Nije potrebno biti previše pametan da bi se shvatio način i razlog ovako duge i sigurne vladavine Aleksandra Vučića. Prosto – Vučić zna šta kome treba da se da.
Došavši na vlast voljom stranaca, Vučić je od prvog dana započeo politiku koju i dan-danas vodi. Moćnim stranim privrednicima i političaraima daje zemlju, subvencije i provizije, sirotinji raji daje obećanja, robovska radna mesta, jeftinu zabavu i 20-30 evra, u zavisnosti šta pokažu istraživanja javnog mnenja koliko je dovoljno da raju potkupi.
Stranci ga zato ne pitaju za lopovluk, autokratsku vladavinu i psihički i fizički teror koji sprovodi nad građanima, sve dok provizije stižu na vreme, dok ga, na drugoj strani, sirotinja raja, opijena svakodnevnim obraćanjma javnosti, rijalitijima i najgorim mogućim prevarantima, koji ne silaze sa tv ekrana, ne pita, niti je interesuje, a ruku na srce i ne zna mnogo, o rasprodaji zemlje, svakodnevnom trovanju, besramnom zaduživanju i neviđenom kriminalu.
Sve vreme svoje vladavine, zbog potrebe predaje Kosmeta i još mnogo toga, režim Aleksandra Vučića intezivno i neprestano radi na promeni svesti srpskog naroda, i pretvaranje jednog hrabrog, tradicionalnog i rodoljubivog naroda u skupinu baba narikača. I to mu dobro ide.
Takozvanu patriotsku opoziciju je potkupio i otvoreno ili prikriveno privio uz sebe, dok je onu “proevropsku” rasturio u froncle, što potkupljivanjem, što ucenama, tako da su ostali samo restlovi te “proevropske”, “građanske” opozicije, koji, zbog lošeg materijala ljudi koji je vode, još samo imaju uticaj na Tviteru.
Odlaskom Trampa, kod koga je bar pred kraj mandata, Vašingtonskim sporazumom, stekao kakvu-takvu zaštitu, i odlaskom Angele Merkel, Aleksandar Vučić je izgubio moćne zaštitnike, koje ne baš toliko zainteresovana Kina i nezainteresova Rusija ne može da zameni. I u Americi, kao i Nemačkoj, na vlast su došli novi političari, pretežno levičarske i kvazilevičarske orijentacije, koji traže ono što je pre dolaska na vlast obećao, a koje Vučić još uvek nije namirio, a po svemu sudeći, malo je toga ostalo u Srbiji što već nije dao, i pitanje je, ima li šta da im da, sem lične imovine, da ga ne bi dirali.
Zato je Vučić, hteo ne hteo, morao da krene sa drugom politikom, da zaigra na poslednju kartu koja mu je ostala.
Iako je i ranije koketirao (postavljajući Anu Brnabić za premijera) sa LGBT lobijem, čiji su pripadnici neraskidivo povezani i najmoćniji i najuticaniji u Evropskoj uniji, Aleksandar Vučić je, posle iznenadnog buđenja naroda zbog planiranog rudnika litijuma, svim silama krenuo da traži oslonac i podršku homoseksualaca i lezbejki koji su na uticajnim mestima u SAD, evropskim zemljama, kao i samoj birokratiji Evropske unije.
Podršku LGBT lobija je tražio i našao preko veza premijerke Ane Brnabić, preko predsednika Privredne komora Mirka Čadeža, preko dvojice svojih ministara, kao i preko prozapadnih nevladinih organizacija i raznoraznih “boraca za ljudska prava” u Srbiji, na koje taj EU LGBT lobi ima odlučujući uticaj ili ih je sam stvorio.
Podršku je dobio i ona se odmah pokazala na delu: narodnu pobunu protiv Rio Tinto, kao i svaku ekološku pobunu preuzimaju i kontolišu, iz neke rupe izvučene lii preko noći stvorene nevladine organizacije i takozvani zeleni pokreti i aktivisti. Tako je izvučen četrdesetogodišnji mladić Savo Manojlović, nesrećni Ćuta dobija neviđenu podršku medija, niču svakojaka ekološka udruženja, finansirana što od zapada, što od samog Vučića. Glumci i glumice drugosrbijanske fele, sa sve svojim bundicama postaše Jovanke Orleanke srpskih njiva, šuma i reka. Vučić zadovoljno trlja ruke, opet je nasamario narod.
Za uzvrat, da bi partneri iz EU bili zadovoljni, Vučićev režim je još intenzivnije krenuo da radi na promeni svesti kod Srba. U medijima i na društvenim mrežama se prave kampanje i Srbi se prikazuju kao narod ubica i silovatelja, čiji muškarci ništa drugo ne rade nego po celi dan prebijaju svoje žene, odjednom se primećuju murali Ratka Mladića koji godinama stoje i pravi se od toga neviđena medijska kampanja, prosečni propagandni film “Aida” postaje remek delo, a osrednji reditelj Goran Marković, komunističko i drugosrbijansko mezimče postaje NVO velikomučenik i žrtva zbog par uvreda.
Doček nove godine ispred Skupštine Srbije je potpuno ogolio poslušnost i zavisnost Vučićevog režima od homoseksualaca i lezbejki. Bilo je stvarno mučno gledati feminiziranog Vesića kako se šetka po Beogradu sa pevaljkom Karleušom, neviđenom “borkinjom” za LGBT prava, da bi potom kulminiralo viorenjem LGBT zastave, umesto zastave Srbije, ispred skupštine tokom dočeka.
Par dana pre toga se na društvenim mrežama pojavila fotografija predsednika PKS Marka Čadeža, najverovatnije da bi se pokazalo kako jedan muškarac, Srbin, član SNS, koji mora da bude u trendu i prati evropske mantre, treba da izgleda.
Sprdnja sa referendumom je još jedan od pokazatelja ludila u Srbiji, gde su na istom zadatku i samozvane patriote i drugosrbijanci: dati legitimitet Vučićevom referendumu, na kome će on da broji glasove. Sprdnja će se nastaviti i na izborima zakazanim za april, jer po svemu sudeći iste gazde su i Vučiću i restlovima opozicije, no o tom potom.
Tračak nade da može Srbija da se sačuva, i da se može biti ekolog a da se ne liže LGBT zadnjica, ili da se može baviti politikom a da ti nije gazda u Briselu, Vašingtonu ili na Andrićevom vencu, daju Marija Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Mlađan Đorđević iz pokreta Oslobođenje. Svojim dosadašnjim delovanjem su pokazali i dokazali da sa izdajnicima, trovačima i ubicama nema kompromisa i nema razgovora, i da se samo borbom, kao što je istorija pokazala, a ne kolaboracijom, može sačuvati Srbija i srpski narod.
Tračak nade postoji, pitanje je hoće li ga Srbi primetiti u provaliji u kojoj se nalaze, opkoljeni svim ovim nakazama, u svakom smislu te reči?
Miša Milovanović
Pročitajte još
Vladimir Zotov: Kako da Moskva ne pokopa samu sebe na Balkanu – Kosovo je Rusija
Đorđević: Neka hvala, gospodo iz Evropskog parlamenta. Smenićemo ga sami. Ovo je naša stvar. Ne treba nam vaša pomoć.
Kad Vučić kaže da će drugačije razgovarati sa Rio Tintom, znači da MENJA TARIFU a da se dijalog nastavlja
Hoće li Boško Vučića da ruši, il’ hoće da mu puši?
