Ukupno 14 studenata, aktivista i opozicionih političara od početka godine je bilo špijunirano nedozvoljenim softverom preko mobilnih telefona.
Špijuniranje mobilnih telefona forenzički su potvrdile pojedine svetske laboratorije – Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesti Internešenel, saopštili su predstavnici studenata u blokadi na prvoj konferenciji za novinare od početka studentskih protesta.
„Njihovi telefoni napadnuti su jednim od najnaprednijih špijunskih softvera koji danas postoje u svetu.
„Taj softver prodaje se samo državama i neko za to mora da odgovara“, rekla je Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.
Ovi softveri čitaju svaku prouku, gledaju svaku fotografiju, mogu da uključe mikrofon i kameru na mobilnom telefonu, a njihova upotreba je krivično delo po zakonima u Srbiji, dodala je.
„Na telefonu jedne koleginice pronađen je Pegazus, ubačen daljinski bez jednog klika i znanja korisnika“, rekla je Zeković, napominjući da je reč o vrlo skupom softveru.
Konferencija u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu, održana je u danu kada je više medija u Srbiji objavilo je da će se na birališta izaći 25. oktobra.
Izbori još nisu formalno raspisani, što je jedan od ključnih zahteva studentskog pokreta, pored utvrđivanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi u padu nadstrešnice.
Od početka godine 14 ljudi je targetirano naprednim špijunskim softverima (spajverima), potvrdila je analiza Šer fondacije, saopšteno je na konferenciji.
Ovo je najviše nadziranih ljudi u jednom „talasu“ u Srbiji, dodaju.
Vreme se poklapa s lokalnim izborima 29. marta 2026. godine.
Pogođeni su predstavnici studentskog pokreta, aktivisti, parlamentarni i lokalni poslanik, oboje iz opozicione stranke.
Otkriveno je tako što je u avgustu 12 ljudi na telefonima od kompanije Epl dobilo notifikaciju da su meta napada špijunskim softverom.
Za jednog (iz studentskog pokreta) je potvrđeno da je korišćen spajver izraelske kompanije NSO Group Pegazus i da je instaliran zero click metodom.
Pojednostavljeno – softver se kod zero click napada instalira daljinski, nije potrebno kliknuti ni na šta, niti je potreban fizički kontakt sa vašim uređajem.
Otuda i naziv – nula klikova.
Spajver je ostao u telefonu do prvog sledećeg ažuriranja.
Ovo je napredna verzija spajvera pošto nije potrebno da vam neko uzme telefon, što se ranije u Srbiji dešavalo nakon hapšenja i informativnih razgovora.
Posledice su slične.
Spajver ima pristup svemu na uređaju: porukama, kontaktima, slikama, podacima s aplikacija, itd, a može i tajno da snima ekran ili aktivira mikrofon/kameru.
Iz kompanije NSO Group ranije su rekli da njihove proizvode i usluge „koriste isključivo bezbednosne vladine službe i organi reda za borbu protiv kriminala i terorizma“.
U slučaju ostalih 11 ljudi koji su dobili istu notifikaciju i dalje se proverava koji je špijunski softver u pitanju.
Pored toga, još dva telefona su zaražena novom verzijom NoviSpy spajvera.
Kod jednog, isto člana studentskog pokreta, špijunski softver je instaliran kada je priveden u policiju na ispitivanje.
Telefon je nasilno otključan, preuzet je sav sadržaj a onda instaliran softver koji je preuzimao podatke i slao ih na eksterni računar.
Isti spajver je pronađen i na drugom telefonu, a otkriveno je kada je privatna Viber poruka s tog telefona pročitana na televiziji Informer.
Šer fondacija je proveravala ovo sa stručnjacima u oblasti digitalne forenzike iz Citizen Laba, istraživačko-tehnološke laboratorije pri Univerzitetu u Torontu, kao i ljudima iz Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI), međunarodne organizacije za ljudska prava.
Ovo nije prvi takav slučaj u Srbiji, podsećaju iz Šer fondacije.
Krajem 2024, analiza Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI) o nezakonitom nadzoru aktivista, novinara i nevladinih organizacija u Srbiji pokazala je da su „desetine, ako ne i stotine, uređaja bili meta špijunskog softvera NoviSpy tokom poslednjih godina“.
Pored direktnog narušavanja privatnosti, ovakve prakse mogu obeshrabriti ljude da se bave politikom, da javno istupaju ili pokazuju neslaganje.
U novembru 2023. godine otkriveni su pokušaji špijunskih napada na mobilne telefone dvoje ljudi iz civilnog društva, a u februaru 2025. dve novinarke portala BIRN Srbija našle su se na meti špijunskog softvera Pegasus.
One su dobile sumnjive Vajber poruke sa istog, njima nepoznatog telefonskog broja iz Srbije.
U decembru 2025. godine, Amnesti je izvestio o targetiranju studenata na protestima kroz zero-day napade i forenzički alat Cellebrite.
Zero day (engleski: nula dana) exploit je ranjivost za koju kreator ne zna i za koju momentalno ne postoji rešenje.
Zlonamerni mogu da je iskoriste i autor tada saznaje za nju i počinje od tog nultog dana da rešava problem.
Posle pritiska aktivista i objavljivanja dokaza, kompanija je objavila da će obustaviti korišćenje svoje tehnologije u Srbiji.
Studentski pokret nastao je usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.
Usledili su masovni protesti i blokade predvođeni studentima.
Skoro dve godine je prošlo od tragedije, a nije pokrenut nijedan sudski postupak.
Pored zahteva za utvrđivanje odgovornosti za taj događaj, studentski pokret je u maju 2025. izneo i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
Dok se čeka raspisivanje više puta najavljivanih izbora, skupove širom zemlje organizuje i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS).
Izbori bi mogli da budu održani 18. ili 25. oktobra, a tačan termin „znaćemo za koji dan“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. avgusta.
BBC na srpskom
Studentkinja: Prva sam žrtva Pegazusa u 2026. godini, narušena privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala
Studentkinja Jelena Kontić je na konferenciji studenata u blokadi, na kojoj je rečeno da je Jelena bila jedna od žrtava prisluškivanja odnosno da je na njenom telefonu instaliran Pegazus bez njenog znanja, rekla da je to izgleda kao da je „vaš telefon u njihovim rukama“.
Kontić je na početku obraćanja sve podsetila na film „Balkanski špijun“ i dodala da ovde danas pričaju o „realnoj situaciji koja nije iz filma“.
„Ja sam ta prva žrtva Pegazusa u 2026. godini. Ja sam vrlo aktivna u radnoj jedinici Student u svakom selu, terenskoj kampanji Studentskog pokreta. Ono što taj rad podrazumeva je komunikacija sa dosta građana i studenata zbog čega sam ja verovatno bila meta, kao i svi građani koji traže pravdu. Stvar je u tome što ja nikad nisam bila ni uhapšena ni privedena, što stavlja jedan znak pitanja zbog čega ja? Kako je moguće da to što ja radim dovelo do toga da me neko nadzire ili prisluškuje“, upitala je ona.
Studentkinja Kontić je navelada jedinica Student u svakom selu obilazi celu Srbiju, svako mesto i da pričaju sa ljudima o njihovim problemima i nezadovoljstvu aktuelnim režimom i sistemom.
„Sve što radimo je poprilično transparentno. Kod mene je ta notifikacija koju sam dobila probudila najviše bes. Zašto? Zato što tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i privatnost i bezbednost svih ljudi sa kojima sam komunicirala tad, od građana, studenata, kolega i moje porodice. Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora“, dodala je ona.
„Taj Pegazus kad god poželi u bilo kom trenutku može da otvori kameru, mikfrofon, vidi gde se nalazite, uđe u vaše poruke, dokumenta, aplikaciju… U bukvalno sve što imate na vašem telefonu. To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama u tom trenutku. Ako je cena borbe da naši građani i mi svi zajedno našu pravdu plaćamo time što će nam neko prisluškivati telefon, onda se ova borba ne tiče samo studenata, već i svih građana. Ovaj režim se plaši svojih građana i to ne bi smelo da se dopusti u državi gde treba da vlada jedna demokratija“, poručila je studentkinja Kontić.
Raniji slučajevi špijuniranja
Amnesti je krajem 2024. prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.
Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru 2025.
U februaru 2025. Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.
Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.
Studentkinja iz Niša: Napadom špijunskim softverom dobili su pristup celom mom životu, privatnim razgovorima…
Milica, studentkinja iz Niša, kaže da su oni koji su joj ubacili špijunski softver u telefon imali pristup celom njenom životu, a ne samo aktivnostima u studentskom pokretu, kao i da je ovo napad na sve one čije kontakte ima u telefonu.
“Dobila sam obaveštenje na telefon sredinom avgusta. Prvo sam mislila da je u pitanju generičko obaveštenje ili neka reklama. Tek kada sam pažljivija pogledala shvatila sam da piše da je pokušan špijunski napad na moj telefon i prosledila sam kolegi koji se u Nišu bavi IT-jem. Stupili smo u kontakt sa kolegama iz Beograda i shvatili smo da nije jedina kojoj je to obaveštenje stiglo“, objašnjava Milica.
U slučaju Milice, kako je rečeno, nije još uvek do kraja utvrđeno šta se i kako desilo i da je proces u toku.
Ona dodaje da je ovaj softver otvorio pristup ka svim njenim privatnim razgovorima.
“Tek mi je postalo ozbiljno kad sam došla u Beograd da mi se pregleda telefon. Shvatila sam da su oni tim napadom imali pristup celom mom životu, ne samo studentskim sastancima, već i privatnim rzgovorima… Mikrofonu i kameri. Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava”, istakla je ona.
Kaže da se i „da su došli i do podataka svih ljudi koji podržavaju studente i koji su sa njima u borbi“.
“Ovo nije napad samo na studente, već na sve kontakte koje ja imam u telefonu“, istakla je.
Student: Režim se plaši mladih ljudi spremnih da se bore za pravdu
Student Filozofskog fakulteta u Nišu Ognjen Rašić izjavio je da je od kompanije Apple takođe dobio obaveštenje da je njegov telefon bio meta pokušaja špijunskog napada.
Kako kaže, među osobama koje su dobile slična upozorenja nalaze se članovi studentskog pokreta i aktivisti koji su bili uključeni u lokalne izbore, zbog čega ocenjuje da se „režim plaši mladih ljudi spremnih da se bore za pravdu“.
„Bili smo involvirani na izborima kao podrška zato da bismo se potrudili da oni prođu u skladu sa zakonom, što je više moguće, sa pravilnostima. To je, vrlo verovatno, smetalo vladajućoj partiji, pa su bili spremni da utroše milione kako bi ubacili špijunske softvere u naše uređaje“, rekao je Rašić.
On poručuje da, uprkos svemu, želi da se o ovim stvarima govori javno.
„Želimo da razgovaramo o ovim stvarima. Zalažemo se za istinu, pravdu i transparentnost. Jeste nas neko prisluškivao, ali nemamo šta da krijemo. Mislim da je ovo jedan od glavnih pokazatelja na šta je vlast spremna, ali je bitna stvar da se režim plaši grupe mladih ljudi koja je spremna da se bori za pravdu“, zaključio je Rašić.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković kazala je da je 14 studenata, članova operativnih timova pokreta, špijunirano naprednim špijunskim softverima i da je sve počelo tako što je kompanija Epl poslala saopštenje korisnicima da su, kako tvrdi, bili meta napada.
Iz Šer fondacije istakli su da se period targetiranja špijunskim softverom poklapa se sa periodom održavanja kampanje za lokalne izbore.
