Želim da ostane zapisano: Izabrao sam da budem producent, a ne političar
Iz politike odlazim zbog svog zdravstvenog stanja. Tu odluku sam doneo odgovorno, prema sebi, svojoj porodici i ljudima koji me vole. Ipak, odlazim miran i ponosan na ono što sam uradio.
Verujem da bez mog angažovanja i kampanje na prethodnim lokalnim izborima opozicija u Nišu danas ne bi imala ovoliki broj odbornika. To ne govorim iz sujete, već kao činjenicu koju znaju svi koji su učestvovali u stvaranju tadašnje političke alternative.
Mnogo pre nego što sam vratio mandat, prestao sam da dolazim na sednice Skupštine grada. Razlog sam tada javno saopštio i medijima. Dok su studenti bili na ulicama i borili se za svoja prava, nisam želeo da učestvujem u radu Skupštine kao da se ništa ne dešava. Smatrao sam da je moja ljudska i moralna obaveza da im pružim podršku.
Zato me danas ne iznenađuje što pojedini ljudi pokušavaju da prekrajaju činjenice. Poslednjih dana slušam i čitam kako sam navodno dolazio na sednice zbog dnevnica. Tu tvrdnju iznela je odbornica GG Dr Dragan Milić, Daliborka Miljković. Istina je mnogo jednostavnija, na sednicama sam bio svega dva, tri puta na samom početku mandata.
Posebnu ironiju predstavlja činjenica da je upravo ona postala odbornica i zahvaljujući mom radu. Bio sam jedan od osnivača Grupe građana i jedan od ljudi koji su od prvog dana radili na njenom stvaranju, organizaciji i ostvarivanju izbornog rezultata. Mnogi ljudi koji danas obavljaju političke funkcije u okviru te organizacije bili su moj predlog i dobili su moju podršku i poverenje.
Dok su studenti protestovali i borili se za svoja uverenja, ja sam javno stao uz njih i zbog toga prestao da dolazim na sednice Skupštine. Svako je tada imao pravo da izabere svoju stranu i svoj način delovanja. Ja sam svoj izbor napravio javno i od njega nisam odustao.
Možda je upravo to jedan od razloga zbog kojih sam izgubio želju da budem deo politike. Previše je bilo ličnih obračuna, tračeva, etiketiranja i pokušaja da se neistinom diskredituju ljudi koji misle drugačije. Umesto razgovora o projektima, idejama i budućnosti grada, sve češće smo dobijali prepucavanja i napade na ličnom nivou.
A kada ponestane argumenata, onda kreću etikete.
Godinama sam slušao da sam ovo ili ono. Da sam blizak jednima, pa drugima. Da radim za nekoga ili protiv nekoga. Da sam pripadnik SNS-a, BIA-e ili bilo čega drugog što je u datom trenutku nekome odgovaralo. Danas slušam da sam bio odbornik zbog dnevnica. Sutra će verovatno smisliti nešto novo.
Posebno je zanimljivo što su pojedini ljudi veoma glasni kada drugima lepe etikete i povezuju ih sa državnim službama. O tome ko se sa kim sastajao, družio i održavao kontakte, moglo bi mnogo toga da se kaže. Ali ja ne želim da budem deo tog načina vođenja politike.
Za razliku od mnogih koji iza sebe ostavljaju samo saopštenja, komentare i političke sukobe, ja iza sebe ostavljam više od tri decenije rada. Kao privrednik, producent i medijski radnik, imao sam privilegiju da učestvujem u stvaranju filmova, sajmova, kulturnih manifestacija, medijskih projekata i brojnih inicijativa koje su promovisale Niš širom Srbije i regiona.
Ne tvrdim da sam bezgrešan. Ne tražim ni da se svi slažu sa mnom. Tražim samo da se govori istina. Zato ovo i pišem. Ne da bih nekoga ubedio. Ne da bih se sa bilo kim svađao. Već da ostane zapisano.
Jer vreme na kraju svakome dodeli mesto koje zaslužuje. A istorija ne pamti komentare sa društvenih mreža. Pamti dela. I upravo po delima se najbolje vidi ko je ko i kakav je ko bio.
Posebno želim da se zahvalim Mileni Vakić Paunović, jer je jedna od retkih osoba koja iz prve ruke zna kroz šta sam prolazio prethodne dve godine. Videla je i dobre i teške trenutke, razočaranja, napade, izdaju, neprospavane noći i sve ono što javnost uglavnom ne vidi.
slobo0dan ki tica u kafezu
fck sns blk