22/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Vučić ISPUNIO SVE ZAHTEVE, Bajden više nema razloga da se prema njemu ne odnosi kao prema ŠEFU MAFIJE

Printscreen, Pixabay, Ambasada SAD,

Izvor:

„Ambasador koji se istakao aplaudiranjem, šef mafije koji je postao predsednik“

Jedna od najdirljivijih izjava organizovane grupe, kako se iz brojnih medijskih izveštaja ispostavilo organizovane kriminalne grupe, a koja je sebi dala naziv SNS, došla je iz usta jednog činovnika koga je Vučić nastanio u Vašingtonu i dodelio mu titulu ambasadora, a sve usled frenetičnog i predanog aplaudiranja pomenutog činovnika svome „Šefu“ (koristim SNS-vokabular koji je javnosti učinio dostupnim jedan od ljudi sa najdužim stažom u SNS, gospodin Veljko Belivuk).

Autor teksta: Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor

Činovnikovo ime je Marko Đurić. On je čovek koji je uspeo da unese veselje u tmurne korona-dane, ne samo načinom aplaudiranja svom, Belivukovom, Vulinovom, Miljkovićevom, „šoferovom“ i Brnabićevom „Šefu“, koga vidimo da tim epitetom nazivaju pripadnici svih SNS falangi, već i karakterističnim izrazom lica koje su ti neobični aplauzi pratili.

O kojoj se Đurićevoj izjavi radi? O izjavi da na vrata Stejt Dipertmenta (State Department) ulaze osobe koje Vučić i Đurić prepoznaju i za koje su pomislili da su im prijatelji, te da će preko „prijateljskih“ veza profitirati od Bajdenove Administracije.

Koliko su Đurićeve dirljive nade opravdane, vreme će ubrzo pokazati.

Činjenice mu ne idu u prilog. Džozef Bajden je imao više meseci posla da očisti Stejt Dipartment od Trampovih kadrova, a ljudi bliski njemu su se svih tih meseci intenzivno žalili na te kadrove.

Ovih dana došla je na red i smena onih kadrova koji odlučuju o regionu u kome se nalazi i Srbija. Glavni sada već bivši kadar koji je krojio Trampovu politiku prema regionu i gajio blagonaklonost prema Vučiću, bio je Metju Palmer. On je sa ove veoma značaje pozicije pre nekoliko dana „demotiran“ (demotion- degradacija) na potpuno beznačajno mesto nekog administrativca Vlade SAD na Islandu.

Palmera će zameniti gospodin Eskobar, čiji stav prema Vučiću, ako sam dobro informisan (a jesam), nije ni nalik na Palmerov, ili još grdnije, na stav Entonija Godfrija, ambasadora SAD u Srbiji, poznatog kao „ćevap efendija“ (radi Godfrijeve bezbednosti, napomena za Vulina: razlog za nadimak je Godfrijeva ljubav prema ćevapima koji se prave od životinjskog mesa, a ne poziv da se sa Godfrijem postupi na Belivuku, Vučiću i samom Vulinu poznat način).

Naravno, Eskobar nije zamenio Palmera iz bilo kog drugog razloga, osim tog da će sprovoditi Bajdenovu politiku prema Srbiji, a ne Trampovu. Eskobar je inače bio Godfrijev zamenik u Ambasadi SAD, poznaje situaciju u Srbiji i regionu dobro, a i zna za detalje odnosa između Vučića i Godfrija. Iz tih razloga je moguće da Godfri ostane ambasador, barem još neko vreme, kada će moći da se posveti korigovanju svojih stavova i postepenom napuštanju dogovora koje je pravio sa SNS režimom u Srbiji.

Jedna Đurićeva čestitka samom sebi i Vučiću jeste opravdana. Vučić doista jeste upoznao Bajdena, dok je potonji bio potporedsednik SAD i u tom svojstvu posetio „region“. To je bilo pre dosta godina, u vreme kada mafija i njen šef još uvek nisu uspostavili kontrolu nad državnim aparatom u Srbiji (odnosno nad izvršnom, sudskom i zakonodavnom vlašću).

Sada predsednik Bajden nema nikakvog razloga da ima bilo kakve rezerve prema tretiranju režima u Srbiji kao organizovane kriminalne grupe čiji šef je, kršeči Ustav, uzurpirao svu vlast. Vlast u Srbiji postala je institucionalizacija organizovane kriminalne grupe kojom upravlja njen šef (kapo mafije), odnosno ista ona individua kojoj Marko Đurić onako lepo aplaudira. Bajden nema razloga da se prema toj grupi i njenom šefu ne odnosi kao prema mafijaškoj formaciji.

Pritom ima dovoljno argumenata koji idu u prilog zauzimanju takvog stava.

Prvo, Vučić je ispunio sve zahteve koji su mu ispostavljeni i koje je obećao još 2012. da će ih ispuniti.

Drugo, javnost Srbije je saznala ko je najverovatniji naručilac monstruoznih ubistava i bizarnog uništavanja posmrtnih ostataka žrtava. Uostalom, taj čovek je opisivanjem najsitnijih morbidnih detalja tretiranja posmrtnih ostataka samo pokazao da je ili prisustvovao tim monstruoznostima ili da je za njih znao a nije reagovao. A čak i da nije znao, morao je znati. Prema tome, za njega je krivična odgovornost u bilo kom od ovih slučajeva neizbežna.

Treće, najuticajniji mafijaši su međusobno ucenjeni saznanjima o zločinima koje su vršili, kao i posedovanjem dokaza o njima (uključujući snimljene razgovore koji potvrđuju njihovu ulogu u tim zločinima). Vučića ucenjuje Belivuk, Belivuka Vučić, Stefanović Vučića, Vućić Stefanovića, Belivuk Stefanovića i Stefanović Belivuka. Tu je naravno i Vulin koji bi imao ucenjivački potencijal pod uslovom da su mu kognitivne sposobnosti dovoljno razvijene da taj potencijal i iskoristi.

Četvrto, FBI i DEA poseduju dokaze i o svim gore navedenim mafijašima a oni sami (FBI i DEA) nisu ucenjeni.

Peto, osim skarednih ubistava u Ritopeku, mafija u Srbiji je ogrezla i u drugim oblicima kriminala o kojima su mediji opširno izveštavali: Branabić&brother, Mali&Savamala….. (zaustaviću nabrajanje ovde, jer bih probio broj karaktera kada bih ih sve krenuo da navodim).

Sve u svemu, Bajdenu su odrešene ruke da sa mafijom koja je uzurpirala vlast u Srbiji, a posebno sa njenim šefom, radi šta god mu je volja.

Srbija je sa druge strane bezbednosno vulnerabilna, s obzirom da joj je institucije uzurpirao ucenjeni kriminalac koji autokratski vlada zemljom.

Iz tog razloga imperativ za Srbiju je da povrati slobodu i sprovede tranzicionu pravdu nad svim kriminalcima u izvršnoj vlasti i pravosuđu. To će zahtevati formiranje specijalnih sudova i specijalnih tužilaštava za politički kriminal.

Pod njihovu jurisdikciju potpadale bi i sve sadašnje sudije i tužioci, i to iz jednostavnog razloga što oni ne mogu za svoj kriminal suditi samima sebi. A mora im biti suđeno. Moraju biti osuđeni po principima tranzicione pravde koja bi bila nemilosrdna. Države koje su posle 1989. godine najradikalnije, i politički i sudski, kaznili pripadnike bivšeg režima, sada su uglavnom najuspešnije zemlje u tom delu sveta.

No, prvi korak je razvlašćivanje mafije, i to ne putem „izbora“ koji se ne mogu sprovesti u organizaciji mafije, već putem masovnih demonstracija koje bi prisilile mafiju i njenog šefa da ustupe vlast prelaznoj Vladi. Tek nakon toga dolazi period sprovođenja tranzicione pravde i organizovanja slobodnih izbora.

Ako Srbija hitno razvlasti mafiju, prestaće biti bezbednosno vulnerabilna. Zato je obaranje mafije sa položaja koje je zauzela u državi ključan i hitan posao koji Srbiju čeka.

Taj posao ne trpi odlaganje. On se mora sprovesti ODMAH. Ako se to ne dogodi, Srbija će ostati i sve više biti bezbodnosno ugrožena, i to u najdrastičnijem smislu tog pojma.

Čim se mafija obori sa vlasti, pomenuti ambasador sa početka ovog teksta neće više izazivati uznemirenje kod građana Srbije. Ostaće isključivo upamćen kao šala, dok će njegova razmišljanja o tome ko ulazi na vrata Stejt Dipartmenta služiti samo kao evidencija o jedinstvenom vremenu kada su Srbijom vladali najgori.

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: