje i sramota koju je Porfirije sa drugarima bacio na osam vekova mučeničke crkve, po svemu sudeći, nisu bili razlog da se oglasi SANU, Matica Srpska, mudraci srpski poput Bećkovića, Mikoša Kovića, Kusturice… spisak je poveći…
Utihnuše glavni bukači srpske opozicije, samoprozvane patriote i zaštitnici vere pravoslavne. Monaški smeran Boško Obradović sa Dedinja, pariski novorusofil Miloš Jovanović, zavetna Milica, bivši “predsednik sveta” Vuk Jeremić koji se setio srpstva i vere kad mu je istekao mandat i mnogi drugi polaznici Udbinog kursa, ni da beknu o tragediji koja nam se desila.
Od one natovsko-unijatske opozicije nije se ni mogla očekivati nikakva reakcija.
U medijima, kako onim pronatovskim – nezavisnim od Srbije, tako i onim prorežimskim – nezavisnim od Boga, nije se mogla čuti ni jedna reč onih malobrojnih koji su se usudili da hrabro kritikuju, osude ovaj zločin nad SPC i srpskim narodom i imenuju nalogodavce, organizatore i izvršioce.
Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, prethodni ministar kulture Vladan Vukosavljević , profesor Dejan Mirović, Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije, direktni svedok iz Skoplja hrabri Miloš Stojković , Dragan Dobrašinovićiz pokreta Uspravna Srbija i još mali broj časnih javnih ličnosti su preko slobodnih internet medija kao što su Politički.rs, Srbin info, Stanje stvari i Institut Arčibald Rajs, ukazali o kakvom se nepočinstvu radi i kako sramotimo pretke i potomke.
“Ispostavilo se da je ‘istorijsko pomirenje’ SPC i Ohridske arhiepiskopije kao i zajednička sveta Liturgija kojoj sam i sâm prisustvovao bilo samo farsa, predstava za narod u svrhu njegovog daljeg zbunjivanja, dok se ispod žita pripremalo priznavanje komunističke tvorevine koju su odbijali da prihvate naši prethodni patrijarsi German, Pavle i Irinej. O tome koliko je ovakva podvala bila uspešna dovoljno govori izostanak bilo kakve reakcije vernika, koji su zbunjeni i ne razumeju štetnost ovog presedana koji već koliko sutra može da otvori slične probleme s “crkvama” u Crnoj Gori, na Kosmetu ili u Vojvodini”, upozoravao je lider Oslobođenja, dodavši da je priznanje autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve „korak ka priznanju tzv. Kosova”.
Dolazi nedelja, 5. jun i iznenada, bez znanja naroda i vladika, širokogrudi patrijarh Porfirije uručuje , u polupraznoj Sabornoj crkvi, arhiepiskopu makedonsko-ohridskom Stefanu tomos kojim Srpska pravoslavna crkva priznaje autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
Pre nego što je predat tomos, u Sabornoj crkvi u Beogradu održana je sveta arhijerejska liturgija, koju su služili Porfirije i arhiepiskop makedonsko-ohridski Stefan.
Sve ono što su decenijama čuvali srpski patrijarsi German, Pavle i Irinej, i mučene srpske vladike u Makedoniji, veselnik Perić u jednom danu prokocka i raskući:
“Sveti hramovi i manastiri, naročito svetinje iz nemanjićkog perioda i poznijeg perioda srskog prisustva, crkvenograditeljstva i kulturnog stvaralaštva na tlu današnje Severne Makedonije, kao i ukupna pokretna i nepokretna imovina SPC, unutar njenih granica, ustupaju se na korišćenje novoj autokefalnoj sestrinskoj crkvi”, piše u tomosu.
“Nesaborno, fanariotski lukavo, na sumnjiv način, zbrzano, brzopleto, bez saopštenja sa SA Sabora, suprotno svim poznatim principima i u neskladu sa okolnostima, bez bilo kog potvrđenog ili ostvarenog srpskog interesa, uprkos osamstogodišnjoj tradiciji, bez uvažavanja i poštovanja slavne i krvave istorije srpskog naroda i crkve u Staroj Srbiji i Maćedoniji, uz okretanje glave od bezbrojnih mučenika Srba stradalih za veru u borbi protiv Bugara, Turaka, Arnauta i Titovih komunista, uz zgražavanje velikog dela vernog naroda, desilo se i to.
Vladan Vukosavljević, Foto: Privatna arhiva
SPC je na današnji dan uručila raskolničkoj MPC tomos kojim joj daruje autokefalnost i to u obliku i na način po kojima srpska crkva i narod zauvek ostaju bez svoje istorije i bez baštine Nemanjića.
Dali smo svoje telo i dušu a zauzvrat dobili gordost i uzdržane osmehe novopečenog makedonstvujušćeg klira koji je dobio ono o čemu ni Tito ni Lazar Koliševski nisu smeli ni da sanjaju da je moguće.”, reči su Vladana Vukosavljevića koje su morale da zabole i da trgnu svakog ko se i malo oseća hrišćaninom pravoslavnim i Srbinom.
Na ovom sajtu lako možete pronaći više tekstova srpskih intelektualca, sveštenika i crkvenih ljudi, koji su detaljno objasnili o kakvom se nekanonskom, kukavičkom i izdajničkom potezu radi, ostaje samo da se zapišu još neke činjenice:
Celu akciju komadanja SPC, poput “Milosrdnog anđela” iz 1999. su naredile i organizovale Sjedinjene američke države a odradili Porfirije, Aleksandar Vučič, arhiepiskop Stefan i vaseljenski patrijarh Vartolomej.
Ruska pravoslavna crkva je smenila mitropolita Ilariona, njenog ministra spoljnih poslova, zbog odvajanja Ukrajinske crkve od Ruske, kao i zbog dešavanja oko makedonske jer u RPC nisu bili obavešteni o tome i isključeni su iz svih dešavanja oko davanja autokefalnosti.
Rečeno da će se do davanja tomosa regulisati imovinski odnosi o statusu naših vladika u Makedoniji – međutim, naše četiri vladike iz Makedonije su deminstrativno napustili Beograd i nisu hteli da služe liturgiju jer ni jedno pitanje nije rešeno
Član Sinoda, mitropolit Joanukije nije znao da će Porfirije pokloniti tomos i sve srpsko u Makedoniji, niti je bio prisutan.
Samo jedan dan posle toga iz MPC stiže još jedan šamar i još jedno poniženje. MPC saopštava da taj tomos koji su dobili u Beogradu im nije od neke važnosti, već im je bitan onaj koji očekuju 12. juna u Carigradu od vaseljenskog patrijarha.
Iako vernici SPC još uvek ćute, među njima vlada veliko nezadovoljstvo i polako shvataju šta je Porfirije uradio. O tome najbolje svedoči i litija u Beogradu povodom Spasovdana gde je bilo prisutno jedva par hiljada ljudi.
Među sveštenstvom, monaštvom i verujućim narodom, početna zbunjenost i razočaranje pretvara se u sve veći gnev i sve više se pominje i traži vanredni Sabor SPC.
Mlađan Đorđević iznosi tvrdnju da na Saboru koji je dodelio autokefalnost MPC nije uopšte bilo glasanja i javno poziva sve vladike da ga demantuju. Odgovora nema. Vladike ćute.
Porfiruje i njegov patron Irinej Bački imaju ogromnu većinu u Saboru i uz pomoć Vučića drže sve vladike u šaci a apsurd je da je dovoljno da samo jedan vladika ustane i kaže istinu da nije bilo glasanja pa da Porfirije više nema moralni kredibilitet da ostane patrijarh jer je lagao i narod i javnost i druge crkve da je odluka doneta jednoglasno.
Mlađan Đorđević je nedavno izjavio da u SPC, među vladikama, postoje duhovna čeda blaženopočivših vladika Amfilohija i Atanasija ali da ni jedan nije ni blizu onome što su bili Đedo i Tasa. U nadi da Đorđević greši i da imamo vladike koji su dostojni srpke crkve i srpskog naroda, ponovićemo za kraj njegov poziv, moguće i najavu nečega jer teško da je ovo Đorđević bez dobrog razloga napisao:
“Sudbina patrijarha Porfirija i njegovog opstanaka na tom mestu zavisi od bilo kog vladike koji bi imao hrabrosti da kaže istinu da li se glasalo na Saboru za davanje autokefalije raskolnicima iz tzv. MPC. Jer patrijarh ne sme da govori neistinu i obmanjuje narod i javnost. A njega nema?”
