Radikalan zaokret u politici SAD – više neće biti lider u NATO?

Radikalan zaokret u politici SAD – više neće biti lider u NATO?

Odluka predsednika Donalda Trampa o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj predstavlja radikalan zaokret u spoljnoj politici SAD, ocenjuju svetski mediji.

Ta odluka mogla bi ukazivati na znatno smanjenje predanosti Vašingtona evropskoj odbrani i NATO, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Tramp je u petak naložio Pentagonu da trajno ukloni oko 27,5 odsto američkih vojnika koji se nalaze u Nemačkoj, najvećoj bazi američkih vojnih snaga u Evropi, ukazuje BBC.

Radikalan zaokret u politici SAD - više neće biti lider u NATO?
U.S. Army photo by Staff Sgt. Timothy R. Koster

Napetosti između Vašingtona i njegovih saveznika u NATO porasle su otkada je Tramp postao predsednik, navodi BBC i dodaje da Tramp već dugo prigovara evropskim članicama Saveza da treba više da izdvajaju za odbranu i troškove održavanja NATO.

Smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000 potez je koji bi znatno smanjio predanost SAD evropskoj odbrani pod okriljem NATO, ocenjuje AFP i ističe da se činilo da je Berlin ostao zatečen najavom iz Vašingtona

Nemački zvaničnici negoduju zbog odluke

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izrazio je žaljenje zbog Trampove navodne odluke ističući da je bliska saradnja u interesu obe zemlje, dok su, ukazuje AFP, ostali visoki političari u Berlinu bili oštriji u svojim kritikama.

Peter Bejer, koordinator za transatlantske odnose kancelarke Angele Merkel, upozorio je da će Trampov plan o povlačenju oko 9.500 američkih vojnika i njihovih porodica oslabiti “prekookeanske mostove”.

Viši član konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadepul rekao je da plan pokazuje da Trampova administracija “zapostavlja elementarni liderski zadatak: uključivanje partnera u savezu u proces donošenja odluka”. On je upozorio da samo “Kina i Rusija imaju koristi od razdora između NATO saveznika”.

Izveštaji da Tramp razmatra nastavak smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj i njihov mogući prelazak u Poljsku pojavljuju se barem dve godine, ističe Blumberg.

Radikalan zaokret u politici SAD - više neće biti lider u NATO?
Image by mldestefano from Pixabay

Ali njegova poslednja odluka i način na koji je iznesena u javnost, ocenjuje Blumberg, nagoveštavaju koliko su se ohladili odnosi Nemačke s američkim predsednikom koji je javno doveo u pitanje vrednost NATO-a.

Američke trupe u Nemačkoj dočekane kao oslobodioci od nacista

Američke trupe su u Zapadnoj Nemačkoj dočekane su kao oslobodioci od nacista i kao glavna snaga u borbi protiv sovjetske invazije. Stavovi su se, ukazuje Blumberg, promenili u kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetima, kada je odluka NATO-a odluka da u Nemačkoj osnuje američku bazu Peršing II kao odgovor sovjetskim balističkim raketama pokrenula masovne proteste u Zapadnoj Nemačkoj.

Od pada Berlinskog zida 1989. godine, neki nemački političari pozivali su na uklanjanje američkog nuklearnog oružja s nemačkog tla, a broj američkih vojnika postepeno se smanjivao u odnosu na 274.000 tokom šezdesetih, navodi Blumberg, dodajući da je svako povlačenje u nemačkim regionima izazivalo ekonomske gubitke.

Nemačka nije zvanično obaveštena o naredbi za povlačenje koju je službeno potpisao Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen posle odobrenja predsednika, ukazuje Vašington post.

Nejasno da li je Kongres upoznat

Nejasno je i da li je članovima Kongresa nešto rečeno o povlačenju. Kad je vest o planu objavljena, senator Džek Rid, demokrata u senatskom Odboru za oružane službe, rekao je da Trampova direktiva pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da predstavlja “još jedan neuspeh rukovodstva administracije koji dodatno zaoštrava odnose sa saveznicima”.

Radikalan zaokret u politici SAD - više neće biti lider u NATO?
Printscreen

Američki zvaničnici rekli su da se o povlačenju razmišljalo nekoliko meseci, ali je potvrda odluke stigla u vreme zaoštravanja Trampovog sukoba s kancelarkom Merkel koja je nedavno odbila poziv predsednika za učešće na samitu Grupe sedam u SAD, ukazuje Vašington post, dodajući da je Tramp samitom u junu hteo da pokaže “uspostavljanje ekonomskog procvata” SAD za koji se nadao da će dovesti do njegovog reizbora.

Merkelova zbog toga odbila da dođe na samit?

Mada nije jasno da li su odbijanje Merkelove da dođe na samit G7 i Trampova najava povlačenja trupa povezani, odlika signalizira prekid odnosa SAD i najuticajnije zemlje Evrope, ukazuje Njujork tajms, ističući da se interesi dve zemlje razlikuju po gotovo svim važnim pitanjima, uključujući Rusiju, Iran, Kinu, trgovinu i bezbednost.

Prema mišljenju evropskih zvaničnika, SAD su prešle od neizostavnog do nepouzdanog saveznika, dok je poverenje između Merkelove i Trampa odavno izgubljeno, ali sada je, ističe Njujork tajms, ugroženo nešto važnije – poverenje u strateški temelj samog transatlantskog saveza.

Radikalan zaokret u politici SAD - više neće biti lider u NATO?
Pixabay

Jednostranim povlačenjem trupa iz najvažnijeg evropskog saveznika SAD, Tramp nanosi štetu NATO-u direktno igrajući u korist Putina, koji se odavno protivi američkom vojnom otisku na kontinentu, rekao je Tomas Klajne Brokhof, berlinski potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.

“Merkelova predstavlja sve što Tramp mrzi: globalizam, multilateralizam, međunarodno pravo. Tramp se više uklapa s poznatim autoritarnim vođama u svetu”, rekao je Klajne Brokhof, dodajući da trajno smanjenje trupa predstavlja radikalno odstupanje od američke posleratne spoljne politike.

Nemačka je najbogatija, najnaseljenija zemlja u Evropi, ekonomska sila kontinenta i važan američki ekonomski partner, ukazuje Njujork tajms dodajući da nemačke kompanije zapošljavaju oko 700.000 ljudi u SAD. Istovremeno, u Nemačkoj je stacionirano oko 35.000 američkih vojnika i u njihovim bazama radi oko 12.000 nemačkih civila. Zvaničnici smatraju da će povlačenje vojnika ekonomski naštetiti Nemačkoj dok će strateški naštetiti SAD.

Beta

POSLEDNJE OBJAVLJENO
, , , , , ,

Ostavite komentar