Kralj komedije, kako su ga zvali, nije se mnogo razlikovao ni van scene, a “epizode” humora (i ponekog “crvenjenja”) koje je priređivao svojim prijateljima i kolegama i prijateljima i dan danas se prepričavaju.
Velikan srpskog glumišta Zoran Radmilović, koji je odigrao neke od najmaestalnijij uloga u istoriji domaćeg pozorišne i filmske scene – u predstavama “Kralj Ibi”, “Pseće srce”, “Radovan Treći”, kao i u filmovima “Majstori, majstori”, “Šmeker”, “Maratonci trče počasni krug”, “Šećerna vodica” – bio je jednako šeret u privatnom životu, kao i na sceni. Oni koje su mu bili bliski i koje je najviše voleo – najviše su bili i na “udaru” Zoranovog neobuzdanog humora i dosetljivosti. Harizmatični Zoki, skoro nikada nije propuštao šlagvort za izvođenje neke životne humoristične epizode. Njemu za to nije bila potrebna scena ili kamera, već samo situacija…
To je slučj i sa njegovom koleginicom i najboljom prijateljicom – Mirom Banjac, kojoj je priredio, prema njenim rečima, jedan od najvećih blamova u njenom životu.
Naime, Atelje 212 gostovao je u Stokholmu i nakon odigrane predstave Zoran je Miru Banjac izveo u otmeni restoran na večeru. Kada su seli Mira je na stoju ugledala zanimljiv, neobičan i lep karafindl (set posuda za ulje i sirće), koji joj se jako dopao i shvatila je da mora da ga ima, pa je on ubrzo, kada niko nije gledao, završio u njenoj tašni. Zoran je samo posmatrao situaciju i nije reč progovorio.
Večera je protekla u lepoj atmosferi i kada je došlo vreme da se krene Zoran je od konobara zatražio račun. Konobar je prišao stolu i počeo naglas da sabira šta su gosti imali i kada je završio i sabrao račun, Zoran se oglasi, pokazujući rukom u pravcu Mirine tašne: “I, molim vas, i ono što gospođ ima u tašni!”
Mira je najpre pocrvenele, pa prebledela i na kraju otvorila tašnu i vratila karafindl na sto, gde je prethodno i stajao.
Zoran plati račun, konobar ode, vrati se sa kusurom, Zoran mu ostavi bakšiš i njih dvoje polako krenuše iz restorana.
Na izlasku ih na vratima sačeka šef sale pružajući Miri Banjac prelepo zapakovanu kutiju, sa rečima:”Ovo je za gospođu”.
U kutiji je bio nov karafindl. Identičan onakvom kakav je Mira želela da “neprimetno prisvoji”.
“Htela sam da umrem minimum nekoliko puta dok smo bili u restoranu, samo sam čekala momenat kada ćemo otići. A, kada smo izašli, ovaj moj nosonja se pravi lud, ćuti i kao gleda u daljinu, kao da se ništa nije dogodilo. A, brk mu se smeška…Čim smo prekoračili prag restorana, sve do hotela sam ha šutirala u du** ovim svojim nogicama”, ispričala je slavna glumica samo jednu u nizu anegdota koje je doživela sa kolegom i dobrim prijateljem – legendom Zoranom Radmilovićem.
