76 godina od rođenja Boba Marlija, ikone rege zvuka

76 godina od rođenja Boba Marlija, ikone rege zvuka

„Veličina čoveka ne ogleda se u njegovom bogatstvu, već u njegovom integritetu i sposobnosti da na ljude oko sebe utiče pozitivno”, reči su Bob Marlija. Iako je umro izuzetno mlad, u 36. godini života, njegova muzika i poruka žive i danas.

Čovek kojeg je svet upoznao kao Boba Marlija, zapravo je rođen kao Nesta Robert Marli u selu Svete Ane na Jamajci 1945. godine, odakle se seli u Trenčtaun.

Njegovo ime i srednje ime promenjeno je nakon što je službenik iz imigracionog istakao da „Nesta” deluje kao ime za devojčice.

Marli je nadimak „Tuff Gong” stekao kao tinejdžer zbog neustrašivosti koju je pokazivao odrastajući u getu. Kasnije je svoju izdavačku kuću nazvao „Tuff Gong”, koja je sada deo „Island Recordsa”.

U četvrtoj godini, po njegovom rođenju, ljudi su otkrili da će se, kad je Marli čitao dlanove, njegova predviđanja obistiniti.

Prestao je da čita sa dlanova sa sedam godina, kad je odlučio da postane pevač. Kao odrasla osoba, rekao je ženi koja ga je zamolila da joj pročita dlan: „Ne čitam više dlanove, sada pevam”.

Prvi singl „Simmer Down” postao je broj jedan na Jamajci u februaru 1964. godine, budući da je prodato više od 70.000 primeraka.

Marli se oženio lokalnom učiteljicom, kasnije i pevačicom, po imenu Rita Anderson, kada je imao 21 godinu i ostali su u braku sve do njegove smrti.

Usvojio je Ritinu ćerku, a par je dobio četvoro dece, mada je Marli imao decu i sa drugim ženama.

Marli je zvanično priznao očinstvo za 13 dece, mada postoje glasine da ih ima i više.

Iako odgojen kao katolik, Marli se zainteresovao za verovanja Rastafarija šezdesetih godina, kada je bio daleko od uticaja svoje majke.

Po povratku na Jamajku, Marli se formalno preobratio u Rastafari i počeo da gaji kosu i pravi dredove.

76 godina od rođenja Boba Marlija, ikone rege zvuka
wikimedia Tankfield&, CC BY-SA 3.0, Link

Prvi album njegove gupre Vejlin Vejlers, „Catch a Fire”, objavljen je širom sveta u aprilu 1973. godine, upakovan kao rok ploča sa jedinstvenim „Zippo” upaljačem.

U početku je prodao 14.000 primeraka, što od Marlija nije napravilo zvezdu, ali je, uprkos tome, poprimio pozitivne kritike.

Kasnije te godine usledio je album „Burnin’” koji je sadržao pesmu „I Shot the Sheriff ”.

Eriku Kleptonu je album poklonio njegov gitarista Džordž Teri u nadi da će uživati.

Klepton je bio impresioniran i odlučio je da snimi obradu naslovne pesme „I Shot the Sheriff”, koja je postala njegov prvi američki hit od „Layle“ koja je izašla dve godine ranije i 14. septembra 1974. godine dostigla prvo mesto na „Billboard Hot 100”.

Jamajčani nisu bili oduševljeni novim rege zvukom na albumu „Catch a Fire”, ali je stil sa albuma „Burnin’” u Trenčtaunu naišao na obožavaoce i među rege i rok publikom.

Vejlersi su se razišli 1974. godine, a članovi su započeli samostalnu karijeru.

Razlog prekida i danas počiva na spekulacijama; neki veruju da su između Zeke, Pitera i Boba postojala neslaganja u vezi sa nastupima, dok drugi tvrde da su Zeka i Piter jednostavno više voleli solo rad.

Kada je Marli otkrio da je razlog njegovog siromaštva nakon što je postao toliko poznat bio taj što ga je njegov dugogodišnji menadžer i prijatelj Don Tejlor potkradao, on ga je pretukao, gotovo na smrt, a potom ga i otpustio.

Dana 3. decembra 1976. godine, dva dana pre „Smile Jamaica” besplatnog koncerta, koji je organizovao jamajčanski premijer Majkl Manli u pokušaju da ublaži napetosti između dve zaraćene političke grupe, Marli, njegova supruga i menadžer Don Tejlor ranjeni su u napadu nepoznatih naoružanih ljudi u Marlijevoj kući.

I Tejlorova i Marlijeva supruga su zadobile ozbiljne povrede, ali su se kasnije potpuno oporavile. Bob Marli zadobio je lakše rane u predelu grudi i na ruci.

Pod imenom „Bob Marley and the Wailers” objavljeno je jedanaest albuma, četiri albuma uživo i sedam studijskih.

„Babylon by Bus”, dvostruki lajv album sa trinaest numera, objavljen je 1978. godine i dobio je pozitivnu kritiku.

Marli je prodao više od 75 miliona albuma u protekle dve decenije.

„Legend”, retrospektiva njegovih dela, najprodavaniji je rege album ikada.

Više od 12 miliona primeraka prodato je na svetskom nivou, a svake nedelje se proda nekoliko hiljada novih primeraka.

U julu 1977. godine utvrđeno je da je Marli imao tip malignog melanoma ispod nokta na nožnom prstu.

Suprotno urbanoj legendi, ova lezija nije prvenstveno uzrokovana povredom tokom fudbalske utakmice te godine, već je bila simptom već postojećeg karcinoma.

Marli je odbio savet svojih lekara da mu amputiraju nožni prst, pozivajući se na svoja verska uverenja, a umesto toga uklonili su nokat i uzeli mu transplantat kože sa butine kako bi pokrili to područje.

Dok je Marli leteo kući iz Nemačke za Jamajku, vitalne funkcije su mu se pogoršale. Nakon sletanja u Majami na Floridi, prebačen je u bolnicu radi pružanja hitne medicinske pomoći.

Širenje melanoma na pluća i mozak prouzrokovalo je da Bob Marli umre 11. maja 1981. godine u Majamiju.

Njegove poslednje reči sinu Zigiju bile su: „Novac ne može kupiti život”.

Pre smrti, Marli je dobio Orden za zasluge od Jamajke.

Ova nagrada može se dodeliti „bilo kom građaninu Jamajke … koji je postigao eminentne međunarodne razlike u polju nauke, umetnosti, književnosti ili bilo kog drugog poduhvata“, navodi se na veb stranici vlade Jamajke.

Moto ove nagrade glas: „Onaj koji čini istinu dolazi na svetlo“, što je Marli definitivno otelotvorio.

Ujedinjene nacije su 1978. godine Marliju dodelile Medalju mira kao priznanje za njegovo zalaganje za „obespravljene crnce širom sveta“.

Medalju je primio od afričkih delegata u Ujedinjenim nacijama na ceremoniji u hotelu Valdorf Astorija u Njujorku.

Posle njegove smrti 1981. godine, Marlijeva muzika se i dalje puštala i volela, te je čak i tad nastavio da zarađuje novac.

Godine 2016. bio je šesta preminula slavna ličnost sa najvećim prihodom na svetu, prema Forbsu, a prethodile su mu kolege muzičari Princ, Elvis Prisli i Majkl Džekson.

Album najvećih hitova Boba Marlija i Vailersa „Legend“ 2014. godine probio je Bilbordovu top 10 listu nakon što ga je „Gugl Plej” stavio u promet za 99 centi.

Porodica Marli nastavila je porodično nasleđe. Njegov najstariji sin, Zigi Marli, dobitnik je osam Gremija, dok je nominovan 14 puta, a njegova najstarija ćerka Sidila Marli vodi porodičnu firmu kao izvršni direktor „Tuff Gonga”.

Od dobrotvornih inicijativa, modnih brendova, kuvara, preko muzike – sva njegova deca nastavila su da čine velike stvari.

Za života se okružio ljudima iz sporta. Jednom prilikom je rekao novinaru: „Ako želite da me upoznate, moraćete da igrate fudbal protiv mene i Vejlersa”.

Sahranjen je na „domaćem terenu”, zajedno sa fudbalskom loptom, gitarom „Gibson Les Paul” i komadom marihuane.

Kažeš da voliš kišu, ali se sakrivaš ispod kišobrana kad pada. Kažeš da voliš sunce, ali tražiš hlad kada greje. Kažeš da voliš vetar, ali kad duva zatvaraš prozor. Zbog toga se plašim kad kažeš da voliš mene!

Danas/ Piše: Nina Čolić

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar