18/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Vojin Rakić: “Sa mafijom se ne izlazi na izbore. Mafija se hapsi.”- OSOBENOSTI MAFIJAŠKE DIKTATURE I KAKO SRBIJU OSLOBODITI OD NJE

Printscreen

Izvor:
Politički.rs

DISCLAIMER/NAPOMENA: ljudi koji čitaju moje političke tekstove i porede ih sa naučnim tekstovima koje objavljujem, često ne razumeju zašto akademsko-naučni stil do te mere upadljivo napuštam i zamenjujem ga veoma tvrdim stilom u svojim političkim tekstovima; razlog je što je ovoj zemlji, društvu, građanima, narodu, a na kraju i meni lično, diktatura nanela toliko gigantsku nepravdu da bi bilo neprimereno, čak i licemerno, koristiti blaži stil; ono što Srbija doživljava od diktatorskog režima koji vlada njome jednostavno ne trpi blage reči i blag stil pisanja.

Piše Vojin Rakić, Printscreen YouTube/ NM Novi magazin

Mafija u Srbiji je uzela formu političke formacije koja nosi naziv SNS.

Sa mafijom se ne izlazi na izbore. Mafija se hapsi.

Sa mafijom se i ne pregovara o izborima. Mafija se hapsi.

Pregovori sa mafijom, čak i uz posredovanje Evroparlamentaraca, ne samo da su ponižavajući, već su i ključni interes mafije.

Politička situacija koju je kreirao šef mafije obesmišljava bilo kakve pregovore o izbornim uslovima, tim pre što je šef mafije osumnjičen i imenovan od strane svedoka kao naručilac ubistava.

Osim toga, on je do detalja upućen u bizarne načine uništavanja posmrtnih ostataka žrtava, što između ostalog potvrđuje njegove konstatacije na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, u vreme kada i deca gledaju televiziju. Jedna od tih konstatacija je da mašina za mlevenje ljudskog mesa može da se pokvari ako se leševi žrtava prethodno ne obriju. Televizijski skečevi šefa mafije puni su i drugih bizarnih opisa i konstatacija.

Detaljna upoznatost sa najmonstruzijim načinima ubijanja i uništavanja posmrtnih ostataka žrtava pokazuje da je šef mafije tim delima lično prisustvovao ili da mu ih je neko veoma detaljno opisivao, a on te opise predano upijao.

Nije poznato da je slične skečeve u medijima iznosio bilo koji šef države. Jedini izuzetak je možda čuveni Idi Amin Dada iz Ugande. Hroničari života morbidnih moralnih monstruma koji su vladali nekim državama svedoče da je Idi Amin uglavnom privatno iznosio kanibalističke (ljudožderske) fantazije, ali da je tvrdnja da je i sam bio ljudožder ipak samo mit.

Kanibalski diskurs šefa mafije u Srbiji, na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zato postaje antologijski kao možda jedinstven primer u istoriji sveta otkako postoje dokumentovani zapisi (drugim rečima, nakom izlaska ljudskog roda iz praistorije), o monstruoznostima koje je vršio jedan broj ljudi koji su se vodili kao „državnici“.

U kinematografiji doduše postoje neki primeri bizarnosti koje nalikuju na aktivnosti drugara i partijskih saboraca šefa mafije koji ih je usmeravao i izdavao im naređenja. Jedan od njih je Hanibal Lektor, poznat kao „Hanibal kanibal“, iz kultnog filma „Kad jaganjci utihnu“. Ipak, Hanibal Lektor je bio uhapšeni kriminalac, a svakako ne državnik. Posebno ne državnik koji je svoje kanibalističke fantazije iznosio na televiziji.

Šef mafije je pod lekovima, po sopstvenim izjavima na televiziji. I ne samo to. On na televiziji izjavljuje kako jutarnje i večernje doze lekova kombinuje sa alkoholom – što je medicinski često kontraindikovano, a svakako u slučaju one vrste lekova koje lekari specijalisti smatraju da šef mafije uzima.

Čak i da šef mafije nije otvoreno izjavio u medijima da vlast neće predati na izborima, sa takvim ljudima i njihovim mafijaškim organizacijama se ne izlazi na izbore. Oni nisu za pregovore o izbornim uslovima. Oni su za institucionalizaciju, odnosno za hapšenje i, u slučaju da psihijatri procene da je indikovano, za hospitalizaciju u zatvorsku bolnicu.

Ali ne. Deo opozicije, osim učešća u pregovorima o izbornim uslovima, lansira tezu da može da dobije izbore u Beogradu. Tu tezu „dokumentuje“ bajkama koje naziva „ispitivanje javnog mnjenja“, a koje dokazuju nadmoć, pogodićete sami, upravo tog dela opozicije u Beogradu.

Šta je rešenje? Pre nego što ga iznesem u 10 najsažetijih tačaka, prvo sledi jedna mala digresija koja je neophodna.

Od pre dosta više od godinu dana na televizijama N1 i Nova S, u listu Danas, nedeljnicima NIN, Vreme i Novi Magazin, portalima Direktno, Slobodna misao i Politicki.rs, ali i drugde, šefa mafije, redovno eksplicitno, ali i implicitno, nazivam upravo tim imenom. Zastupam svo to vreme i ideju da bi posle promene vlasti trebalo formirati Specijalne sudove za politički kriminal, ali i Specijalno tužilaštvo za politički kriminal koje bi na raspolaganju imalo elitnu policijsku jedinicu. Takođe zastupam svo to vreme i ideju o nužnosti tranzicione pravde i lustracije.

Svi ovi koncepti sačinjavaju deo programa koji je iznet na KZN u Medija centru u novembru 2020. kada sam sa svojim saradnicima obelodanio osnivanje Pokreta NOVI 6. OKTOBAR.

Veoma je važno što su svi ti koncepti prihvaćeni od vodećih opozicionih stranaka. Dragan Đilas i Marinika Tepić su pre par meseci gotovo doslovno izgovorili ono što sam pisao o Specijalnim sudovima i tužilaštvima za politički kriminal, kao i o elitnoj policijskoj jedinici (mada nisu elaborirali dalje o tome). Vuk Jeremić je počeo da zastupa koncepciju tranzicione pravde, nazivajući je „revanšizmom“. Zoran Lutovac već duže vreme naglašava „pravo na pobunu“ ako se ne upriliče fer izbori (naravno, posle najnovijih saznanja nisu dovoljni „fer izbori“, jer izbori ili pregovori sa mafijom nisu izbori/pregovori, već nešto što se naziva sasvim drugim imenom).

Đilas i Jeremić učinili su značajan korak u dobrom pravcu i pokazali otvorenost za nove ideje. I to one ideje koje do sada nisu zastupali. Tu vrstu otvorenosti smatram značajnom ljudskom i političkom vrlinom. Sve u svemu, važan pomak se odigrao u tom pogledu.

U ovome se i krije deo rešenja koje mnogi građani ne uviđaju, jer dobijaju samo informacije iz medija koje direktno kontroliše šef mafije ili iz medija koje kontrolišu različite interesne grupe. Ukratko, mirololjubivo, nenasilno rešenje može se ovako sažeti:

1. Jedinstven nastup opozicije. Napomena: opozicijom se ne mogu smatrati oni koji nastave da učestvuju u pregovorima sa mafijom nakon saznanja ili makar osnovanim sumnjama da je šef te mafije naručilac ubistava, kao ni oni koji su 2012. doveli šefa mafije na vlast, a prethodno stvorili uslove za cvetanje koruptivnog autoritarnog sistema u Srbiji, pogrešno verujući da će zadržati predsedničku funkciju, a šefu mafije prepustiti „samo“ zakonodavnu vlast (Skupštinu).

2. Opozicija odmah objavljuje prekid pregovora sa mafijom o izbornim uslovima.

3. Postavlja se zahtev za formiranjem prelazne Vlade stručnjaka koja bi imala dva zadatka: organizovanje slobodnih izbora i sprovođenje tranzicione pravde radi procesuiranja svih političkih kriminalaca od 1990. do danas.

4. Organizuju se akcije građanske neposlušnosti i ubrzo posle prvih takvih akcija masovne jednodnevne demonstracije sa zahtevom da šef mafije i Vlada Srbije podnesu ostavke i da svu vlast privremeno preuzme prelazna Vlada stručnjaka čija imena bi bila obelodanjena neposredno pre ili tokom demonstracija.

5. Dovoljan broj ljudi na ulicama šefa mafije će navesti na to da bez nasilja preda vlast koja već odavno nema ni tračka legitimnosti. U slučaju da se opredeli za upotrebu sile, ako je uopšte više ima, neka sam razmisli o posledicama po njega lično i po njegove partijske kolege.

6. Prelazna Vlada odmah pokreće mehanizme za stvaranje uslova za slobodne izbore i osniva sudove ze politički kriminal i tužilaštvo za politički kriminal koje raspolaže elitnom specijalnom policijskom jedinicom. Taj novoosnovani deo pravnog sistema ima jurisdikciju nad sadašnjim pravosuđem, koje je prevashodno puka grana izvršne vlasti. Kriminalnim nosiocima pravosudnih funkcija moraju suditi novoosnovani Specijalni sudovi za politički kriminal, jer jasno je da kriminalci u sadašnjem pravosuđu ne mogu suditi samima sebi.

7. Hapse se svi politički kriminalci od 1990. do danas i procesuiraju se po hitnom postupku i u skladu sa pravilima tranzicione pravde. Oni koji nisu činili krivična dela a davali su na druge načine značajnu podršku mafiji, bivaju lustrirani. Lustracija se kreće od doživotne zabrane bavljenja javnim poslovima do izgnanstva iz gradova (uspešno primenjeno u Češkoj posle 1989. godine).

8. Zabranjuje se delovanje SNS i SPS na teritoriji Srbije. Pokretna i nepokretna imovina tih formacija, koja je inače ogromna, oduzima se i postaje državna svojina koja će se upotrebiti na dobrobit građana Srbije (infrastruktura, plate u javnom sektoru, penzije, socijalna davanja, obrazovanje, nauka itd.).

9. Oduzima se sva pokretna i nepokretna imovima političkih kriminalaca i onih koji su lustrirani. Ta imovima takođe postaje deo budžeta Republike Srbije.

10. Organizuju se slobodni izbori. Pobednici na izborima koji mogu da formiraju skupštinsku većinu, formiraju Vladu. Prelazna Vlada prestaje da postoji.

Iako je to sasvim jasno iz ovog teksta, ipak da napomenem: rešenje koje predlažemo zamišljeno je da bude strogo u skladu sa zakonom.

To rešenje mnogo je bliže nego što izgleda, ali samo pod uslovom da se pametno radi.

Očajan odaziv na peticiju podrške šefu mafije, odnosno trenutak kada mu najbliži saradnici počnu da okreću leđa, u političkoj teoriji se smatra da je experimentum crucis koji pokazuje da mu se približio kraj vladavine.

Na peticiji je ostao skoro isključivo jedan deo državnih nameštenika, samo deo partijskih kadrova, jedan pevač koji uživa plodove Jovanjice i nekoliko striptizeta/starleta. Mnogi visoki partijski funkcioneri odbili su da potpišu peticiju podrške „Šefu“.

A kada ti evet efendije okrenu leđa, znaš da ti je politički kraj opasno blizu.

To zna i šef mafije.

Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor

NOVI 6. OKTOBAR

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: