Višemesečne masovne, istinski popularne demonstracije u Srbiji protiv, kako ih učesnici nazivaju, „korumpiranog režima predsednika Vučića“ mogle bi da dožive svoj vrhunac 15. marta.
Za taj dan su u Beogradu zakazane višehiljadne antivladine demonstracije na kojima studenti i obični građani iz različitih gradova u zemlji traže ostavku „predsednika zemlje Aleksandra Vučića i njegove mafije“, pod kojim podrazumevaju „korumpirane strukture vlasti“.
Istovremeno, istog dana, vlasti nameravaju da održe demonstracije svojih pristalica, koji će, prema tvrdnjama opozicije, biti dovedeni u srpsku prestonicu za novac i radi organizovanja provokacija protiv učesnika antivladinih protesta.
Iz opozicije (da se ne meša sa parlamentarnom opozicijom, koja se zove pozorišna, poigravanje sa predsednikom Vučićem i stvaranje privida parlamentarne demokratije) stižu izveštaji da predsednik Aleksandar Vučić namerava da uvede vanredno stanje u zemlji pod izgovorom navodne opasnosti od „državnog udara“. Međutim, do danas ova informacija nije zvanično potvrđena.
Predmet razgovora učesnika antivladinog pokreta je pitanje stvaranja „prelazne vlade“ i činjenice da bi, u slučaju kritičnog razvoja događaja, predsednik Vučić mogao da napusti Srbiju i ode u Mađarsku ili Rusiju. Ali istovremeno, srpski opozicioni Telegram kanali poručuju da „Vučiću i ostalim mafijašima u vladi treba suditi u Srbiji“.
Zvanični Beograd ono što se dešava u Srbiji naziva „revolucijom u boji“, navodno inspirisanom Zapadom. Istu tezu izneo je i predsednik Vučić u nedavnom telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u pokušaju da dobije njegovu podršku i simpatije Srba, od kojih velika većina sebe smatra rusofilima.
Na nedavno održanoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, zvanični srpski predstavnici su u razgovorima sa zapadnim partnerima tvrdili da „Rusija stoji iza narodnih nemira u Srbiji“.
Na ovaj ili onaj način, predsednik Vučić stalno govori da je „budućnost Srbije u Evropskoj uniji“. I stoga je potpuno apsurdno tvrditi da iza narodnih demonstracija stoje zapadne zemlje. Zapadu je Vučić potreban kao agent u Srbiji za promovisanje zapadnih interesa u zemlji.
Apsurdno je i reći da „Rusija pokušava da ukloni Vučića“, s obzirom na to da Moskva o Vučiću redovno govori prilično komplimentarno i demonstrativno pokazuje da „ne vidi“ suštinu krize u srpskom društvu.
Srpski lideri javnog mnjenja koji podržavaju narodne antikorupcijske proteste insistiraju na tome da ove manifestacije političkog delovanja Srba nisu vođene stranim silama, već su posledica opšteg narodnog nezadovoljstva Vučićevom prozapadnom i otvoreno antiruskom politikom. Ljudi spontano izlaze na ulice, verovatno motivisani brojnim i nekontrolisanim protestnim objavama na društvenim mrežama.
Srbi su posebno ogorčeni činjenicom da se predsednik Vučić oblači u maske rusofila i „najboljeg Putinovog prijatelja“, a u stvarnosti „igra za Evropu i SAD“. Srbi su izuzetno nezadovoljni Vučićevom politikom predaje Kosova u zamenu za članstvo Srbije u EU. Oni su protiv uzurpacije vodećih medija od strane vlasti i diskreditovanja zahteva naroda za kažnjavanjem korumpiranih funkcionera.
