Cilj naših političkih neprijatelja je potiskivanje i brisanje srpske istorije iz Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, BiH, pa i iz Vojvodine i sa KiM, dakle sa skoro celog srpskog kulturnog prostora, a ne njeno poštovanje i očuvanje u datim političkim okolnostima na Balkanu.
Na delu je osnaženi stari projekat suzbijanja nacionalnih, privrednih i kulturnoistorijskih interesa srpskog naroda u tesan rezervatski prostor doline Morave, između Drine i Timoka, davljenje Republike Srpske i komadanje Srbije uz zatiranje srpstva gde god i koliko god je više moguće. Davnašnja težnja Beča i Vatikana, ponovo rođena i nasilno sprovođena od devedesetih godina prošlog veka oružjem i politikom SAD i EU, dobija novi i jači zamah. Srpski narod, iscrpljen istorijom i nasilnim mentalnim inženjeringom domaćeg i stranog medijskog đubreta, s razlogom razočaran nedoraslim političarima i lošom državnom politikom, niti je spreman da se dolično suprotstavi ovom procesu niti je spreman da ga prihvati i pomiri se s njim. Uhvaćeni smo u bolnom raskoraku.
Priznavanjem autokefalnosti raskolničke MPC, SPC je pokazala veliku slabost i kolabirala je, na opštu bruku, pred mutnim i štetnim političkim pritiscima iz zemlje i iz inostranstva.
Time je značajno oslabila i dovela u pitanje svoju ulogu čuvara duhovnog i kulturnoistorijskog identiteta i baštine srpskog naroda . Ova generacija velikodostojnika naše crkve ne uliva više nadu da SPC, do daljeg, može imati makar i skromnu, tradicionalno stožernu ulogu u nacionalnim i državnim pitanjima od opšteg značaja.
To će se vremenom verovatno menjati nabolje, ali za sada je nažalost ovako.
Posle svih teških i opasnih zabluda dvadesetog veka, koje su za posledicu imale skoro potpuno fizičko uništenje i značajno oštećenje životodavnog kulturnoistorijskog i identitetskog obrasca, srpski narod došao je do kraja svog detinjstva.
Vreme je za trezvena promišljanja i mudre odluke o budućem trajanju i napretku.
Putem u smrtonosni zagrljaj starih dušmana sa Zapada ili uskom stazom u rizično kretanje pod okrilje i u savezništvo sa svojim jedinim velikim istorijskim zaštitnikom i prijateljem i njegovim novim moćnim savezom koji se pomalja na istoku.
Izbor puta će opredeliti našu sudbinu u budućnosti. Tegoban i neizvestan opstanak u istoriji ili siguran nestanak iz nje.
Gospodine, izgleda da pogrešno koristite metaforu detinjstva. Dete nije obavezno nezrelo. Ima mnogo nezrelih odraslih koji se ponašaju neodgovorno, razmaženo i zahtevno. Mislim da su takva vaša očekivanja od crkve. Kakva god nam crkva bila, ne daje ona spasenje narodu. Svako spašava sebe, svoj duh i dušu, crkva je samo institucija.Ali lenji duhom, inertni i duhovno nedorasli uvek bacaju krivicu na drugog, čime za svoj put sa sebe skidaju odgovornost. To je prava nedoraslost. Dok su deca uglavnom iskrena, čista i poštena.Ako je naš narod takav, a jeste, sam će se spasti kao mnogo puta do sada. Radom,čestitošću, iskrenošću i poštovanem prema sebi i drugom.
sakura
8 meseci pre
mnogo, brate, mračite, jadna vaša okolina, širite toksine, više uvažavajte Crkvu, u ljubavi je odgovor
Garincha
8 meseci pre
Šta je cilj ovog čoveka, da deli packe SPC i “prosvećuje” narod? Pa nije narod toliko glup da ne shvata da postoje debeli razlozi. A pristup uvek isti, od samosažaljenja do osude i nazad. Ponavlja se i dosadno je.Neproduktivno kritizerstvo besposlene osobe. A i mi nismo bolji kad traćimo vreme čitajući beskrvne pamflete
Ako ovo sa autokefalnošću prođe u srpskom narodu, onda smo tu gde smo s razlogom.
I po ko zna koji put “tu knezovi nisu radi kavzi” – THE SOUND OF SILENCE
Dobro je da kao narod dušu i dalje imamo, manje je dobro to što je reč o pretpostavci sumnjive pouzdanosti…
Sudbina ispostavlja račune po zaslugama. To je zakon naše istorije i našeg opstanka. Od volje vam braćo Srbi.
Gospodine, izgleda da pogrešno koristite metaforu detinjstva. Dete nije obavezno nezrelo. Ima mnogo nezrelih odraslih koji se ponašaju neodgovorno, razmaženo i zahtevno. Mislim da su takva vaša očekivanja od crkve. Kakva god nam crkva bila, ne daje ona spasenje narodu. Svako spašava sebe, svoj duh i dušu, crkva je samo institucija.Ali lenji duhom, inertni i duhovno nedorasli uvek bacaju krivicu na drugog, čime za svoj put sa sebe skidaju odgovornost. To je prava nedoraslost. Dok su deca uglavnom iskrena, čista i poštena.Ako je naš narod takav, a jeste, sam će se spasti kao mnogo puta do sada. Radom,čestitošću, iskrenošću i poštovanem prema sebi i drugom.
mnogo, brate, mračite, jadna vaša okolina, širite toksine, više uvažavajte Crkvu, u ljubavi je odgovor
Šta je cilj ovog čoveka, da deli packe SPC i “prosvećuje” narod? Pa nije narod toliko glup da ne shvata da postoje debeli razlozi. A pristup uvek isti, od samosažaljenja do osude i nazad. Ponavlja se i dosadno je.Neproduktivno kritizerstvo besposlene osobe. A i mi nismo bolji kad traćimo vreme čitajući beskrvne pamflete