Kako Vučić gura prste u oko Amerikancima pomoću saradnice Instituta za uporedno pravo

Izvor:
Politički.rs, Foto: vucic.rs, agencije
Mina Zirojević, saradnica Instituta za uporedno pravo, već duže vreme se eksponira ispred SNS davanjem izjava kojima ponižava Sjedinjene Države, ne samo kao državu, nego vređajući i američki narod, kao i izjava kojima targetira protivnike SNS režima, kolege sa Pravnog fakulteta u Beogradu, Evropsku uniju, a sve to ne ustručavajući se da govori o raznolikim temama za koje bi bilo teško da jedna osoba bude stručna.
Mina Zirojević, Foto: Printscreen/ TV Pink

Sa dolaskom u Beograd američke podsekretarke Karen Donfrid Vučić sigurno razmišlja kako da se reši ove ličnosti koji je prethodno regrutovao da vređa SAD, da govori protiv Evrope, da brani svaku Vučićevu glupost i ruši i ostatke nekadašnjeg ugleda Instituta za uporedno pravo, gde je zaposlena zajedno sa Vučićevim projektom Savom Manojlovićem.

Nekada je tim institutom upravljala Vesna Rakić Vodinelić.

A onda je došao SNS. Potplatio, unizio i ukaljao sve na šta je naišao, a u Institutu za uporedno pravo u javnosti je postala najprisutnija: Mina Zirojević.

Sudbina, politička ali pre svega akademska i društvena, ove ličnosti, kao i drugih ljudi koji su tokom proteklih godina svoju javnu personu stavili u službu vladajućeg režima, verovatno iz krajnje ličnih interesa, predstavlja potrošnu robu za političke vlasti.

Ono što ostaje iza ljudi je njihov ugled, a taj ugled podrazumeva kvalitet u struci kojom se bave, poštovanje drugih koji od nas znaju više ili imaju više integriteta, i svest o meri u javnim nastupima, kao i o akademskoj pristojnosti.

U Institutu za uporedno pravo, Mina Zirojević nije jedina osoba regrutovana u režim. I sam donedavni direktor tog Instituta, Jovan Ćirić, izabran je, na predlog pokojnog Olivera Antića, kao tadašnjeg savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, za sudiju Ustavnog suda srbije, sa mandatom od 9 godina i platom od preko 5000 evra mesečno.

Jovan Ćirić, Foto: Printscreen N1

Ćirić je potom zagovarao režimski zakon o izmenama ustava kojim je jednom u osnovi kriminalizovanom pravosuđu data prividna nedodirivost.

U stvari, jednom rečju američke podsekretarke Karen Donfrid, ili američkog ambasadora Krisa Hila, pokazalo bi se koliko „košta“ ta „nedodirivost“, kada bi se specijalnom tužiocu Mladenu Nenadiću naložilo da preispita kriminal u pravosuđu i da hapsi sudije i tužioce.

U režimskim novinama, Ćirić je objavio tekst u kome tvrdi da je pravosuđe „zanat“ i da sudije moraju samo znati zakon i presude Međunarodnog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu, kao i domaću sudsku praksu, i to je to. Ovo shvatanje je suprotno dominantnom demokratskom razumevanju sudijske profesije kao interpretativne, kreativne profesije, koja nikako nije zanat, nego naprotiv, umetnost interpretacije pravne norme i njenog upodobljavanja moralnim načelima koja upravljaju našom normativnom stvarnošću.

Kada bismo bili direktni, rekli bismo da je ovim intervjuom Ćirić pokazao koliko ne zna šta je to sudstvo, i koliko je potrebno da se javno ispita šta on u stvari ima od ozbiljnog naučnog rada sa međunarodnim referencama. Ali, za sada, hajde da se od toga uzdržimo, mada Ćirić ozbiljno testira naše strpljenje.

Osim ovog angažmana, poslušnog prema režimu, Ćirić nije otvoreno, brutalno i javno zagovarao Aleksandra Vučića, nije govorio o svemu i svačemu i targetirao svoje kolege i prijatelje, što je činila Mina Zirojević.

Drugo je pitanje šta je Ćirić kao sudija Ustavnog suda odlučivao, kako je to odlučivao, kakav je moralni i pravni status tih njegovih odluka, a to će se kao pitanje postaviti i razmotriti od strane iste ove vlasti kada Stejt Department i Douning Strit iz Londona završe posao na Andrićevom vencu koji je sada u završnoj frazi.

Intelektualci snose posebnu odgovornost kada se stave u službu nekog političkog režima.

Čak i najveći intelektualci, poput Karla Šmita, stigmatizovani su u istoriji zbog toga što su bili na moralno pogrešnoj političkoj strani.

To se u mnogo većoj meri odnosi na zanemarljive intelektualne aktere poput onih koje je angažovao aktuelni režim.

I američka podsekretarka Karen Donfrid je čula za ime Mine  Zirojević, a i za ime Jovana Ćirića, i za Vučićev projekt Instituta za uporedno pravo, Savu Manojlovića.

Foto: Twitter

Ako Donfridova traži od Vučića da se liši usluga jednog Vulina, takva promena će svakako podrazumevati i da se liši usluga Zirojevićke, a možda i Ćirića. Samo, Vulin će u tom slučaju otići za ambasadora u neku njemu prijatnu zemlju, a ovo drugo dvoje, da tako kažemo, neće otići za ambasadore, nego će ostati, i suočiće se sa posledicama svog angažovanja na moralno i politički pogrešnoj strani.

Svako kusa ono što je sam sebi zakuvao. Pogotovo kada se javno obruka. Zato je važno da svako ko sebe vidi kao intelektualca pre svega sačuva svoju čast i poštenje prema društvu i pristojnim ljudima u njemu.

Društvo prijatelja srpskog i američkog naroda
POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar