Na današnji dan 1988. godine umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vuisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama (“Šešir gospodina Vujića”, “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug”, “Parče plavog neba”).
Rođen je 10. jula 1926. godine. Učesnik je borbi na Sremskom frontu. Živeo je u Beogradu sa suprugom Mirjanom.
Njegov mlađi brat Dušan Vujisić je bio takođe glumac.
Studirao je pravo i sve do početka 1950-ih ogledao se u novinarstvu (Radio Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu Čudotvorni mač (1950) Voje Nanovića i bezuspešno pokušao da se upiše na Akademiju.
Snimio je veliki broj filmova i televizijskih serija. Nije imao formalnog glumačkog obrazovanja.
Preminuo je 1. oktobra 1988. godine od karcinoma.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Od javnosti je dugo godina bio skrivan originalni testament Pavla Vuisića, čija je integralna verzija, umesto cenzurisane, postala dostupna tek pod pritiskom njegovih poštovalaca i Udruženja Adligat.
U testamentu Pavle Vuisić zahteva da mu šestorica popova pevaju na sahrani, ali u sebi tako da ih on ne čuje i da mu ‘nijedan komunist’“ ne drži govora, ‘ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, jebem mater”.
MISLI PAVLA VUISIĆA:
“Volim samo one zbog kojih ne moram da se odričem sebe da bih im se dopao“.
“Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kad čučnu“.
“Sve poskupljuje samo je čovek sve jeftiniji“.
“Ko izmisli nedostajanje, pamet mu nedostajala“.
“Ponekad, nakon razgovora sa nekim ljudima, čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem“.
