17/09/2021

Politički.rs

JUČE DANAS SUTRA

Saradnik NATO okupatora Šutanovac – novi ljotićevac Marisav: Smeta mu profesor koji je rekao “Pucajte, ja i sada držim čas!”

Wikipedia, Printscreen

Izvor:
Politički.rs

Oduvek su neprijatelji srpskog naroda želeli da u njemu ubiju sve ono što ga je izdvajalo od drugih naroda: herojstvo, slobodarstvo, prkos, solidarnost, spremnost žrtvovanja za otadžbinu… Vekovima im to nije uspevalo, sve do oktobra 2000. godine, kad su zapadne sile, koristeći i manipulišući narodnim gnevom,  zavladale zemljom uz pomoć domaćih izdajnika i kolaboracionista u različitim partijskim formacijama, sa različitim programima i “ideologijama”, ali s istim ciljevima: pljačkom i zatiranjem svega što miriše i podseća na ponos, na slobodu, na Moravu, Šumadiju, Srbiju.

Jedan od domaćih izdajnika koji je čak jedno vreme bio i ministar odbrane i predsednik kvazilevičarsko-građanističke Demokratske stranke, koja je iznedrila stotine bitangi, prevaranata i hohštaplera, pod čijim zulumom i danas, samo u naprednjačkim šinjelima, Srbija zapomaže, zove se Dragan Šutanovac.

Retko ko bi o toj pojavi zvanoj Šutanovac mogao reći neku pohvalnu reč, a o njegovim nedelima romani bi se mogli napisati, da zaslužuje da se u opšte o njemu bilo šta i piše. Ako se jednog dana o njemu ne bude pisalo kao nekom kome se sudilo zbog izdaje zemlje, verovatno će ga narod jedino pamtiti kao što danas pamti ljotićevca Marisava Petrovića.

Ljotićevac Marisav Petrović je učestvovao u streljanju đaka i građana u Kragujevcu 1941. dok Dragan Šutanovac sa svojom izdajničkom NATO politikom dotle još nije došao, ali mu je zato zasmetalo herojstvo profesora Miloja Pavlovića, koji je ispred streljačkog voda u Šumaricama rekao ono čemu su se divile i na čemu se vaspitavale generacije: “Pucajte, ja i sada držim čas!”

Željnom pažnje Šutanovcu je to zasmetalo, pa se na Tviteru zapitao zašto profesor Pavlović nije pozvao đake da beže, kao da su se đaci nalazili u Diznilendu, a ne pred uperenim puščanim cevima?!

E to Šutanovčevo bežanje i slične mantre drugosrbijanskih NVO, kao i busanje u junačke grudi šatro-patriota koji i Srbiju i Kosovo odbraniše preko Fejsbuka, sa Marićeve televizije i udbaških Jutjub kanala, ono je što nas je dovelo tu gde jesmo. Dovelo nas je do Srbije – okupirane zemlje, sa Srbima podaničkom i kukavičkom masom, nedostojnom svojih predaka, ubijenom u pojam i bez snage i želje da se bori, brani i odbrani svoju otadžbinu, svoju porodicu, svoj dom, sebe…

Siguran sam da će kroz koju deceniju istoričari ili pesnici pisati da je na ovim prostorima bila jedna zemlja, na brdovitom Balkanu, gde su nekad živeli i Obilić i Karađorđe, i Mišić i Apis i Tucović i Milunka Savić a potom su se nesrećnim slučajem nakotilii Raste, Kije, Mitrovići, Ražnatovići, Šutanovci, Vučići i svakojaka još bagra, te je za kratko vreme, tiho i neosetno nestalo naroda koji se Srbima još samo nazivaše.

I nestalo je države koju ti i takvi nazovi Srbi, na poklon od predaka nezasluženo dobiše, i za kratko vreme i za male pare, i zemlju i kosti predaka, veselo rasprodaše.

A o profesoru Miloju Pavloviću, komentarišući nekadašnjeg ministra odbrane, na tviteru je Vesela Pepeljuga napisala:

Taj profesor o kome je pisao bivši ministar Šutanovac, ne želeći da mu spominje ime, zvao se Miloje Pavlović. Vrhunski intelektualac koji je govorio četiri jezika i završio Filološki i Pravni fakultet. Podoficir u Prvom i Drugom balkanskom ratu, oficir u Prvom svetskom ratu.

Rezervni konjički pukovnik. Odlikovan Ordenom belog orla sa mačevima i Zlatnom medaljom za hrabrost. Bio je sokolski starešina i predsednik mnoštva organizacija, kao i predsednik Odbora za podizanje spomenika palim Šumadincima i autor velikog broja članaka u “Misli”, “Poletu”, “Vojnom vesniku” i “Učiteljskoj iskri”.

Bio je i direktor nekoliko škola u svojoi bogatoj karijeri. Istakao se kao dosledni demokrata i antinacista, ali i kao pedagog i učitelj, kog su voleli i đaci i sugrađani, koji ga pamte kao časnog i skromnog čoveka. Govorio je 27. marta na protestu protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Kad je došlo streljanje u Kragujevcu, Miloje je kao ugledna ličnost imao priliku da sačuva svoju glavu. Nacisti su mu pružili priliku da se izvuče i postane njihov saradnik. Odbijanjem je izabrao da umre sa svojim đacima. Kad mu je jedan domaći saradnik okupatora rekao da ne shvata da mu život zavisi od njega, Miloje je izgovorio legendarnu rečenicu: “Ako mi život zavisi od takvih kao ti, onda mi takav život i ne treba.” Ovo je taj profesor, nedostižan reper ljudskosti za mnoge!

Miša Milovanović

POSLEDNJE OBJAVLJENO
%d bloggers like this: