Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestalim izjavama i najavom ostavke stvara utisak da je vlast potpuno spremna za vanredno izlazak na birališta pod brendom „Ujedinjene Srbije“, ključno pitanje ostaje kojim će se redosledom izbori uopšte održati. Dok se u javnosti spekuliše o mogućem spajanju parlamentarnih i predsedničkih izbora kako bi šef države ponovo doneo presudne poene svojoj opciji, politikolog Aleksandar Ivković u emisiji „3D, nova dimenzija dana“ Insajder televizije ocenjuje da je jedini logičan i održiv scenario da se prvo održe parlamentarni, pa tek potom predsednički izbori. Sa druge strane, studenti uvereni u svoju pobedu nastavljaju otpor započet pre godinu i po dana, dok se pitanje eventualnog dijaloga i stvarne snage političkih aktera ponovo stavlja u sam centar debate.
Politikolog Ivković navodi da je za njega jedino smisleno i logično da prvo idu parlamentarni, pa onda zatim predsednički izbori.
„Iako predsednik najavljuje da će podneti ostavku, to znači da će tek onda u roku od 90 dana morati da se održe predsednički izbori. To znači da će moći u međuvremenu da se održe parlamentarni, pa tek onda posle predsednički. Zašto kažem da bi imalo logike da prvo budu parlamentarni? Ako se zapitamo zašto bi uopšte bili raspisani vanredni parlamentarni izbori, jer ovaj mandat Skupštine traje do kraja sledeće godine, zašto bi vlast uopšte raspisivala ranije parlamentarne izbore ukoliko ne mora. Kada ih nije onda kad su studenti tražili. Jedino logično objašnjenje je to da vlast time želi da predupredi predsedničke izbore. Deluje, iako nemamo trenutno kandidate još, ali prosto iz istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju kakvo je poverenje u vlast, da li ljudi misle da se država kreće u dobrom pravcu ili ne, da li su zadovoljni aktuelnom vlašću i tome slično, deluje da postoji mnogo veće nezadovoljstvo vlašću nego što je postojalo ranije. I da zbog toga postoji veliki rizik za vlast na predsedničkim izborima. Zato što na predsedničkim izborima je dovoljno samo da kandidat vlasti u prvom krugu ne stigne do 50% glasova, i to je već veliki problem za vlast, jer bi onda u drugom krugu nastala referendumska atmosfera, i to bi onda, u ovom slučaju, verovatno išlo na ruku opozicionoj strani, u zavisnosti, naravno, od toga ko bi bio njihov kandidat. Ali ukoliko bi bio iole prihvatljiv kandidat cele opozicione javnosti, ti predsednički izbori bi bili opasni za vlast“, smatra Ivković.
On dodaje da mu se zbog toga čini da, ukoliko budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, da je njihova funkcija upravo pokušaj da aktuelna skupštinska većina ponovo osvoji većinu u parlamentu, kako bi, ističe, „amortizovala uticaj predsedničkih izbora koji bi se onda posle toga odigrali“.
„Predsednik je čak u aprilu u jednom intervjuu rekao ‘Da, možda mi ne budemo imali 50% glasova, ali ćemo imati 50% sedišta u parlamentu’. To je moguće na parlamentarnim izborima zbog rasipanja glasova. Dakle, na predsedničkim izborima, ako kandidat ima 49%, to je kraj, ide se u drugi krug, znači nema pobede u prvom krugu. Ako neka lista ima 46-47%, ona može teorijski da ima 50% mandata u parlamentu. To ćemo morati da vidimo, u zavisnosti od raspodele drugih lista i koliko će biti rasutih glasova ispod cenzusa. Ali, eto, znači, meni je logična jedino ta priča da vlast želi nekako da predupredi predsedničke izbore parlamentarnim, i u tom smislu bih očekivao, ukoliko budu parlamentarni, da će oni ići prvo, pa da će onda ići predsednički“, smatra politikolog Ivković.
Na opasku novinara da bi odvojeno održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora u kratkom vremenskom razmaku stvorilo problem pravdanja troškova organizacije pred javnošću, politikolog Aleksandar Ivković odgovara da to za vlast neće predstavljati nikakvu prepreku. Prema njegovoj oceni, ukoliko vladajuća većina proceni da joj odvojeni izbori idu u prilog, politički interes će primarno izdiktirati taj potez, bez obzira na reakcije građana na dodatne troškove.
„Mislim da takođe čak postoji jedna teorija da nije isto kada predsednik potpiše ostavku i kada ona stigne u Narodnu skupštinu. Dakle, da postoji ta neka opcija za nekom pravnom gimnastikom, pravnom fleksibilnošću, kao ono kad je ostavka Miloša Vučevića putovala dve nedelje od zgrade Vlade do zgrade Narodne skupštine“, objašnjava Ivković.
Na pitanje šta ako ostavka ne stigne u Skupštinu, i da li predsednik Republike ima pravo da za to vreme svojom Škodom vodi kampanju, sagovornik Insajdera kaže da on na to ima pravo čak i ako ne podnese ostavku.
„To je, eto, na primer, zanimljivo pitanje: da li aktuelni predsednik republike može da bude, na primer, kandidat na izbornoj listi za narodne poslanike? To je bila tema u Hrvatskoj kada je Zoran Milanović pokušao da to uradi, pa je, ja mislim, Ustavni sud njemu to zabranio i protumačio da to nije u skladu sa Ustavom. Ja mislim da bi kod nas bilo tumačenje da to nije u duhu Ustava, ali da nije baš zabranjeno. Ali verujem da mogu da predvidim šta bi bio odgovor Ustavnog suda u tom slučaju. Ali u svakom slučaju, da, dakle, postoji pravni i politički fleksibilan okvir koji vlast može da iskoristi da bi zakazala izbore onda kada procenjuje da njima najviše odgovara“, kaže Ivković.
Dok vlast uveliko vodi funkcionalnu kampanju sa šatorima, posluženjem i resursima iz državne kase, postavlja se pitanje da li studentska lista kasni i može li sačuvati energiju protesta sa vrhunca popularnosti iz 2025. godine. Odgovarajući na dilemu da li su ovo za studente zakasneli izbori, politikolog Aleksandar Ivković ukazuje da je prenošenje podrške sa ulice na biračka mesta oduvek bio izazov, ali naglašava da zaostavština masovnih protesta i dalje daje studentskoj listi realan potencijal za dobar izborni rezultat.
„To je oduvek bilo pitanje da li podrška studentskim protestima i studentskim zahtevima bi mogla direktno da se preseče na podršku studentskoj listi. Ja se sećam da su još prošle godine, kad je entuzijazam bio najveći i kada je protestna energija bila na vrhuncu, kolege su komentarisali, ja sam se slagao sa time da, naravno, neće biti lako direktno preneti tu podršku studentskim protestima na podršku izbornoj listi. Ali ja mislim da i dalje ta zaostavština prošlogodišnjih protesta, pre svega, daje pravo studentskoj listi da se nada da ima potencijal za dobar rezultat na izborima, odnosno za vrlo dobar rezultat na izborima. Mi vidimo da čak i istraživači koji su bliski vlasti, javnog mnjenja, njih stavljaju na iznad 30% sada već, što je rezultat koji nijedna opoziciona stranka, koalicija, nije postigla niti je imala u predizbornom periodu od 2012“, smatra sagovornik Insajdera.
