Lekovi za smirenje – Bromazepam i Ksalol spadaju u istu grupu lekova objedinjenih pod nazivom benzodiazepini.
Zajedničko im je da se prepisuju za lečenje anksioznosti, ali postoje i određene razlike u dejstvu koje imaju na pacijente. Još jedna od sličnosti je, da oba leka dovode do zavisnosti u kratkom vremenskom periodu, pa građani treba da ih koriste isključivo na lekarski recept i poštuju lekarsku preporuku doza.
Lekovi za smirenje su među najkorišćenijim medikamentima u svetu, a za ovom statistikom ne zaostaje ni naša zemlja. Benzodiazepini su lekovi sedativnog dejstva koji su indikovani za lečenje i kontrolu anksioznosti, depresije i nesanice.
Lekari najčešće prepisuju lorazepam, bromazepam, ksalol, ksanaks, bensedin, rivotril i ostale anksiolitike, ali je mnogo onih koji neke od ovih lekova koriste samostalno i bez prethodne konsultacije s lekarom..
Nejčešća dilema pri samostalnom izboru anksiolitika je da li da koriste bromazepam ili ksalol.
Iako su lekovi u osnovi slični, postoje i bitne razlike.
Šta je Bromazepam?
Bromazepam je derivat benzodiazepina i najčešće se opisuje kao sredstvo za smirenje srednjeg dejstva. Koristi se za lečenje kratkotrajne nesanice ili umerenih do teških paničnih i anksioznih poremećaja. Bromazepam je anksiolitik, ali nema svojstva antidepresiva.
Šta je Ksalol?
Ksalol je takođe anksiolitik, ali za razliku od Bromazepama, ovaj lek ima i antidepresivno dejstvo. Osnovni sastojak Ksalola je “alprazolam” koji deluje tako što povećava aktivnost određenih neurotransmitera u mozgu.
Ksalol se u medicinskoj praki prepisuje za lečenje anksioznosti, konvulzivnosti, depresije, paničnih napada i stresa. Pored toga što se koristi kao “lek za smirenje”, on je ujedno i hipnotik, relaksant mišića, anksiolitik i psiholeptil.
Oba leka brzo razvijaju zavisnost
Korišćenje anksiolitika ne preporučuje se duže od nekoliko meseci i to u strogo prepisanim dozama leka. U suprotnom i bromazepam i ksalol dovode do zavisnosti.
Ukoliko ste u dilemi šta je bolje – ksalol ili bromazepam, farmaceutski stručnjaci objašnjavaju da se dvoumite između dva benzodiazepina i da je velika verovatnoća da će doći do razvoja zavisnosti, ukoliko nepravilno i nekontrolisano koristite lek.
Kako da znate da li ste postali zavisni od lekova?
- Da bi se dijagnostikovao poremećaj upotrebe sedativa, ili razvoja zavisnosti, potrebno je da imate najmanje dva od mogućih 11 simptoma koji su se manifestovali u periodu do 12 meseci od početka korićenja leka.
- Najčešće se izdvaja pet simptoma koji ukazuju na to da postoji zavisnost od lekova kao što su bromazepam i ksalol.
- Ksalol ili bromazepam se uzima u većoj količini ili tokom dužeg vremenskog perioda nego što je prvobitno planirano
- Kada osoba ne uzme bromazepam ili ksalol, doživljava apstinenciju i snažnu žudnju za lekovima
- Vremenom je potrebno više leka da bi se postigli poznati željeni efekti (na primer, umesto jedne tablete, uzimaju se dve ili više)
- Razvija se tolerancija na lekove
- Osoba ima smanjen učinak kod kuće, na poslu ili u školi zbog efekata leka
- Ukoliko imate neki od ovih simptoma, trebalo bi da se konsultujete sa svojim lekarom. Lečenje zavisnostii od benzodiazepina obavezno je čim se primete prvi znaci zavisnosti. Početak terapije odvikavanja ne bi trebalo odlagati, jer efekti prediziranja mogu biti opasni po život.
