Znate, kada je Vučić pre par dana izgovorio onu odvratnu rečenicu kako današnja ”Hrvatska samo radi svoj posao koji obavlja još od 1941”, insinuirajući time postojanje antisrpskog kontinuiteta od Pavelića do Milanovića, nije on tim zloćudnim i neistinitim iskazom izrazio samo sebe, sopstvenu političku i ličnu patologiju. Već i društvenu.
Piše Mile Perić, Foto: Privatna arhiva
Ne treba sumnjati u bolesti predsednika Vučića, on je duboko i svestrano poremećena ličnost, ali u ovoj bolesti on nije sam. U srpskoj javnosti slične ili iste političke stavove pre Vučića je iznosio deo srpskih naučnika, univerzitetskih profesora, umetnika i (polu)intelektualaca.
Pre tri godine u pseudonaučnom maniru isti stav je javno elaborario prof. dr Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta BU, u seriji autorskih tekstova na različitim portalima: ”Udari na Srbe u Hrvatskoj nisu incidenti već deonice stoletnog projekta istrebljenja”, ”Građanističko zatrpavanje Oluje iz Srbije – dokle više?”, ”NDH 2.0 u Beogradu – 25 godina sramote”…
Antonić je nekadašnji mladi marksist (poput Zorana Đinđića) i omladinski ideološki komesar koji je pisanje beogradskih studenata 1982. ocenjivao kao “duboko antihumano i antisocijalističko, otvoreni poziv na rušenje sistema“. Istina, kasnije će se Antonić pokazati kao vrsni sociolog, možda jedan od najboljih koje smo imali, ali, na kraju, i kao poludeli šovinist. Njegova je ultranacionalistička i ultradesničarska teza kako je ”Titova Socijalistička Hrvatska bila NDH 1.5”, a da je Republika Hrvatska zapravo ”NDH 2.0”. Ovom formulacijom Slobodan Antonić je postao Jovan Preteča srpskog mesije Aleksandra Vučića.
Slobodan Antonić, Foto:Printscreen YouTube
Onako kao što je u mladosti revno brinuo o zaštiti Titove Jugoslavije, Partije i marksističke ideologije, Antonić na pragu starosti još revnije brine o zaštiti Srba i srpskog kleronacionalizma.
Hteo sam samo reći da Vučić nije usamljen u svojoj šovinističkoj ludosti, da u toj ludosti ima sistema. Naučnog sistema.
Svakako se može reći kako je u Hrvatskoj pre tridesetak godina bilo neoustaštva, brutalnih i masovnih zločina nad Srbima, to može biti sporno jedino hrvatskim ultranacionalistima, ali je takođe istina da je u isto doba bilo neočetništva i masovnih i brutalanih zločina nad Hrvatima.
Činili smo zlo jedni drugima i preko tog zla kao civilizovani ljudi moramo preći, i pokajati se i oprostiti. Oboje. Ili ćemo se, tribalno i primitivno, upustiti u krvnu osvetu? Šta od toga birate za svoju decu i u kakvom svetu od ta dva želite da ih ostavite?
Ali, kome je danas potrebno da nas – umesto podsticanja na praštanje i pokajanje – huška jedne na druge, da gura Srbe na Hrvate i Hrvate na Srbe? Ko to i zašto dodaje iverke luča na zgaslo ognjište i duva u žar pod pepelom, ko to i zašto otvara tek zarasle rane neistinitim i ekstremističkim pristrasnim ocenama o ”NDH 2.0”?
Meni pada na pamet da ovakvo nasilje nad istinom i propagiranje zla treba, osim patološkim ličnostima još i perfidnim političarima i intelektualcima na zadatku, tajnim službama – domaćim i stranim – radi izazivanja i kontrole kriza na Balkanu i u srpsko-hrvatskim odnosima.
Jedna od koristi koju su političari našli u izmišljanju i podsticanju nacionalizma jeste preusmeravanje pažnje javnosti sa loše ili pokvarene sopstvene vlasti na susedne narode i države, kako bi mase u njima videle krivca i zločinca, kako bi vlastodršci prikrili i opravdali svoje greške, propuste i nesposobnost.
Politika je nalik koridi, a nacionalizam je (zajedno sa ”NDH 2.0”) crvena manta na leđima i u rukama toreadora, elegantno sredstvo za razdraživanje bika. Političari nas tretiraju kao blago, goveda i ”vrte nas na ražnju ka volove” (T.B.F).
bolestan je sistem, ne blatite čoveka
Nije bolestan, mudar je i žrtvuje se. Slično je bilo s Miloševićem. Ne sudite, razmislite.
Tvrdim da je normalan, a mrze ga kvislinzi.