O diktatoru Aleksandru

U svojoj kolumni „Spomenik Velikoj Srbiji u Užičkoj republici“ objavljenoj u Danasu, Zlatko Pavković je podsetio kakav je diktator bio Aleksandar Karađorđević, citirajući delove knjige Svetozara Pribićevića, „Diktatura kralja Aleksandra“

Prenosimo vam delove koje je Pavković izdvojio iz svedočenja Svetozara Pribićevića:

„Diktatura u Jugoslaviji nema premca sem ako ne u diktaturi koja je postojala u Španiji pod Alfonsom XIII. Ipak, ova je bila manje nasilna i humanija nego Aleksandrova…

U Jugoslaviji pod diktaturom kralja Aleksandra ne može se ništa napisati, ni red, ni reč; čak ni protiv najnižeg državnog ili opštinskog organa, pa makar on učinio i najveću zloupotrebu svoje vlasti, a ni govora o kritici – ma kako skromna i nevina bila – kritici oblika vladavine (diktatorskog režima) ili njegove politike.

Zapadna demokratija pojma nema šta je režim u Kraljevini Jugoslaviji. U toj zemlji mogu da postoje samo listovi koji slave režim. Ako slučajno list propusti da nekoliko dana ne napiše pohvale režimu, zabranjuje se odmah, bez ikakvog obzira…

Sa svakog zbora ili sednice ma kakvog bilo udruženja, nacionalnog, humanog, kulturnog, privrednog, sa svakog profesionalnog zbora, mora se poslati telegram lojalnosti kralju…

S vremena na vreme, političke vlasti opremaju izaslanstva da kralju izraze lojalnost, i ona putuju o državnom ili opštinskom trošku i daju tako ropske izjave kao što su se u Evropi davale u vreme Rimske imperije…

Da bi diktaturu obezbedio protiv i najmanjeg vetra, kralj Aleksandar je još u početku izdao ukaz o progonstvu i interniranju građana…

Pored toga, kralj Aleksandar je odmah dekretom ukinuo nezavisnost sudova, uspostavio jedan vanredni Sud za zaštitu države (koji sudi bez apelata). Branioci optuženih ne mogu, ni u toku istrage, ni u toku samog suđenja da nasamo razgovaraju sa svojim braniocima, već samo pred zastupnikom suda, što onemogućava svaku odbranu. On je, dakle, sveo sudove u Jugoslaviji na položaj policije…

Kralj Aleksandar je 3. septembra 1931. oktroisao novi ustav. On se sam proglasio subjektom ustavne vlasti: potestas constituens je u njemu. On je, prema tome, narodu dao na dar ovaj ustav, iz čega se može izvući zaključak da njega ovaj ustav niukoliko ne obavezuje…

Kakav je ustav kralja Aleksandra? Pre svega, taj ustav propisuje: Da ostaju na snazi svi dekreti diktature (dekret o ukidanju slobode štampe, prava zbora i dogovora, nezavisnosti sudova, poštanske tajne, dekret o progonstvu i interniranju građana, o izvanrednom Sudu za zaštitu države, jednom reči: ceo sistem koji učvršćuje diktaturu); Da se pored Skupštine stvara i Senat; Članovi Skupštine i Senata ne uživaju pravo imuniteta; Ako se pojavi razmimoilaženje između Skupštine i Senata, kralj rešava spor; Vlada je odgovorna jedino kralju; Polovinu senatora imenuje kralj, drugu polovinu bira skup sastavljen od opštinskih i banovinskih odbornika, koje takođe imenuje kralj.“