Ministar pravde Nenad Vujić ocenio je danas da se izmenama pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić ne smanjuju nadležnosti Visokog saveta tužilaštva, već da se nadležnosti i povećavaju.
On je to rekao u nastavku skupštinske rasprave o amandmanima na predloženi set pravosudnih zakona, odgovarajući na kritike opozicije da se predloženim izmenama Zakona o javnom tužilaštvu smanjuje nadležnost VST.
„Nadležnost je propisana Ustavom i ovde se ništa ne dira u ustavne nadležnosti, koje su vrlo jasne. Može se reći da se ovim amandmanima i dodatno pojačava, objašnjava, osnažuje nadležnost VST, odnosno Visokog saveta tužilaštva, propisana Ustavom. Tužilaštvo je samostalno i to je standard EU i Venecijanske komisije i vrlo dobro se u dokumentima razdvaja pojam samostalnosti i nezavisnosti“, rekao je Vujić.
On je objasnio da postoji razlika između nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva i da je to vrlo jasno regulisano i dokumentima Venecijanske komisije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je na sednici da je prihvaćen amandman koji je obrazložila poslanica SNS Olja Petrović i da je postao sastavni deo zakona.
Petrović je objasnila da se amandmanom na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu precizno propisuje da se vršilac funkcije glavnog javnog tužioca postavlja najduže na tri godine.
Prema njenim rečima, time se jasno naglašava privremeni karakter te funkcije i otklanja svaka mogućnost zloupotrebe ili odugovlačenja privremenih rešenja, dodajući da je to u potpunosti u skladu sa principima pravne sigurnosti i vladavine prava.
„Drugi deo mandata odnosi se na situaciju koja jeste izuzetna, ali ne sme ostati pravno neuređena. Naime, ukoliko Visoki savet tužilaštva u roku od 30 dana ne donese odluku o postavljanju vršioca funkcije, mora postojati jasno rešenje koje sprečava institucionalni zastoj, zato predlažemo da u tom slučaju neposredno viši glavni javni tužilac privremeno odredi vršioca funkcije isključivo do odluke Visokog saveta tužilaštva, a najduže na godinu dana“, rekla je Petrović.
„Pokazujemo da je cilj snažno i efikasno pravosuđe koje radi u interesu građana, a ne u blokadi, improvizaciji i pravnoj nesigurnosti“, rekla je Petrović.
Poslanik Zeleno-levog fronta Bogdan Radovanović tvrdio je da se izmenama Zakona o javnom tužilaštvu smanjuje objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava i povećava centralizacija i kontrola, dodajući da im je zbog toga predlog zakona neprihvatljiv.
Tokom rasprave o tome da li je potrebno javno slušanje o zakonima da bi se ispoštovala procedura, na izjave opozicije da nije bilo javnog slušanja, predsednica Skupštine odgovorila je da su poslanici opozicije podneli 34 predloga zakona na koje nisu organizovana javna slušanja.
Poslanik Stranke slobode i pravde Goran Petrović ocenio je da je cilj predloga za izmenu Zakona o javnom tužilaštvu još veći uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo, tvrdeći da su se vlada i ministarstvo „sakrili“ iza predloga poslanika i izbegli javnu raspravu, kao i da je izbegavaju jer se „plaše“ primedbi stručne javnosti da VST oduzimaju ingerencije koje su ustanovljene ustavnim promenama.
Poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović navela je da tužilaštva neće moći da komuniciraju i sarađuju sa stranim tužilaštvima i organizacijama bez odobrenja ministra pravde, na šta je ministar pravde Nenad Vujić odgovorio da se ne radi o dnevnoj saradnji, nego da se ne može pristupati međunarodnim organizacijama i ne mogu potpisivati određeni sporazumi bez saglasnosti Ministarstva pravde.
„To i jeste u skladu sa Ustavom, pošto međunarodne odnose vodi Vlada i predsednik Republike“, rekao je Vujić.
Poslanik Mi – Snaga naroda Branko Lukić kritikovao je rešenje po kome tužilac žalbu, kako kaže, umesto Visokom savetu tužilaštva, upućuje neposredno svom nadređenom, glavnom javnom tužiocu.
Poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Spirić navela je imena žrtava pada nadstrešnice, tvrdeći da su oni „žrtve korupcije i sistema“, da vlast ovim zakonima „pokušava da se opere“, da im je potreban „veći lojalista od Dolovac“, kao i da su im zakoni potrebni zbog raznih afera.
Brnabić je odgovorila da je poslanica sramotno zloupotrebila žrtve.
„Kakva sramotna zloupotreba žrtava. Ko je tačno vama dao za pravo da govorite u njihovo ime? Mislite da svako od 250 narodnih poslanika ne može sebi da da za pravo da govori u ime žrtava. Pa kako bi to izgledalo i na šta bi to ličilo? Sram vas bilo“, poručila je Brnabić.
Odgovarajući poslanici na kritike da se deca leče SMS-ovima, šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov rekao je da je notorna laž da se bilo ko leči SMS porukama.
„Iz perioda kada su bili na vlasti bilo je svega 64 miliona dinara u 2012. za lečenje retkih bolesti, sada je taj iznos 10,2 milijarde dinara u 2025. godini, i za 2026. godinu se planira novih 10,2 milijarde. Dakle, roditelji dece koja, nažalost, boluju od teških bolesti, govore o tome, ali to očigledno nema nikakvog efekta na ove ljude“, rekao je Jovanov.
Kako je rekao, roditelji su najpozvaniji da o tome govore i da oni bolje znaju kako se država ponaša.
„Koliko zloupotrebljavaju te ljude da nema granica više tog bezobrazluka i ludila“, rekao je Jovanov.
Kako je rekao, od 2008. do 2012. u inostranstvu je lečeno ukupno 440 dece, a od 2013. do 2025. godine njih 5.873.
