Zbog Mlađana Đorđevića “Objektiv” pred gašenjem? Urednici u nemilosti Stefanovića?

Zbog Mlađana Đorđevića “Objektiv” pred gašenjem? Urednici u nemilosti Stefanovića?
Foto: Privatna arhiva, Printscreen

Zbog Mlađana Đorđevića “Objektiv” pred gašenjem! Jajoglavi i Abortirani u nemilosti Sline!

Tabloidi u Srbiji su jedan od glavnih stubova održanja režima Aleksandra Vučića na vlasti i jedno od najjačih oružja u borbi Srpske napredne stranke protiv opozicije. Sem rata koji tabloidi vode protiv opozicionih stranačkih prvaka, oni su i najmoćnije oružje u moralnom i svakom drugom rastakanju i uništavanju srpskog društva.

U Srbiji danas postoje više tabloida koji rade kao portali i kao novine. Portali i imaju neku svoju ekonomsku isplativost, dok tabloidne novine ni u kom slučaju ne bi mogli opstati bez obilate pomoći vlasti, koja ih finansira što preko nameštenih medijskih konkursa, što preko reklamiranja državnih firmi i firmi koje su u vlasništvu ili pod tutorstvom Srpske napredne stranke. U isto vreme preko prodavanja reklamnog prostora, tabloidi služe i za pranje prljavih para.

Svaki tabloid dobija od režima zadatke ko će im kog dana biti meta, a glavni i odgovorni urednici su po pravilu najveće bitange srpskog novinarstva, cinkaroši i saradnici domaćih i stranih bezbedonosnih službi i talog društva. Po pravilu, skoro svi su započeli ili tokom karijere radili u drugosrbijanskim medijima, i pohađali kurseve stranih fondacija.

Jedan od novijih tabloida su “novine” i portal Objektiv, koje su pokrenuli nekadašnji urednici jednog od najogavnijeg lista “ALO!”. Obojica su  među novinarima poznati pod ne baš pohvalim nadimcima, pa ih iz pristojnosti ne pominjem. Vlasnička struktura Objektiva nije poznata, ali se pretpostavlja da su stvarni vlasnici Ringier Axel Springer i Nebojša Stefanović.

Taj i takav Objektiv je lično od Aleksandra Vučića zadužen za praćenje, napade i satanizaciju predsednika pokreta “Oslobođenje” Mlađana Đorđevića.

Foto: Pokret Oslobođenje

Ispostavilo se da taj zadatak nije ni malo lak, pošto Đorđević i nema mrlja u dosadašnjoj svojoj političkoj karijeri.

Jedino što može da se nakači Đorđeviću je to što je kum Dragana Đilasa i što je radio kao savetnik Borisa Tadića.

Na žalost urednika Objektiva, kumstvo sa Đilasom datira još iz studentskih dana, a njegova savetodavna uloga kod Borisa Tadića se odnosila na veze sa Srbima van Srbije i odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, tako da tu ne može nikakva priča ni o pljački, ni o prodaji Kosova Briselskim sporazumom, ni o političkim promašajima da mu se nakači.

Urednici portala i novina Objektiv su već duže vreme u strahu od Aleksandra Vučića a i strani tutori im prete svilenim gajtanom, pošto  Đorđevićev pokret Oslobođenje strahovitom brzinom jača i dobija podršku u narodu, dok Objektiv i dalje ne uspeva Đorđevića da satanizuje i da mu nađe ili izmisli neku aferu.

Nesrećnici iz Objektiva su do sad samo uspeli da utvrde da Mlađa Đorđević “srče dok jede vruću riblju čorbu”. Zaista neviđena hrabrost u istraživačkom novinarstvu.

Nebojša Stefanović, za koga predsednik Republike Aleksandar Vučić kaže da ga zovu “Neša Slina”, se posle tog teksta o srkanju riblje čorbe obojici urednika, narodski rečeno “ispominjao bliže i dalje familije” kakvim se to glupostima bave, i zatražio da što pre neku jaču priču stvore ili izmisle.

U strahu od Stefanovića, sa svojim “novinarima” su danima čačkali po Đorđevićevoj biografiji, raspitivali se kod prijatelja iz mladosti, dežurali i obletali oko zgrade gde se pokret nalazi – i sve uzalud, sve dok jednog jutra nisu ugledali na društvenim mrežama snimak Mlađana Đorđevića kako peva četničku pesmu dok putuje na Ravnu goru. E onda je proradila drugosrbijanska junačka krvca u redakciji Objektiva.

Odmah je usledila klasična tabloidna priča, izvrtanje činjenica i pokušaj da se napravi nekakav tekst uz korišćenje komentara drugosrbijanskih komunjara sa Tvitera. Pokušaj diskreditacije Đorđevića preko dva, tri falša tokom pevanja ili tumačenjem istorije od strane komunjarskih unuka iz dedinjskih vila i petosobnih stanova na Vračaru nije uspeo. Čak ni pritupasti, mada natrenirani botovi SNS, kao i “zvezde” euro-novinarstva, nisu mogli da nanesu nikakvu štetu Đorđeviću.

I opet su napaćeni urednici dobili po turu od Stefanovića  i  Vučića i zaprećeno im je gašenjem Objektiva.

Tekst je ćorak a šajkača, kokarda i četničke pesme su ono što najviše boli Nešu i Aleksandra. Nosili bi oni rado šajkaču, pevali bi o čiča Draži, al’ sirotani to ne smeju, prodali su veru za večeru a kako to mudro srpski narod kaže, “posle onoga, nema kajanja”.

Zato Đorđević može da ide na Ravnu goru, da nosi šajkaču, kokardu i peva četničke pesme.

Gradžanersko-komunjarski kerovi sa Tvitera mogu samo da laju i pokušavaju da prekrajaju istoriju, ali Dragoljub Draža Mihailović jeste prvi podigao antifašistički ustanak u porobljenoj Evropi, to je istorijska činjenica i time će Draža ostati zapisan zlatnim slovima u srpskoj istoriji.

A šta su još činjenice.

Činjenica je da su pitanja patriotizma, junaštva i spremnosti žrtvovanja za otadžbinu, nešto što drugosrbijanski nakot ne može da razume. Pa i po pitanju socijalne pravde i Čiča i njegov Dragiša Vasić su veći levičari od svih današnjih gej-euro-drugodvojkaško-dedinjskih napirlitanih rozekošuljaša, koji sebe nazivaju levičarima. Satkani su srpski gradžaneri sa Tvitera od foliranja, prevare, zlobe, kompleksa i kukavičluka, i zato zbog te zlobe, impotentnosti i nemoći mrze i Dražu i Ravnogorski pokret. Posebno im je trn u oku i jako im smetaju Mlađa Đorđević i “Oslobođenje” jer su to  ljudi s muškim osobinama, koji mogu i smeju i hoće. Ti ljudi iz Oslobođenja su sve što oni nisu, a to razjeda i boli.

A Đorđević može da peva šta hoće i da ide na Ravnu Goru kad hoće,   jer je tamo otišao i 8. maja davne 1990. sa navijačima Crvene Zvezde – Delijama, koje je predvodio pokojni Goran Savić Čobi. To je bio prvi put da je neko posle II svetskog rata organizovano otišao na Ravnu Goru i obeležio podizanje ustanka. Tad je doneta spomen ploča i prvi put se posle 1945. u Srbiji zavijorila ravnogorska zastava.

Akcija se zvala “Očistimo Srbiju od svih zagađenja”, a to što se drugosrbijansko-udbaški. pa potom NATO miljenik Vuk Drašković kasnije nakačio na tu celu priču, dobro naplatio pa oblatio sve to, govori i podatak da nije smela ni jedna zastava Draškovićevog SPO-a da se pojavi na Ravnoj gori.

I to što niko iz stranaka nacionalne i patriotske orijentacije ne sme na planini da se pojavi, dovoljno govori kakvo  mišljenje o njima a kakvo mišljenje o Mlađi Đorđeviću imaju oni momci koji su 8. maja i ove 2021. bili na Ravnoj gori i kojima je rodoljublje u genima i koji su spremni da se bore za svoju otadžbinu.

Ponekad se stiče utisak da u Srbiji nema nikog ko bi je branio, ko bi se žrtvovao za nju. To je samo slika stvorena preko Vučićevih, drugosrbijanskih i NATO medija i to je slika koju stvaraju “objektivni” tabloidi.

Ima Srbija koga da je oslobodi, ima Srbija ko će za nju da se bori – oni su bili 8. maja na Ravnoj gori.

Ravna gora pobediti mora!

Miša Milovanović

POSLEDNJE OBJAVLJENO
Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar