Pravnici poručili profesoru Fatiću: Prestanite da ŠTITITE vrh pravosudne vlasti od lustracije

Izvor:
Politički.rs, Foto: Privatna arhiva, Printscreen/ YouTube

Otvoreno pismo “Pokreta pravnika za pravosuđe” prof. dr Aleksandru Fatiću prenosimo u celosti

PROFESOR FATIĆ DA PRESTANE DA ŠTITI VRH PRAVOSUDNE VLASTI OD LUSTRACIJE

Više grupa građana i više opozicionih političkih pokreta tokom protekle godine su aktivno radili na uspostavljanju liste korumpiranih pripadnika pravosuđa i izvršne vlasti, posebno onih koji su za račun SNS režima delovali zlonamerno i nezakonito protiv protivnika režima, oduzimajući im decu, donoseći različite presude protiv njih, ali i pritvarajući ih posle protesta, preteći im na različite načine i ugrožavajući njihovu bezbednost i mir.

Jedan broj profesora univerziteta, koji imaju posebno snažne veze sa američkim kolegama i uticajnim ličnostima u Americi i Velikoj Britaniji, svojim istupima u javnosti su podržali formiranje predmeta kod Tranzicionog tužioca za politički i pravosudni kriminal u senci i hitno procesuiranje korumpiranih predstavnika pravosuđa i izvršne vlasti u mehanizmima tranzicione pravde posle pada aktuelnog režima.

Primera radi, profesor Aleksandar Fatić, koji je autor prvog izveštaja za GRECO u ime Srbije ispred Transparentnosti, neko ko je vodio 10 godina, u vreme premijera Đinđića, program obuke sudija i tužilaca sa svih nivoa sudske vlasti u sudijskoj etici i antikorupcijskoj metodologiji, ko inače ne okleva da otvoreno govori o kriminalu u vlasti, iz nekog razloga štiti Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva, a to zahteva otvorenu raspravu.  Kada neko ima kolege i studente iz inostranstva koji su danas na najuticajnijim pozicijama u velikim zemljama, kako na univerzitetima tako i u diplomatiji, i kada i sam prepoznaje gotovo totalnu, dubinsku kriminalizovanost sudskog sistema na svim nižim nivoima, zašto se ne oglašava otvoreno o Jasmini Vasović, predsednici VKS i članovima Visokog saveta sudstva, nego ih, naprotiv, čak otvoreno brani u medijskim istupima?

Postavljamo pitanje vrhu sudske vlasti šta je preduzela po pitanju sudije Višeg suda u Beogradu Anjom Zrelec, koja je u četvrtak, 9. 12. 2021. istukla ženu u kafiću u Nevesinjskoj ulici u Beogradu i zlostavljala goste nasilničkimi ponašanjem, a potom pobegla od policije, i za koju mediji navode da ima 10-ak prijava za nasilničko ponašanje koje Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu godinama zataškava.

Postavljamo drugo pitanje vrhu sudske vlasti: šta je sa sudijom Ivanom Dimovski, iz Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja je otvoreno, javno reklamirala advokatske kancelarije na svojim profilima na društvenim mrežama, o kojoj je svašta pisano u medijima, između ostalog i to da je na društvenim mrežama tražila dodatni posao pored sudijskog, predstavljajući se kao sudija, a protiv koje je podneto više disciplinskih prijava Disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva zbog teških disciplinskih prekršaja i teškog sramoćenja sudijske profesije, uz veliki broj dokaza? Ta osoba je i dalje na spisku sudija Visokog saveta sudstva i Prvog osnovnog suda u Beogradu, i to ni manje ni više nego u najdelikatnijem, porodičnom odeljenju parničnog referata tog suda!

Da li je raščišćeno stanje u Apelacionom sudu u Beogradu u pogledu kontroverzi koje ga prate godinama? Predsednik tog suda Duško Milenković je na sajtu KRIK kao jedan od najproblematičnijih i najlošije kvalifikovanih sudija u Srbiji, koji je učestvovao u nizu nezakonitih odluka, a u medijima se navodi da je, po zahtevima Ane Brnabić, odnosno njenog šefa kabineta i drugih SNS izvršilaca, vršio pritisak na sudije da potvrđuju nezakonite presude nižih sudova kojima su oduzimana deca, otvoreno nezakonito, protivnicima režima Aleksandra Vučića?

Šta je sa Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda u Beogradu, koji je opisan u knjizi bivšeg sudije Vladimira Vučinića, kako je činio iste stvari koje i dalje čini Milenković, a koji godinama protiv navedene Anje Zrelec, kao ni protiv predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu, Snežane Stevović, koju je sam doveo na problematičan način, ne preduzima apsolutno ništa od radnji koje je kao nadređeni dužan da preduzme?

Prof. dr Aleksandar Fatić

Pozivamo profesora Fatića da kaža da li je istina da on lično poznaje najbliže saradnike i savetnike britanskog premijera Borisa Džonsona, da je sa nekima studirao doktorske studije i najbliže se družio? Da li je istina da profesor Fatić ima istoriju rada na London School of Economics and Political Science, da je glavni autor urednik najuticajnijeg udžbenika o tranzicionoj pravdi koji se danas koristi u svetu, pod naslovom Transitional justice in troubled societies, i da je učestvovao u tranzicionoj pravdi u Češkoj republici, kao i u reformi zatvorskog sistema u Australiji? Da li je istina da su neki od najbližih kolega profesora Fatića sada u vrhu američkog Stejt Departmenta?

Ako je to istina, zašto profesor Fatić ne preduzme mere da se vrh sudske vlastsi odmah stavi na listu za sankcije, kao što je grupa udruženja građana već predložila da se korumpirani predsednici nižih sudova stave na listu za lustraciju i tranzicionu pravdu?

Pozivamo sve intelektualce da stanu dosledno na stranu pravde i lustracije, jer bez potpune, kompletne lustracije i bez podrške onih koji su lično najbliži najvažnijim ljudima u američkoj i britanskoj administraciji politika oštre tranzicione pravde prema svim nosiocima pravosudnih funkcija se neće dovoljno dosledno sprovesti.

Jasno je da se trenutak bliži i da će tranzicione pravde biti, upravo pod uticajem SAD, što je više puta i najavljeno iz američke diplomatije. To je sasvim jasno svakome ko se iole razume u diplomatiju i u politiku SAD prema ovom regionu.

Ne možemo se obračunati sa kriminalnim pravosuđem metodom Save Manojlovića, po principu „kreni-stani“. Moramo iskoristiti spremnost SAD da nam pomognu da iskorenimo fašističko i koruptivno jezgro u institucijama bez bolećivosti.

Zvog svega navedenog, ključno je da budemo otvoreni u debati o tome kako sprovesti lustraciju.

Ako neko nešto može da doprinese da se tranziciona pravda sprovede jako, brzo i na korist naroda, a to ne čini, u najmanju ruku je potrebno da to objasni. U stručnim krugovima se zna ko je ko. Zbog toga ovo pitanje postavljamo u dobroj veri, ali sa jasnim zahtevom za objašnjenja.

Pokret pravnika za pravosuđe

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar