Dana 26. februara 2026. godine u Domu društvenih organizacija u Moskvi održan je međunarodni okrugli sto „Srbija u predizbornoj godini: politički procesi, društvena dinamika i međunarodni kontekst“. Skup je organizovao Centar za geostrateške studije iz Srbije u saradnji sa Koordinacionim savetom nevladinih organizacija Rusije i Omladinskim centrom za protivdejstvo informacionim pretnjama.
Skup je okupio predstavnike naučne zajednice, političke aktere i medije iz Srbije i Rusije, koji su analizirali izborne mehanizme, institucionalne izazove, stanje višepartijskog sistema i moguće pravce razvoja Srbije nakon izbornog ciklusa. Pored diskusija o aktuelnim političkim temama, održana je i prezentacija knjige „Poslednji komandir eskadrile Ultimatum“, koja je doprinela širem razumevanju istorijskog i kulturnog konteksta.
Govornici su obuhvatili teme izbornih zloupotreba, kriza poverenja u institucije, ulogu medija, značaj studentskih pokreta, kao i međunarodni kontekst, posebno odnose Srbije i Rusije. Konstruktivna atmosfera skupa omogućila je razmenu stavova o mogućim reformama i strategijama za jačanje demokratskih procesa u Srbiji.
Pozdravno obraćanje Galine Ivanovne Považne
Učesnicima se obratila Galina Ivanovna Považnaja, rukovodilac Sektora za međunarodne veze Instituta Evrope Ruske akademije nauka. Ona je istakla značaj višegodišnje uspešne saradnje sa Centrom za geostrateške studije, podsetivši da je u oktobru 2025. godine potpisan Sporazum o naučnoj saradnji između Instituta Evrope RAN i Centra za geostrateške studije koji se uspešno realizuje i da su u pripremi novi zajednički projekti.
Naglasila je da se, uprkos izazovima u bilateralnim odnosima, saradnja sa Srbijom nastavlja u naučnoj, kulturnoj i humanitarnoj sferi, uključujući mogućnosti proširenja saradnje u oblasti atomske energije i zajedničkih istraživanja. Na kraju je najavila održavanje konferencije posvećene BRIKS-u u Beogradu i poželela učesnicima uspešan i konstruktivan rad.
Prezentacija knjige „Poslednji komandir eskadrile Ultimatum“
U uvodnom delu konferencije, pored centralne teme posvećene političkim procesima u Srbiji, održana je i posebna prezentacija knjige koja, iako tematski nije direktno povezana sa izbornim pitanjima, ima snažnu istorijsku i simboličku vezu sa Srbijom.
Reč je o knjizi posvećenoj Aleksandru Artjuhinu, istaknutom vojnom pilotu i heroju Drugog svetskog rata, koji je učestvovao u oslobođenju Srbije od nacističke okupacije. Autor publikacije je njegov sin, Aleksandar Artjuhin, što ovom delu daje posebnu dokumentarnu vrednost i autentičnost.
U obraćanju je istaknut značaj inicijative da knjiga bude objavljena i na srpskom jeziku, kako bi se široj javnosti u Srbiji omogućilo neposredno upoznavanje sa životom i delom ličnosti koja je dala doprinos oslobođenju zemlje. Naglašeno je da očuvanje istorijske memorije predstavlja važan element nacionalnog identiteta i društvene svesti, te da povezivanje istorijskih iskustava sa savremenim političkim kontekstom doprinosi dubljem razumevanju aktuelnih procesa.
Na taj način, okrugli sto je povezao analizu predizborne godine u Srbiji sa negovanjem kulture sećanja, što je dalo dodatnu širinu i značaj samom događaju — kako za akademsku zajednicu, tako i za širu javnost.
Autor knjige se prisutnima obratio i predstavio ključne motive i istraživački pristup u radu na ovoj monografiji.
Dragana Trifković, generalni direktor Centra za geostrateške studije, govorila je na temu „Izborni proces u Srbiji: mehanizmi, zloupotrebe i izazovi slobodnog izražavanja volje“. U izlaganju je analizirala institucionalni okvir pred izbore 2027. godine, ukazujući da, iako izborni sistem formalno ispunjava demokratske standarde, u praksi postoje ozbiljne strukturne slabosti — od zatvorenih izbornih lista i koncentracije moći u partijskim vrhovima, do neažurnih biračkih spiskova, medijske neravnopravnosti i zloupotrebe državnih resursa. Posebno je naglasila problem nedovoljne transparentnosti, ograničenu efikasnost kontrolnih mehanizama i uticaj spoljnih faktora na političke elite, što, prema njenoj oceni, dovodi u pitanje suštinsku ravnopravnost izbornog procesa. Kao ključne preduslove za uspostavljanje poverenja u izborni sistem navela je institucionalne reforme, depolitizaciju izborne administracije, uređenje biračkog spiska, uvođenje većeg stepena javnog nadzora i jačanje suvereniteta političkog odlučivanja. Zaključila je da će izbori 2027. godine biti od presudnog značaja za dalju koncentraciju ili preraspodelu vlasti i za strateški pravac razvoja Srbije.
U izlaganju Modesta Kolerova, ruskog istoričara, izdavača i političkog analitičara, na temu „Kako se Rusija priprema i može pripremiti za promene u Srbiji?“ istaknuto je da su odnosi srpskog i ruskog naroda obeležena tri ključna istorijska datuma: 1914. kada je Ruska imperija ušla u rat radi zaštite Srbije, 1941. kada je Jugoslavija delimično odložila napad na SSSR, i 1999. kada je NATO agresija na Srbiju pokazala ranjivost regiona, što je uticalo na razvoj ruske politike i dolazak Vladimira Putina na vlast.
Kolerov je ukazao na napetosti u odnosima Rusije i aktuelne srpske vlasti, naglašavajući da je pozicija Aleksandra Vučića suprotstavljena ruskim interesima, posebno u kontekstu podrške Ukrajini i snabdevanja oružjem. Iako MID Rusije putem zvaničnog predstavnika Marije Zaharove šalje upozoravajuće signale, retorika ambasadora u Srbiji, Bocan Harčenka, ponekad funkcioniše kao apologija Vučiću, što otvara pitanja o motivima i efektima ambasadorskog delovanja.
Kolerov je ukazao da će konačna stabilizacija odnosa Rusije i Srbije zavisiti od završetka mandata ambasadora, uspešnog okončanja specijalne vojne operacije i formiranja adekvatne pozicije prema srpskoj vlasti. On je takođe istakao ulogu dela srpske dijaspore i stručne javnosti u Rusiji u formiranju istinitog utiska o situaciji u Srbiji i naglasio da nasuprot tome postoje komercijalni i politički uticaji koji sada deluju, ali da će njihov uticaj uskoro prestati.
Snimak okruglog stola možete pogledati na linku:
U izlaganju Ivana Kostića, predsednika stranke „Dveri“ i bivšeg poslanika Narodne skupštine Srbije, na temu „Politički krizis u Srbiji i potreba za nacionalnom alternativom: kritika evropskog kursa i najave političkih promena“, naglašena je duboka politička kriza u Srbiji i potreba za nacionalnom alternativom aktuelnoj vlasti. Kostić je kritikovao politiku vladajuće Srpske napredne stranke, posebno usmerenost ka Evropskoj uniji i narušavanje odnosa sa Rusijom, kao i koruptivne afere koje su podrivale poverenje građana. On je istakao da postojeći patriotski blokovi nisu konsolidovani i da studenski pokret predstavlja jedinu relevantnu političku snagu sposobnu da okupi građane oko zajedničkih nacionalnih i patriotskih ciljeva. Kostić je poručio da je cilj formiranje šireg nacionalnog patriotskog bloka koji bi mogao da pruži ozbiljnu alternativu Aleksandru Vučiću i da u budućnosti uspostavi stabilne i prijateljske odnose sa Rusijom, osiguravajući demokratsku slobodu i fer izbore u Srbiji.
Vladimir Zotov, novinar i urednik izdanja Ukraina.ru govorio je na temu: «Srbija posle izbora: ozdravljenje ili katastrofa», ističući da ne vidi optimističan scenario ni za Srbiju ni za srpsko-ruske odnose. On je ocenio da studentska lista trenutno ne predstavlja konsolidovan politički subjekt, već protestnu snagu bez jasnog programa, što nosi rizik da postane instrument drugih interesa, povlačeći paralelu sa iskustvom Crna Gora nakon smene Milo Đukanović. Govoreći o položaju Srbije, ukazao je na, kako je naveo, distanciranje aktuelne vlasti od zaštite nacionalnih interesa, posebno u vezi sa pitanjem Kosovo, kao i na izjavu predsednika Aleksandar Vučić o neophodnosti integracije u Evropska unija, koju je uporedio sa politikom Milan Obrenović prema Austro-Ugarska. Prema njegovoj oceni, saradnja sa Kina ostaje pre svega ekonomska, dok u odnosima sa Rusija izostaje širi društveni uticaj, a dodatnu složenost u regionalnom kontekstu donosi i promena političke pozicije Milorad Dodik. Zaključio je da trenutno ne postoje naznake pozitivnog preokreta u srpskoj unutrašnjoj politici ni u srpsko-ruskim odnosima.
U izlaganju Dejana Mirovića, profesora međunarodnog prava sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i bivšeg poslanika Narodne skupštine Srbije, na temu „Kriza poverenja i borba za strateški pravac Srbije“, istaknut je značaj izborne godine i moguće velike promene u Srbiji. Mirović je ukazao na odlaganje izbora od strane predsednika Vučića, koje je usmereno na skretanje pažnje sa međunarodnih ugovora i priznanja suvereniteta samoproglašenog Kosova. On je naglasio značaj studentskog pokreta kao snažnog društvenog faktora i mogućeg nosioca promena, sposobnog da ujedini građane oko nacionalnih interesa i patriotskih ciljeva. Mirović je ukazao na potrebu normalizacije odnosa sa Rusijom, povratak pouzdanih partnera u novoj vlasti i stvaranje demokratskih i institucionalno stabilnih uslova u Srbiji, kao i osiguranje suvereniteta i spoljnopolitičke nezavisnosti zemlje.
Tatjana Stojanović, novinarka izdanja Ukraina.ru govorila je na temu: «Studentska lista na izborima u parlament Srbije — politički subjekt ili instrument?». U svom izlaganju analizirala je potencijal studentske liste, nastale iz protesta nakon tragedije u Novi Sad, ukazujući na značajnu podršku javnosti, ali i na velike razlike u rezultatima istraživanja javnog mnjenja o njenom mogućem izbornom dometu. Posebno je istakla ideološku heterogenost pokreta, odsustvo jasne organizacione strukture i lidera, kao i činjenicu da sama lista formalno još uvek ne postoji, što otvara pitanje da li će se konstituisati kao jedinstven politički subjekt ili nastupiti u više kolona. Prema njenoj oceni, studentski pokret u sebi nosi i potencijal za artikulaciju šireg patriotskog bloka, ali i rizik da postane instrument u procesu kontrolisanog političkog transfera vlasti, slično iskustvu u Crna Gora nakon smene Milo Đukanović. Zaključila je da će konačni domet studentske liste zavisiti od njene sposobnosti da se organizaciono konsoliduje i ponudi jasnu političku alternativu uoči predstojećih izbora.
U izlaganju Gorana Igića, diplomiranog filologa srpskog jezika i književnosti na temu „Kriza višepartijskog sistema u Srbiji“, ukazano je na duboke probleme pluralizma i demokratskog funkcionisanja u zemlji. Igić je naglasio centralizaciju političke moći, medijsku dominaciju vladajuće stranke i nedostatak objektivnog informisanja, što dovodi do slabljenja političke konkurencije i potiskivanja nacionalne, konzervativne alternative. On je ukazao na probleme izbornog sistema, teškoće legalnog političkog organizovanja i kontrolu medija, kao i na negativan uticaj prozapadnih i „ruskih“ medija u Srbiji. Prema Igiću, slobodna politička debata, istinska opozicija i borba za srpsku nacionalnu ideju ostaju ključni preduslovi za ozdravljenje višepartijskog sistema i očuvanje državnosti i kulturnog identiteta Srbije.
Anna Jurpalova, analitičar Omladinskog centra za protivdejstva informacionim pretnjama govorila je na temu «Postizborne institucionalne reforme: tekući društveno-politički diskurs u Srbiji». Ona je istakla da se rasprava o mogućim reformama odvija u uslovima duboke neizvesnosti, uz odsustvo jasnih i razrađenih programskih rešenja, dok se javni diskurs uglavnom zadržava na konstataciji sistemskih problema. Kao ključne izazove navela je krizu pravosuđa i vladavine prava, pad kvaliteta obrazovanja i zdravstva, ekonomsku zavisnost i rast spoljnog duga, netransparentnost institucija, visok stepen kriminalizacije i slabljenje suvereniteta, uključujući i pitanje Kosova i Metohije. Posebno je analizirala zahteve studentskog pokreta koji se odnose na reformu izbornog sistema, jačanje nezavisnosti sudstva, zaštitu strateških resursa, socijalne garancije i slobodu medija, naglasivši da njihova realizacija zavisi od ishoda izbora i političkih saveza koji bi mogli biti formirani. Zaključila je da bez dubinske transformacije institucionalnog okvira i obnove poverenja u državu nije moguće očekivati stabilizaciju sistema, te da će izborni rezultati odrediti da li će Srbija ući u proces suštinskih promena ili nastaviti sa produbljivanjem postojeće krize.
U izlaganju Mlađana Đorđevića, predsednika pokreta „Oslobođenje“, na temu „Izborni proces u Srbiji kao instrument očuvanja vlasti“, naglašeno je da u Srbiji ne postoje slobodni i fer izbori, jer aktuelna vlast kontroliše medije, izborne uslove, državnu administraciju i kriminalne strukture kako bi obezbedila svoju dominaciju. Đorđević ističe da Aleksandar Vučić određuje vreme izbora isključivo prema svojim interesima i da koristi izborni proces kao instrument očuvanja vlasti. On ukazuje na faktičku realizaciju međunarodnih sporazuma i geopolitičkih zadataka koji idu na štetu srpske državnosti, posebno na Kosovu i Metohiji, kao i na strategijsko udaljavanje Srbije od Rusije uz približavanje NATO‑u. Prema Đorđeviću, jedini način da se obezbede slobodni izbori je kroz formiranje prelazne vlade, spremne da pripremi uslove za istinski demokratske izbore, a u suprotnom aktuelna vlast će i dalje zloupotrebljavati izborni proces da bi ostala na vlasti.
Kao zaključak međunarodnog okruglog stola usvojena je REZOLUCIJA o demokratiji i suverenitetu
