Bombardovanje Beograda: 6. april 1941, dan kada se Strašni sud spustio na srpsku prestonicu

Bombardovanje Beograda: 6. april 1941, dan kada se Strašni sud spustio na srpsku prestonicu
Foto: FORTEPAN / Martin Djemil

Bombardovanje Beograda: 6. april 1941, dan kada se Strašni sud spustio na srpsku prestonicu

Tog 6. aprila nebo nad Beogradom preoteo je užas Adolfa Hitlera. U rano nedeljno jutro usnula prestonica, tačno u 6:30 časova, probudila se u košmaru koji je donela nemačka avijacija zasipajući grad sa 440 tona bombi. Podmukli napad bez najave užasom je prekrio lica ljudi. Bombardovanje Beograda je počelo.

Tačan broj ljudi koji je izgubio život u ovom stravičnom činu agresije nikada nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je nastradalo između 2.271 – 4.000 duša, a nove žrtve odnele su i Luftvafe “štuke” kada su, njih tridesetak, u popodnevnim časovima osule paljdbu po ljudima koji su u panici bežali iz uništenog Beograda.

Foto: Narodna biblioteka Srbije – Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu pre rušenja

Među prvim objektima koji su uništeni nalazila se Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, a ovaj cilj, kako se kasnije saznalo, odabrao je lično nemački kancelar Adolf Hitler podstaknut svojom ego manijom.

Puč koji je Hitlera doveo do ludila

Evropa je uveliko bila zahvaćena plamenom Drugog svetskog rata, a Hitler je želeo da prodre ka Rusiji. Na tom putu nalazila se Kraljevina Jugoslavija. Kako bi olakšala ostvarivanje svojih planova fašistička Nemačka šalje ponudu Vladi Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu koji su činile Nemačka, Italija i Japan. 25. marta 1941, Dragiša Cvetković i Vladko Maček, tadašnji politički lideri, u Beču potpisuju pristupanje ovom paktu.

Međutim, Velika Britanija nije želela da dozvoli ovaj savez, smatrajući da će biti koban po ostatak Evrope. Preko svoje agenture u Beogradu, samo dva dana kasnije, organizuje vojni puč koji su predvodili oficiri vojske Jugoslavije sa brigadnim generalom vojnog vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem na čelu.

Operacija je započeta ogromnim demonstracijama u Beogradu i povicima “Bolje rat, nego pakt” i “Bolje grob, nego rob”.

U najraćem roku, knez Pavle Karađorđevićdr Radenko Stanković i  dr Iva Perović, koji su činili kraljevsko namesištvo bivaju zbačeni sa vlasti, Vlada Cvetković – Maček raspuštena, a Protokol o pristupanju Trojnom paktu poništen.

Ova vest razbesnela je Hitlera u Berlinu. Razjaren, povređenog ponosa i na ivici razuma, nemački kancelar odlučuje da Beograd sravni sa zemljom, a operaciji daje naziv Strafgericht – Strašni sud.

Foto: Der Adler, 1941. – Fotoreportaža o bombardovanju Beograda u nemačkom propagadnom listu

Direktiva 25 – odluka koja je zapečatila sudbinu Beograda

Istog dana kada je izvršen puč u Kraljevini Jugoslaviji, 27. marta 1941. Hitler potpisuje Direktivu 25 u kojoj navodi:

“Nameravavam da upadnem u Jugoslaviju snažnim prodorima iz područja Rijeke, Sofije sa opštim pravcem ka Beogradu i dalje ka jugu sa ciljem da se jugoslovenskoj vojsci zada odlučujući poraz, kao i da se južni deo Jugoslavije odseče od ostalog dela zemlje i pretvori u bazu za dalje operacije nemačko-italijanskih snaga protiv Grčke. Posebno naređujem: da čim se završi koncentracija snaga i čim to dozvole meteorološki uslovi, sva jugoslovenska površinska postrojenja kao i sam Beograd moraju biti uništeni neprekidnim dnevnim i noćnim vazdušnim napadima.”

Nemački feldmaršal Evald fon Klajst, na suđenju nacistima posle rata, dao je svoje viđenje ove Hitlerove odluke.

Foto: FORTEPAN / Martin Djemil – Razoren depo Železničke stanice

“Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.”

Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. stavljeno je pod komandu pukovnika Aleksandera Lera i njegove 4. vazdušne flote. Sam pukovnik dobio je lično od Hitlera posebno naređenje – prvo srušiti Narodnu biblioteku.

Generalu Leru je, posle rata, pred vojnim sudom Jugoslovenske armije suđeno za ratne zločine. Proglašen je krivim, a kazna je bila smrt. Tokom saslušanja Ler je potvrdio da je od Hitlera dobio direktno naređenje za uništenje Beograda u bombardovanju.

“U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno. To je naređeno zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda”, naglasio je Ler.

Foto: FORTEPAN / Martin Djemil – U bombardovanju je ozbiljno oštećen Stari dvor

Hrabra Jugoslovenska odbrana

Raspoložive snage za odbranu Beograda bile su beznačajne. Protivvazdušna odbrana nije postojala, a upotrebljiva avijacija brojala je svega 150 aviona koji su imali bilo kakve šanse protiv modernih letelica Luftvafea.

Okosnica odbrane sačinjena je od 1. vazduhoplovne lovačke brigade kojom je komandovao pukovnik Dragutin Rupčić, i 6. lovačkog puka iz Zemuna pod komandom pukovnika Božidara Kostića.

Nakon prvog bombardovanja, eskadrile raznih brigada bivaju pridodate za odbranu grada.

Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana su 6. i 7. aprila uspeli da obore između 90 i 100 neprijateljskih aviona, dok je JKRV u samo prva dva dana izgubio 24 aviona u odbrambenim misijama i 40 na zemlji.

Nažalost, nemački blickrig i napad bez objave rata sprečili su ozbiljniji otpor odbrane Beograda. Uprkos tome junaci domaće vojske pružili su maksimalan otpor okupatorima.

Svim žrtvama koje su stradale u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. na Novom groblju 1966. godine podignuto je Spomen-groblje čiji je autor arh. Milica Momčilović.

Dvadeset devet mermernih ploča nalazi se na osam ozidanih betonskih humki, koje podsećaju na rovove u kojima su primarno sahranjivani postradali. Na posebnim pločama ispisana su imena 646 identifikovanih žrtava i podaci o 909 neidentifikovanih muškaraca, 393 žene i 59 dece.

Foto: FORTEPAN – Srpske izbeglice u sabirnom logoru u Zemunu

011.info.com

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar