Vučić poznaje ljudsku prirodu: sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu

Vučić poznaje ljudsku prirodu: sve nam treba, a mi samo dupe imamo Da

Da see podsetimo šta je pre par meseci o srpskom društvu napisao uvek genijalni i nenadjebivi Milan Milenković.

Vučić ima nesputanu maštu koja, kad se umreži sa vajdom, okrilati. Zemlju ne dodiruje.

Vučić poznaje ljudsku prirodu: sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu
Piše: Milan Milenković

“Mi smo podigli, mi smo izgradili, mi doveli, raste JDB”…

Nije mi simpatično to što radi, ali mogu da ga razumem: on je domaćin iz Bugojna, a tamo su domaćini, bili Sorabi ili Heruvati, tvrde ruke. Teško daju, lako uzimaju.

Malo mi je gadna masa, oni teletabisi koji se, za sendvič, a nekada i samo za pravo da ga pipnu, prave da veruju njihovom Vučku. Pre njega nisu imali ni puteve, ni pruge, ni struju, a o fabrikama, privredi, i vojsci nisu imali ni zamisao.

Vučić poznaje ljudsku prirodu: alava je i gramziva. Igra se time nepogrešivo. Vekovi sirotovanja, a naročito poslednjih tridesetak godina opšteg iscrpljivanja, doveli su dotle da smo postali potrebiti. Sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu.

Tu su i srpski intelektualci, govna najstrašnija, koja ćute kad treba da pričaju i pričaju kad teba da ćute; tu su i srpski, a naročito srbski opozicionari, koji nepogrešivo biraju teme bezbedne za Vučića. Ne pristaju ni na šta manje od RTS-a: neće lakovane cipelice da vuku po seoskom i palanačkom srpskom blatu. Za milione koje očekuju od politike neće godine rada, nego dve-tri emisije. Da objasne teletabisima da Vučko nije zaista najveći neimar u istorija Soraba.

No, znaju to i teletabisi, ako su glupi, nisu ludi. Oni hoće sendvič, a ne istine srbskih intelektualaca, popčića i opozicionara. Jebe im se za istine. Svaka njihova istina mora da uđe na usta i izađe na čajni kolutić.

Vučić poznaje ljudsku prirodu: sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu
Ilustracija

Iskreni srbski rodoljubi, kao oni iz Dveri, Srbsku crkvu brane u Skupštini Srbije, a ne tamo gde je kobajagi ugrožena: u Crnoj Gori. Tako je i mitropolit Amfilohije, tokom Osamdesetih, dok su Srbe na Kosovu kinjili Šiptari, izjurivao komuniste s Dedinja. Bio je, sanćim, naivan.

Dakle: teletabisima sendvič, pametnijima pozorišne predstave, poput odbrane crkve u Crnoj Gori, a opoziciji sloboda da malo i ona zgrne nešto, ako pomogne gospodaru.

Nikada srpski narod nije bio tako ujedinjen, tako saboran u laži, gramziivosti, odglumljenoj veri i nemoralu svake vrste, kao danas.

Sastav nam je loš: 98% govana i 2% pepela.

FejsbukMilan Milenković

Emisije Milana Milenkovića pratite na Jutjub kanalu Radio 2M

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare