Lompar se referendumom preporučuje novim namesnicima u kolonijalnom aparatu?

Političke sablazni ne dolaze samo sleva, nego uslovno rečeno i “zdesna“, čak i od onih od kojih se to ne očekuje.

Profesor Milo Lompar (koji mi je na Filološkom predavao “Srpsku književnost 18. i 19. veka“) podržava “referendum“ o Kosovu, i to ispred Narodne stranke Vuka Jeremića.

Teško je verovati da čovek njegovih umnih kapaciteta ne razume koliko je zlo i naopako ovo što čini, na prvom mestu zato što se samim činom raspisivanja takvog “referenduma“ dobrovoljno relativizuje nepovredivost vlastitih granica. Jer ako se jednom pristane na takav “referendum“, zašto se to ubuduće ne bi činilo i sa Sandžakom, Vojvodinom, Jugom i Pomoravljem na koje Zapad i neprijatelji iz okruženja takođe lešinarski tipuju? Svi će oni moći da se pozivaju na “referendum o Kosovu“ ukoliko se ovaj ne daj Bože održi, kao “pravo“ koje se ni njima ne sme uskraćivati.

A valjda je svakome jasno da bi u tome imali apsolutnu podršku Zapada koji nas je bezbroj puta uverio koliko je spreman da ispunjava bilo čija “prava“ sem srpskih.

Nemoguće je, kao drugo, da profesor Lompar nije svestan širokih mogućnosti krađe i manipulacije na “referendumu“, s obzirom da bi ga organizovao kolonijalni poredak Aleksandra Vučića koji je prošlogodišnji “referendum o promeni Ustava“ sirovo pokrao i koji bi jedva dočekao da odgovornost za sopstvenu izdaju Kosova putem “referenduma“ prebaci na narod.

Praviti se da svega toga nisi svestan i ipak zagovarati “raspisivanje referenduma“, osim što je samoubilački po srpski teritorijalni integritet i druge interese, krajnje je nedostojno istaknutog intelektualca koga javnost poštuje kao rodoljuba.

I kao treće, nemoguće je da profesor Lompar ne pretpostavlja da je Vuk Jeremić, kao jedna od perjanica “žutog kartela“ iz predvučićevskog perioda, ministar spoljnih poslova u Tadićevoj vladi i američkih đak, i dalje pod jakim uticajem američkih struktura na čiji podstrek njegova stranka verovatno i izlazi u javnost sa inicijativom o “referendumu“.

Nisu jasni razlozi ovakve inicijative profesora Lompara, kao ni motivi da investira svoj ugled u stranku čiji su lideri iskompromitovani kao aktivni činioci u kolonijalnom poretku koji je prethodio aktuelnom. Valjda to nije zato što sluti ili odnekud zna ko će za neko vreme smeniti potrošene namesnike u kolonijalnom aparatu, pa se na vreme preporučuje.

Nije mi prijatno da na ovoj način prozivam bivše profesore, prema čijoj sam erudiciji i drugim kvalitetima imao poštovanja, ali to se ponekad mora baš zbog njihovog ugleda s kojim mogu zavesti priličan broj ljudi na stranputicu.

One koji bi iz poštovanja prema liku i delu profesora Lompara mogli podržati ovu pogubnu inicijativu podsetiću na onu Aristotelovu: “Drag mi je Platon, ali mi je draža istina“.

Facebook/ Svetislav Pušonjić