UDRITE MENE, SAMO NEMOJTE ALEKA

UDRITE MENE, SAMO NEMOJTE ALEKA
Ilustracija, Printscreen, Promo

UDRITE MENE, SAMO NEMOJTE ALEKA

Upotrebna vrednost javnih istupa Nebojše Krstića u poslednjih osam godina svodi se na izokretanje javne rasprave i pokušaje uplitanja sagovornika u retorička nadgornjavanja, sa ciljem da se izgubi fokus sa suštine, a to je najčešće debata o delima režima. Scenario je gotovo uvek sličan: skrenuti pažnju dovoljno dugo da se zaboravi šta Vučić radi, a ako treba isturiti i sebe u prvi plan, samo da ne diraju Vučića. Primer za to je i tekst koji je dotični adresirao meni, u listu Danas od 25. decembra. Od “sagovornika” se očekuje da nasedne, odvuče se na stranputicu politike i troši vreme i energiju na rvanje sa nižim ešalonima režima, dok moćni Vučić stoji iznad gliba političkih rasprava.

UDRITE MENE, SAMO NEMOJTE ALEKA
Piše: Mlađan Đorđević

Jedan od razloga za takvu taktiku je i to što Vučić ne ume da se nosi sa konkurencijom u ravnopravnom okruženju. Zbog toga je poslednji put bio u nenameštenoj televizijskoj emisiji pre više od 7 godina. Svaki put pre toga, u suočavanju sa neistomišljenicima bi više ličio na neurotičnog klovna koji histeriše po studiju, nego na ozbiljnog političara. I to nisu mogli da poprave ni marketinški stručnjaci. Zato su smislili novi pristup: Vučić u emisije ide da se raspravlja sa Nadom Macurom, Čedom Jovanovićem, Milanom Antonijevićem i ostalim statistima, a i iz tih fingiranih sukoba izlazi kao dominantni pobednik. Protivnici režima za javnu debatu dobijaju razne Martinoviće, Petkoviće i Krstiće.

Baš u svom tekstu, pita se marketinški stručnjak i “bivši” savetnik gde to Vučić izdaje Kosovo. Pošto očigledno nije pratio fabulu, ipak ću da napišem još malo onoga što on smatra “otrovnim klevetničkim mecima”, “gadostima i lagarijama”, “paškvilama i podmetačinama”.

Srbija je do te 2012. godine i dolaska Aleksandra Vučića na vlast bila itekako prisutna na teritoriji Kosova i Metohije. Gde god je to bilo moguće, postojao je državni sistem Srbije: od usluga poput telekomunikacije i energetike, pa do pravosuđa, lokalne administracije i civilne zaštite. Između severa Kosova i centralne Srbije nije bilo graničnih prelaza. Razmontiravanje tog sistema započinje upravo Vučić.

Već u decembru 2012. uspostavio je granične prelaze i carine, zatim je Briselskim sporazumom ukinuo postojeće bezbednosne i pravosudne strukture Srbije na severu Kosova, silom je integrisao srpske sudije, tužioce i policajce u tzv. kosovske institucije. Pregovore je sa tehničkih podigao na statusni nivo, a iz okvira izaslanika na nivo predsednika i premijera. Predao je telekomunikacioni sistem i složio se sa zasebnim pozivnim brojem za Kosovo. Dopustio im je članstvo u desetinama međunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa, kao i učešće u sportskim savezima poput FIFA, UEFA ili Međunarodnog olimpijskog komiteta.

U septembru 2020. je potpisao Vašingtonski sporazum, gde je Kosovo po prvi put bilo predstavljeno bez tzv. zvezdice, odnosno oznake 1244 koja je osporavala njihov suverenitet u međunarodnim odnosima. Tim sporazumom, direktno je pozvao Izrael da prizna nezavisnost Kosova, prekinuo je kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti, a obavezao se i da Srbija neće blokirati pokušaje Prištine da uđe u preostale međunarodne organizacije.

Početkom decembra predao je Albancima kompletan energetski sistem na severu Kosova – infrastrukturu u koju je Srbija ulagala decenijama i, što je važnije, snabdevanje Srba na severu strujom, koje je sada u rukama Prištine. Tu aferu Vučić pokušava bezuspešno da zataška: nakon sastanka sa čelnicima EPS, EMS i predstavnicima Srba sa Kosova, 16. decembra je javnosti obećao da će zaključke u vezi energetike saopštiti “u naredna 72 sata”. Od tada do momenta pisanja ovog teksta je prošlo 11 dana, a odgovora nema. Mora da je i ovu taktiku laganja i skrivanja od javnosti osmislio neki marketinški stručnjak.

Kao što “bivši” savetnik iz ovog kratkog pregleda može da vidi, ja nisam nikakav “moralni arbitar koji odlučuje ko je izdajnik”. O tome odlučuju činjenice i dela u prethodnih osam godina.

Za to vreme demokratija u Srbiji je ruinirana, medijske slobode suzbijene, a pljačka i korupcija je na vrhuncu. Ali sve to moj sagovornik dobro zna, jer u tom sistemu učestvuje.

Ne isključujem da će se jednoga dana praviti da ništa o tome nije znao, uostalom istorija je puna ovakvih dobronamernih a eto naivnih savetnika, koji su u svom blaženom neznanju samo hteli da pomognu – obično na tome zasnivaju svoje javne odbrane nakon pada autoritarnih režima, tj. nakon oslobođenja.

Politikon, Foto ilustracija: Printscreen, Promo

POSLEDNJE OBJAVLJENO

2 komentara

  1. Данко Б. Марин

    Алек је по дефиницији нарцисоидни садиста, не лечи се то ТВ дијалозима, полемикама али оно што плаши је тешко болесно друштво Републике Србије којим манипулишу социопате попут Амадеа Воткинса 😦

Ostavite komentar